Tajna opsesija

                         

                              II deo Plave beležnice
                                    Srebrne niti VI

                       "Pitanje bez odgovora"..drugi deo

        " Muškarci uvek žele biti naša prva ljubav. Mi smo žene u tim stvarima mnogo profinjenije. Mi samo želimo da oni budu naša poslednja ljubav" ( Oskar Vajld)
        Međutim...To je postalo toliko retko da je gotovo utopija.
        Nema ljubavi koja pripada jednom čoveku. Ali kad na isti način opisuju svoje  emocije oni se tome ne protive.
         Sam po sebi zivot nije bajka, a najmanje je to ljubav...koja počinje kao bajka , a završava se kao....?
        Njen nesuđeni ali... u snovima... Uveren je da je ostavio neizbrisiv trag, u svojoj maštovitosti i samouverenosti... i stalno preprićava najseksepilnije godišnje doba Ali, istina je sasvim drugačija... jednom će morati prići...ali nema veze.
        Pitanje je sad...Sve osim "najljubavnika", S neverovatnom količinom reči...i s magijom osečaja...
        Pošto se oporavila od prvog šoka, pokušala ga je shvatiti...
        Prošle su godine... Napokon je shvatila da je zaljubljena u privid...
        U svakom slučaju previše vijuga, i s prvim osmehom on je krenuo u napad...
        Dorini snovi su neka vrsta tvrđave. Njihova sigurnost leži u njenoj  tvrdoglavosti...Ali neka te to ne obeshrabri...možda ćeš shvatiti poruku....? sanjalice i ključni zaplet..
       "San je kao što je Freud jednom rekao, carski put za razumevanje nesvjesnog. Zatim, san je stvaralački čin u kojem se kod prosječne osobe otkrivaju kreativne snage kojih nije svijesna u budnom stanju."
         Setila se je da postoji još jedan deo sna koji nije protumačila.
         Tog,  onog dana ugledala je njegovu fotografiju.  I tad se setila svog sanjarenja na jedan poseban događaj( On uvek Ti). Nakon toga je sledilo, ne zna zašto, sećanje kroz tokove misli povezani slikama.
       Bilo kako bilo, u međuvremenu  vraća se snovima u Liku tvog imena.Reće, Dora.
      Glas joj je bio nesiguran i uzdrhtao.  Lebdi, a zatim nestaje.
      Želja koju je osećala bila je toliko jaka da ju je jedva podnosila,  pritisak je bio skoro neizdrživ.  Nije marila šta će izgubiti... Bes briše savršenu sliku stvarnosti koja nepredvidivo ide sve dalje i dalje, i nikako da se reši da najzad krene obrnutim pravcem.
      Loše raspoloženje,dovoljno je da se pojavi na trenutak i odmah se prelije  u misli... S malo strpljenja, cilj bez mnogo žrtava očekuje, "Neko će ipak dići?"
      U njoj se budila želja takvom silinom, podstaknuta očajanjem, znala je.  Ali je rekla tiho
      On će doći.  Neophodno je da se ponekad sretnu i da pothrane umišljena uverenja..Da u svet snova mogu uči ako su dovoljno hrabri da istraju u svojoj nameri.
      Najednom. šumi šum koraka, odjek njegovog glasa. Pokušao je da prozbori par reči, dok je odlučno išao prema njoj.
     "Neću ti pružiti priliku da se predomisliš", prošaputao je gledajući je svojim sjajnim očima.
      Žestok osećaj zadovoljstva kada se prislonila uz njegovo telo naterao ju je da zažmuri i zaustavi dah.
      I dok je klizala dlanovima po njegovom vratu kako bi mu bila bliža... sa tananim glasom prepunim čari...reče. Ah. "Ne želim da se predomislim i priđe mu sasvim blizu.. i zadrhta od želje. Želela ga je, želela je njega i ništa drugo nije bilo važno.
      Obuzela ju je vrtoglavica u vrelom talasu. Uzdrhtala je kad su njegove usne napustile njene...Uz osmeh pun laskavih aluzija...Vatra koja je buknula otimala se kontroli...On je snažno zagrli i usnama se obruši na njen vrat...Osećao je kako njeno srce snažno tuče kao ludo... Snažno je uzdahnula kad ju je čvrsto obuhvatio... oči su joj se lagano sklapale.
      Poljubio ju je strasno prekrivši njene usne svojim...i tek onda mu je bilo jasno...Snaga osećanja i osećaj bliskosti. Osetio je kako joj telo odgovara na njegove pokrete.
      Pala je i poslednja barijera njihove samokontrole i postali su gluvi i slepi za sve ostalo koje je u njima izazivalo neslučeno zadovoljstvo koje se oslobađalo poput plime, sile kojoj se nisu mogli suprostaviti.  Ona i on celina u grmljavini koja je njima harala...Postojalo je nešto izazovno  neobično,za dosećanje, ali se  nije moglo sasvim razabrati...Dok su jedan pored drugog  jedan prema drugom tela sklupčana brzo  grubo, a onda nekako polako fantazija i dirljivost uživanja koje budi osećanje koje je i njih iznenadilo, a nije ih zadovoljilo.
      I dok je s tragom tvog postojanja lebdela na oblacima, oči su joj  laganim pogledom lutale po  tebi...i odgovarale na tvoje neizrečene misli.  "Ne nikad ranije...a proteklo je veoma mnogo vremena."Od tuđeg pogleda odrednici zalaska od kog je bežala ka tebi   za tebe   za sutra."
                                                                   ***

     "Znala si", ponovio je. I ti si isto osetila na početku one većeri, bio sam izabran da budem više od jednog "Ja" - Nit u prošlosti  nit u budućnosti...Oko suviše vešto i svetlo sa lepim doživljajem u čudotvornom vremenu... Priča nove nade....Seti se...Tako su prolazili dani, a onda i noći...
      I negde u njoj, dublje nego što je mislila, postojalo je saznanje da je ovo bilo neizbežno.
      I više ovde nego tamo dok se lagano saginjao zaklonivši mesečinu i skoro se na trenutak predao...U njoj eksplodira zadovoljstvo, vrelo i vrtoglavo...Zatrepta zbunjenim pitanjem.
     "Dobro, šta se to dešava?"
      A zatim tvoj osmeh...Voleo bih da su okolnosti drugačije, ali šta se tu može...Podigao si pogled, i razdražujuća začaranost oblaka koji nas je krio više ne postoji.. i na trenutak dok se moja  pažnja i dalje vrača na tvoju, rekao si: - Ah, da reće. "Možda tvoja sloboda dolazi otuda kao nešto od čega se moraš zvanično,  veoma učtivo oprostiti i doći do ruba nepoznatog...Ne želeći da mi kažeš i ono bitno.
      I kako to često biva, sve se poprilično zamrsilo.
      I nakon mnogih iskušenja i pogrešnih skretanja, dok je senka oblaka preletala preko moje glave.  Osetila sam novu stvarnost - saznanje da nada ne traje večno, ali da mogu živeti bez nje
      I, tad lagano, razdirući trenutak neodlučnosti, magične igre, života  varanja i sna. Bi odricanje od ljupke, naivne igre  Mraka i svetla...Zadivljen ulogom posmatrača tajne koju nosi u sebi.
      Za sreću ljubav i duševni mir...Da li je već kasno s tobom, čudnim čovekom...Tužno odmahujući glavom, upitala se  Dora. Kako je sve pogrešno "Ja sam volela njega i osudila svoj život...To saznanje došlo je iznenada, ali je u mojim mislima imalo svoje mesto...odavno se nalazilo tu...Sad mi je bilo jasno...Želja koju sam osečala...Zašto zašto? nežno sam  upitala...Neodgovorena reć, Vizija koja se zadovoljava ulogom posmatrača...Novo otkriće...Ipak nešto nedostaje...I tako sad smo ko leptir u letu  stara iluzija, "On i Ona. san ...čudan nemir...
      I ona i on dugi niz godina žive u istom gradu,  hodaju istim nepromenljivim ulicama...I dok vreme protiče  polako nestaju, kao da nikad nisu ni bili...
      Tišina - dugo čuti.  Očekuje - Dokle. "Dali bi se zaustavio"...A ona biće u rascepu između onoga što nije bila i onoga što je mogla biti"
      I tako "sukob srca i razuma jeste bitka"  A ovo je tek početak isprepletanih osečanja i želje...Trebali se vratiti unazad...Jeli to možda bila slučajnost?  Neki čak tvrde da ne postoji...

   "  Posvetih tebi." Ti koji nisi mislio da pišem o tebi.  Da,pišem (iako nisam ni pisac ni pesnik).
     I tako...Ima već neko vreme. Što mnogo mi skreće pažnju..kroz Zbrku osećanja  Zbunjenost i Zebnju. Naginje se šapuće, neizrećeno-nekazano ime tvoje, "Da".  prošaputala sam...
    Kroz odredište; Plave beležnice  Hronologije i kroz radost Srebrnih niti i s njihovim rastom. Sunčev zrak sklupčana svetlost svuda oko mene sa drugačijim, Ti, i danas imaš svu moć u zrakastom trzaju,   ti.  Što si bio, tamo ovde-tu  da bi učinio da mislim "Srecniji smo razdvojeni?" da bi ti bio ti.

Sidarta - Herman Hese, analiza dela

     "Sdarta"  je filozofsko literarno delo napisano kao proizvod pišćevog nadahnutog boravka u Indiji.
       Život, ljudi i običaji, duboka vera i mudrost ovih čvrstih duhom i bogatih umom ljudi su inspirisali nemačkog pisca.
       Tu, na tlu Indije,  on poćinje da razmišlja o suštini svega, o vrhovnoj mudrosti, jednoj i sveobuhvatnoj.
       Mudrost je jedna i ona se ne može ni od koga čuti niti naučiti,  samo ti je tvoja sopstvena duša može saopštiti - to je ono što je spoznao Sidarta, junak ovog dela koje je ustvari, "Potraga za sopstvenim Ja".  Prošao je sve i svašta u životu, i okusio sve arome i ukuse ovog šarenila koje nam se nudi.
       U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome, šta je zapravo mudrost,  šta je cilj njegovog dugog trajanja.

       Sidarta - Fabula
       Misaono jezgro u "Sidarti" čini klasična indiska religiono-dualističko shvatanje. Prema tom shvatanju čovek ima nešto u sebi što je izvan prostora, atman, dušu, koja je samo oblik pojavljivanja "najviše duše, Brahme je ideal potpunosti i savršenstava. On se ne može shvatiti ne rečima i umom, nego ljubavlju, radošću-celim bičem.
                                                                                              Herman Hese

     Ukoliko volite mudrost, bavite se istinom, proučavate i osluškujete svoje sopstveno biće i postojanje, onda je Hese pravi izbor za vas.
     Hesea ne može čitati svako. Mogu ga čitati oni koji se odvažno otisnu na put traganja za krajnjom istinom, koji žele da iskažu sebe na autentičan način,  koji žele da dođu do prosvetljenja.
     Samo kroz upoznavanje sebe samih možemo shvatiti i druge, kao i život oko nas. Čitanjem Hesea razmišljamo o suštini, menjamo se učimo.  Dobijamo viziju.
     Sidarta.
     Posle pohotne ljubavi, trgovačkog života, kockanja i rasipanja, Sidarta doživljava postepenu i razornu degradaciju duše, gubi duhovno, a poseže za materijalnim.  Usniva pticu,  simbol njegove duhovnosti,  kako umire.. Preplašen kreće na put za smislom, agavan samom sebi, u potpunom neznanju sebe i sveta oko sebe  Shvata šta znači Sansara,  kružni tok svetskih zbivanja, suprotno Nirvani,  ona ga dovodi do  ivice očaja kada, u pokušaju samoubistva, čuje glas, koji mu poručuje da može da dosegne OM, to jest, jedinstvo.
     Posle dugog sna, a metaforične smrti i rađanja opet započinje svoj hodočasnićki život, ali ovog puta učeći od reke   Reke koja predstavlja život, šapuće sve Mudrosti Sidarti, koji je ovog puta sazreo za istinu.  U reci je sjedinjeno sve, sve savršenstvo ovog sveta, reka krije glasove svih ljudi, neverovatna sličnost sa Vitmanovim stihovima.
     Reka mu daje i utehu i leći ranu kada ga napusti, sin, mlađi Sidarta.
     Priča o identitetu i smislu, prožeta mnogim mudrostima, daje nam jednu poruku: Život je reka, koja obuhvata sve osobine i sve ljude, i ne treba tražiti smisao van nje, već prepustiti se njenom toku, koji uvek vodi prema cilju, prema drugoj reci, ili moru...I opet će se tu sve stapati u jedno opirali se mi ili ne.
                                                                  Napisala. Ana Todorović Radetić 

Herman Hesse

           Opis romana "Demijan"
     Roman Demijan objavljen je prvi put 1919 godine, pod pseudonimom Emila Sinkera, koji je ujedno i glavni lik romana.
     Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga;  tema romana Demijan je takodje pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost  koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega( od kojih su neki Maks Demijan,  Pastor,  Beatriče ili Frau Eva), Ida(iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizama preživljavanja.
    "Stvari koje vidimo", reče Pastor blago  su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji.  Može se biti srećan i tako. Ali jednom kad spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor pračenja gomile. Sinkeru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.
     "Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo,  poneko jasnije,  svako kako ume.
      Svako nosi do konca ostatke svog rođenja,  sluz i ljušturu jednog prasveta.
      Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter,  ostaje mrav.
      Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svaki je hitac prirode uperen ka čoveku.
      Svima nam je zajedničko poreklo, majke naše,  svi mi potičemo iz istog ždrela,  ali svako kao pokušaj i hitac iz dubina,  teži vlastitoj svrsi.  Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da tumači samo sebe samog".
     "Svaki čovek je biče dvojnosti, međusobno suprostavljenih sila.
       Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuje o tome kojeg će odabrati u kom trenutku.  Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan sam."
        Herman Hesse "Demijan"                                     

Duša

Animula T.S Eliot

"Iz ruke Božije poteće čista duša"
U otrcan svet varavog sjaja i dreke,
U blesak ili mrak, u suvo ili mokro,
studeno ili vrelo:
S onim što vile čine i što sluge kazuju.
Golemi teret bujajuće duše
Zbunjuje i vredja, dan za danom:
Nedelju za nedeljom, vredja i zbunjuje
Imperativima reći "jeste i izgleda"
I smeš i ne smeš, željom i kontrolom.
Bol življenja i melem snova
Sklupčavaju sitnu dušu na prozorsko okno.

                (Sa višesmislenom namerom pesnik je ovde upotrebio početnu reč rećenice koju je rimski imperator Hadrijan(76-138.n.e,) obračajući se vlastitoj duši, pri razmišljanju o smrti rekao: "Animula, vagula, blandula.." što bi u prevodu (opširnije) glasilo ."Krhka duša, nežna, nestalna dušo, prijateljice mog tela...

               "Celokupno razumevanje psihologije se potpuno menja kada je duša pravilno integrisana.  Kažu da samorealizacija na ličnom nivou donosi sreću, samo-realizacija na nivou duše donosi radost,  a samo-realizacija monadskog i duhovnog nivoa donosi blaženstvo.)
                                                                                           Džošua Dejvid Stoun - Psihologija duše

Arapska poezija

  

skulptor, Antonio Conova (1757-1822)

             Arapska poezija
     Omar Abu Riša (rođ.1908; Sirija)

                   Žena i Kip

    Lepotice, ova statua izvajana od mermera,
    Nadvila se nad svet podsmešljiva, nehajna,
    Kroz vekove se ka hramu večnosti uputila.

    Naga; lepota je od njene gorde nagote pijana,
    Vrela večito bujne mladosti njoj su podarena,
     Posmatramo je u tišini željnog sanjarenja,
     Pogled luta i iznova se uvek njenim čarima vraća,
     Nestvarnu lepotu uklesalo je dleto umetnika,
     Njega nesta, a kći njegovog sna tu je, mlada,
                                                                 neizmenjena.

     Lepotice, kako su samo surova iznenađenja
                                                 neuhvatljivog vremena!
     Plašim se smrti svojih snova, tvojih promena,
                                                 lepoto, budi od kamena!

Kantova Etika - citati

Dobra volja

Nemoguće je zamisliti gde i šta na svetu pa čak ni izvan njega, što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim, osim jedno dobre volje.
Razum, duhovnost, moć, suđenja, i kako se već inače mogu nazvati talenti duha ili smelost,. odlučnost, kao osobine temparamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne; svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni, ako volja, koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoće zbog toga zove karakter, nije dobra. ...

Čovek kao svrha
po sebi
Ja sad tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi, a ne samo kao sredstvo za kakvu bi upotrebu ove ili one volje, već u svim svojim radnjama, usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića, mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha.
Što se tiće nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima, to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvo, a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi. Jer Čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu, dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje.
str. 72.

Kategorički i hipotetički imperativi
Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome, a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo, dakle, ako ona izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojeg od svojih objekata, onda iz toga uvek proizilazi heteronomija. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon, već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon.
Na primer, hipotetički imperativ glasi: Ja ne treba da lažem, ako hoću da i dalje uživam dobar glas: kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu.
str.91.

Kantove formulacije kategoričkog imperativa

Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo
str. 62. i 74,

Autonomija volje
Iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost, već nužnost radnje. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen, pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Ja prema tome, želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje, u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju.
str.79

Moralni zakon
Prema tome poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom, a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti.
Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma str.95.

Stoga ni moral, istinu govoreći, nije učenje o tome kako sebe treba da usrećimo, nego kako treba da postanemo dostojni sreće.
str.148.
Što se razmišljanje češće i pstojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.
str.179.
( Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova)

Kratak opis Pojam mudrosti

                             

        Citat o Istini   Verovanju  Mudrosti i Pojam mudrosti:

       Istinu upoznajemo ne samo umom, nego i srcem.
                                           Blez Paskal

      Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.
                                          Artur Šopenhauer

     Neznalica, sem toga što je na mnogo načina gonjen od vanjskih uzroka i što ne poseduje nikad pravo zadovoljenje duše, živi uz to kao nesvestan sebe, i Boga i stvari, i čim prestane da trpi, u isto vreme prestaje, takođe i da postoji.
    Naprotiv, mudrac, ukoliko se kao takav posmatra, jedva poznaje duševni nemir, nego prema izvesnoj večnoj mudrosti, svestan sebe, i Boga, i stvari, nikad ne prestaje da postoji, nego uvek poseduje istinito zadovoljenje duše.
                                        Baruh Spinoza

     Mudrost,  saosećanje  i hrabrost su tri opšte poznata moralna kvaliteta muškaraca.
                                       Konfučije    

    Mislioci(zapadne) filozofije koji su delovali početkom VI. stoleća pne, koji su bili zvani mudracima. Kasnije su Grci skovali pojam sedam mudraca: popis tako spada u tu sedmoricu, razlikuje se, po navodima ukupono 17 imena (Dieis, 10, 1). Diogen Laertije navodi da je Teles iz Mileta bio prvi nazvan mudracem za svog boravka u Ateni 582/581.p,n,e, pa su prema njemu i ova sedmorica nazvani mudracima(Diels, 11 A 1) Platon tvrdi da su oni napisali na hramu u Delfima svima poznate izreke "Spoznaj samoga sebe" i "Ništa previše." (Platon. Pretraga.343A).
Mudraci su ljudi dubokog znanja o onome što jest, i o onome što treba činiti("teoretska" i "praktična") mudrost; čisti i praktički um po Kantu. Kasnije ih legenda razmatra kao grupu i iste izreke pripisuju se sad jednome, sad drugome.

Sudbina - citati

             

       Rekli su o Sudbini - citat:

    " Ja sam suma svega što se događalo prije     
       mene,
      svega što sam ja uradio i svega što je meni
      urađeno
      Ja sam svatko čije biće u svijetu je bilo pod
      utjecajem mene.
      Ja sam sve što se desilo nakon što nestanem,
      a ne bi se desilo da nisam došao."
           - Salman Rushdie

  "Sve je podređeno, početak kao i kraj, silama        nad kojima nemamo kontrolu.
    Predodređeno je insektu, kao i zvijezdi.
    Ljudska bića, biljke ili kosmička prašina:
   Svi mi plešemo uz misteriozne note, napisane
   u daljini od strane nevidljivog muzičara."
          - Albert Einstein

 "Jedina osoba koja ti je suđena da budeš je
   osoba koja odlučiš da budeš."
         - Ralph Waldo Emerson

II Pogled

              

                 iz Plave beležnice
                 Srebrne niti  V deo

               II deo: Novi pogled,

    "Što da ne?  Dok joj se srce za nijansu ubrzava,  neka drska snaga.  Oseća potrebu da pobegne, a to će biti putovanje u sećanje."
    Nemirna uvek veselih očiju. Ne odustaje. U mislima kroz retke rasute oblake...Čudno daleki  nadolazeći život,  pomalo zbrkan,  menja se zaustavlja se i  opet se kreće...
    Ali, jedna uspomena je zaokuplja.  Pušta je da prođe ispred nje.  Jedan osmeh. Skriven.  Jedan uzdah,  glasan i dubok.  Njen novi pogled  bez žurbe ide gore dole, gubeći se u njegovim očima a on je u njenim...
    Duboko uzdahnu. Još dublje.  Hej...
    Ma ne, ne ovaj.  Mislim da je onaj...Evo ga, to je taj,  oprezan,  ozbiljan,  pažljiv,  pun ljubavi,  možda pomalo i umoran..
   "Konačno.  Pa gde si do sad!?"
     Da bude iskrena, želi još nešto, ali zna da to ne može imati.
     Dug uzdah,  srca koje kuca hiljadu u minuti, govori polako u sebi.  Okreće se osluškuje vetar naginjući se blago licem okrenutim prema suncu na zalasku, što sramežljivo zrake skriva među poslednjim jesenjim lišćem kroz grane jednog drveta.
    Oseća se drugačijom, čudno sigurnom.
    Nejasnu radoznalost i nejasnu zebnju, zakratko preseli prema plamenu s' bezvremenim strpljenjem...I ču sa leve strane grmljavinu talasa koji se otiskuju i razbijaju oko srca.
    Znala je.
    Da ćeš shvatiti prolaznost boje svetlosti što kreće se niz reku vremena. I s blagotvornim predhodnikom...Dovoljno da je čvrsto drži na trenutak. Klimnu glavom I u tom pokretu Ogrtač  jeseni pri odlasku  pritisnu  ruka zime.
                   
                                                            ***

    Preko neba.
    Godišnja doba sad već sustižu jedno drugo,  polako su sve bliža.
  "Čini joj se da nije... Al' bi to neki odsev iz budućnosti koji joj za trenutak zaiskri u duši.
   Ali.
   Magla se već sasvim spustila, potpuno zaklanjajući vidik.  I s izvesnim osećanjem tuge, zaboravila je mnoge stvari za koje je jednom verovala da će ih večito pamtiti.
    I kao što kiša spira vedrinu neba a bujno rastinje katkad zakloni cvet. Tako i bujica vremena od nekoliko godina,  odnela je znatno više od sećanja.
    I tako.
    Buntovna  samosvojna,  ima ožiljak koji bol ostavlja iznutra...A bezočna grimasa kao da hoće da kaže, " Ni u snu ne možeš pomisliti kako ćeš mali izbor da imaš....Al bi suđeno da ne čuje."
    I u trenutku toliko  trzaja  misli i osećanja utonuše , "s godinama teškog sporazumevanja, - Velike buke presvućene tišinom." I ljutito odmahnu glavom kao da prkosi sebi...I krete najednom odlučno napred, bacivši još samo jednom pogled iza sebe.

    Tražila ga je, nije našla...
     Igra života nikad ne prestaje. Drage volje je plaćala cenu što je na brzinu gubila i uveliko je nadomeštala premoćnoj mogućnosti manevrisanja.
    Udaljavala se.  Uvidela je da je zid od oblaka u koji je svojevremeno uplovila prilično redak.
    Okrenula se i zaronila punom snagom kroz oblake, i u zaokretu gotovo se otkidala od sopstvenog tela, s mislima koji je pristižu a ipak ne sustižu...Odlazi. Više nije ni tamo,  nije ni tu,  a nije ni ovde.
    Sada zna.
    Dakle, treba razmišljati brzo i hladne glave, o žrtvovanju onome što ne zna ni sama šta je. A što je upravljalo njome i životom u njoj....
    Vreme.
     S malo besa, s malo taštine, i s mnogo tvrdoglavosti.  Kretala se kroz vreme nečujno glatko kao lišće koje se izvija i ne šušti na  vetru.

    On.
   Možda jeste bio njen prijatelj,  možda jeste osoba koja je zadobila njeno poverenje,  ali jedva ga je mogla prepoznati.  Iskrivila je usne u poluosmeh,  mada ju je stezalo u grlu.
   Tražila je ruke. Bio je to neophodan napor volje kako ne bi pokazala koliko se iznenadila.
I nastavila je da gleda ispred sebe... I znala je da je i on ranjiv, ali veoma dobro zaštičen...Biće joj potrebno vreme da se probije kroz njegovu zaštitu.  U stvari joj je potrebno vreme da provali kako se uplela u svu tu zbrku.
    A on.
    Bio je neodlučan. Oprezno je otvorila oči.  Zapljusnuo ju je val tuge i iscrpljenosti...ovaj sve je u redu?  Pokušala je reći.  Ali usne se nisu htele pomaknuti.
    I baš kad je poćela ludovati u vlastitoj glavi.  Usledila je neugodna tišina.  Zvuk prazan.  Ništa ne govori svemu što se kreće.   I s nekom neprirodnom lukavošću nepokolebljivo i trijunfalno udaljavalo se proteklo vreme od nje i sve se slivalo u jedno neodoljivo  drugo.  Pokušavajući da oživi ono što vredi,  ono što je pravo...

                                                            ***

     I tako.
     Svi razgovori sa "njim" , bili su poput minskog polja,  gde je i najmanja nepromišljena reč mogla eksplodirati nelagodno.
     I tako ni on a ni ona nisu pogrešili, barem ne na način koji bi bio dokaziv,  ni njemu ni njoj niti ikom drugom.
     Povratak na početak.
     S drugim pogledom koji je pružao teško objašnjivi unutarnji mir.  I to bi još jedan test za telo i dušu.
     A ona i on,  bili su i ostali jednako nedokučivi sa svojim životom koji su imali.
     Danas.
     Bilo je nečega što je plenilo u njegovom osmehu,  njegova toplina bila je zarazna.
     Stajao je pored nje,
   "Senzibilnost je prirodno stanje nekih ljudi", reće.  Ti više nisi od tih a nisam ni ja, ali nije ni važno reće novi sagovornik...
    "Šta je onda važno upita ona."
      On kao da je tražio pravi odgovor.
     "Važno je da dođeš do svoje sveukupnosti.  Ti imaš dosta nepovezanih krajeva koje ćeš u životu morati čvrsto da pritegneš."
       Prišao joj je bliže i prošaputao joj na uvo...
       Krenimo prošetajmo.
       Nežno ju je uhvatio za ruku i šapnuo...
     "Znam da ćeš otići" , i dok su polako koračali nogu pred nogu,  stvarnost je doprla do njene svesti i uzdahnuvši klimnula je glavom.
      I tad je shvatila.
      Da on sve predhodne godine nije razumeo. "Ona nije tražila da bude izuzetno sretna,  samo je tražila da ne bude nesretna kao pre njega."
      A njen sagovornik danas dobro je shvatio.  Jesen..kroz zračni sjaj prohujalih prozračnih dana...zagonetnog sećanja...Srce njenog drugog pogleda bilo je želja...Sa svetlim nestvarno opojnim ushućenjem, i nije njena greška što se radaovala svemu...Njena greška je što je sve vreme tražila objašnjenje...
     Ne reće on(njen današnji sagovornik). Tvoja greška je u tome što si tražila pogodno objašnjenje, objašnjenja koja odgovaraju tebi i tvom svetu.  Ti si tražila odraz svojih ideja  sažet u tri reči.
" Tražim ono najbolje."
   I sad je na tebi odgovornost.  Prikupi dovoljno snage i pritegni tas vage...Saznaćeš da li si svo vreme jurila nedostižno.
    Ah, da, večno dobar izgovor.  Vreme je da pođem dalje...Niko ne može predvideti budućnost.
Nemirne,  uvek veselih očiju s novim pogledom... Ne može da se menja... Ali, pokušaće da se prilagodi...    

Kratka istorija filozofije

II/1
Dejvid Hjum - citatati
Poreklo ideja
Ukratko, sav materijal mišljenja potiče od spoljnih ili od unutrašnjih opažanja.Samo njihovo mešanje i sastavljanje pripada duhu ili volji. Ili da se izrazim filozofskim jezikom. sve naše ideje, ili slabiji opažaji jesu kopije naših utisaka ili življih opažanja. Dejvid Hjum. Istraživanje o ljudskom razumu str.70.

Razlika matematike i prirodnih nauka
Svi predmeti ljudskog uma ili istraživanja mogu se prirodno podeliti u dve vrste,naime u odnosu ideja i u činjenice. Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrije, algebre i aritmetika i ukratko svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna. Da je kvadrat nad hipotenuzom jednak kvadratu nad ostalim dvema stranicama je stav koji izražava odnos među tim figurama. Da je tri puta pet jednako polovici od trideset, izražava odnos među tim brojevima. Stavovi te vrste mogu se otkriti samo misaonom radnjom, nezavisno od onoga što postoji bilo gde u svemiru. Da u prirodi nikad nije bilo kruga ili trougla istine, koje je dokazao
E u k l i d, zauvek bi zadržale svoju izvesnost i očiglednost.
str.81.
Čini se da sva zaključivanja o činjenicama temelje na odnosu uzroka i posledice, jedino pomoću tog odnosa možemo poći dalje od očiglednosti našeg pamćenja i naših čula...
str.82.
Kad se pita: kakva je priroda svih naših zaključivanja o činjenicama?, čini se da je pravi odgovor da se one temelje na odnosu uzroka i posledica. A kad se pita: šta je temelj svih naših zaključivanja o tom odnosu?, može se odgovoriti i jednom reči: I S K U S T V O. Ali, ako nas naše istraživačko raspoloženje tera još dalje i pitamo: šta je temelj svih zaključaka iz iskustva?, to uključuje novo pitanje, koje je možda teže rešiti i protumačiti.
str.87.

Što se tiče prošlog iskustva može se dopustiti da ono daje neposredna i sigurna obaveštenja samo upravo o onim predmetima i onom vremenskom periodu koje je ono upoznalo.
Postoji neki drugi princip koji deluje kad on ( bilo ko ) stvara takav zaključak. Taj je princip običaj ili navika. Jer kada god ponavljanje nekog određenog postupka ili radnje proizvodi sklonost ka ponavljanju istog postupka ili radnje, bez prisile bilo kakvog zaključivanja ili razumskog procesa, uvek kažemo da je ta sklonost posledica običaja. Upotrebljavajući tu reč ne tvrdimo da smo naveli poslednji razlog te sklonosti. Mi samo ukazujemo na jedan princip ljudke prirode koji je široko priznat i dobro poznat po svojim posledicama...Svi zaključci iz iskustva su zato posledica navike, a ne umovanja.
str.97 - 98.

Hjum je uverljivo pokazao da ogroman deo naših znanja ne nastaje po analogiji sa logikom i matematikom. Ukoliko uzmemo da logika i matematika počivaju samo na razumu ispostavlja se da ostala znanja imaju i van-razumsku osnovu u široko shvaćenoj ljudskoj prirodi. Pa ipak, i Hjum kaže da razum ima svoju ulogu i u tim znanjima: npr. u etici, razumno otkrivamo koja sredstva treba upotrebiti da bi se postigao neki cilj. Time je otvorena mogučnost da se na naš razum gleda drugačije. Ranije je razum često posmatran kao deo božanskog uma u kome su skrivene ideje o tajnama kosmosa i božijih namera koje treba otkriti razmišljanjem, dok sa Hjumovom kritikom razum prestaje to biti i postaje prvenstveno instrument za rešavanje praktičnih problema koje život postavlja pred čoveka.

Renesansna filozofija, F. Bekon - citati I

Nove mogučnosti čoveka
Shvatio sam zbog čega je čovek najsrećnije od svih stvorenja i samim tim vredan sveg divljenja ...(Bog je) uzeo čoveka kao stvorenje neodređene prirode i,odredivši mu mesto u središtu sveta, ovako mu se obratio: Priroda svih ostalih stvari je ograničena i prinudna u okviru granica zakona koje smo Mi propisali. Ti ćeš, nesputan ograničenjima, u saglasnosti s tvojom slobodnom voljom...propisati za sebe granice svoje prirode. Postavili smo te u centar sveta kako bi odatle lakše mogao da posmatraš sve ono što postoji na svetu. Nismo te stvorili ni od neba ni od zemlje, niti smrtnim niti besmrtnim, tako da sa slobodom izbora i sa čašću, kao tvorac i uobličitelj samoga sebe, možeš sebe da uobličiš u koji god oblik ti želiš.
Đovani Piko delo Mirandola(1463-1494)Govor o dostojanstvu čoveka(Prevod iz Marvin Peri, Intelektualna istorija Evrope, str.74.)

Traži se nova mudrost
(Govori Ludost)
Dakle, pošto sam tako prihvatila pohvalu za hrabrost i vrednoću, šta bi ste rekli ako bih sad počela da hvalim i svoje mudrosti. Ali će neko možda reći da je to isto toliko moguće kao pomešati vatru i vodu. Ja se, međutim nadam da ću vas uveriti u to, samo ako me budete slušali pažljivo, kao što ste dosad činili. Pre svega ako mudrost leži u iskustvu, ko više zaslužuje da nosi ime mudrac: da li je pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega, ili ludak, koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid(jer ga nema) ni opasnost( jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se nauči nekom preteranom cepidlaćenju. Ludak, naprotiv ako se ne varam, baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost, stiće pravu mudrost. To je dobro uočio i Homer, iako je bio slep, jer veli: i lud se nauči u nevolji.
Erazmo Roterdamski, Pohvala Ludosti, str.65.

Johan Gete

 Johan Gete - citat

Misli o ljubavi:Ako ljubav, radost,toplotu i slast ja sam sa sobom ne nosim - neće mi ih ni drugi dati. A ja, sa srcem punim blaženstva, neću drugog usrećiti ako ono stoji preda mnom hladno i bez snage.

o trenucima, Času, stani malo, tako si lep.

o strastima,Naše strasti su prave ptice Feniksi:kad strada izgori, iz njenog pepela se diže nova.

Ljubavna poezija - Zauvek
Sve što čoveku od sreće prianja
uz ljudski život, blaženskim imenom zva
vernosti sklad, što ne zna kolebanja,
i prijateljstvo, što bez sumnje cva,
luč, što mudraca, put vrlih misli
proganja.

Jungovo vidjenje Psihe

Verovao je da je psiha samoregulišući sistem koji, baš poput tela, teži da održi odredjenu ravnotežu izmedju suprostavljenih krajnosti dok raste i razvija se, koji proces Jung naziva individuacijom.
Senka(mračni delovi naše ličnosti koji nam se ne dopadaju i koje bi smo radije zamenili).
Persona(društveno prilagodjen Self, deo ličnosti koji ispoljavamo pred drugima, maska koju stavljamo u javnosti) Anima i Animus( delovi ili arheotipovi psihe suprotnog pola prisutni u nama, pri čemu Anima postoji u svakom muškarcu a Animus u svakoj ženi, kao dve polovine iste celine).
Karl Jung tvrdi da je senka potisnuti mračni deo nečije ličnosti.
Svako ima senku rekao je Jung i što je manje osvešćena, tamnija je i gušća.
Senka predstavlja sve ono što subjekt odbija da obznani o sebi i predstavlja taj uzan prolaz, tesna vrata kroz koja mora da prođe svako ko je voljan da se spusti u dubine mračnog bunara podsvesti.
Svetla strana senke. Jung je govorio da gde ima svetlosti, tu ima i senke, ako svetlost pada na nešto.
Jung je verovao da mnogi ljudi izbegavaju da sagledaju senku direktno upravo zbog njenog intenziteta,a često i neprimerenosti osobine koje često ne možemo da podnesemo kod drugih, sami posedujemo, a ne želimo to da vidimo. Kritike upućene drugima često bi mogle da budu kritike upućene sopstvenoj Senci, ukoliko bismo je postali svesni.
Sigmunde Frojd - Nikad nije otkrio tajnu ženske duše.
Veliko pitanje na koje nikad nije odgovoreno i na koje nisam bio kadar da odgovorim, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju" Ženske Psihe " glasi:ŠTA TO ŽENE ZAPRAVO ŽELE,verovatno je najpoznatija izgovorena misao Sigmunda Frojda.
Kvantna medicina: Izmenjena stanja svesti mogu se pojaviti, pod dejstvom odredjene konfiguracije ogledala. Pre svega to su konkavna ogledala koja fokusiraju neku nevidljivu energiju i aktiviraju određene zone mozga i samim tim uvode čovekovu svest u izmenjeno stanje.

F.Bekon - citati 2

Otpor autoritetima
Da li je moguće da sumnjate da bi Aristotel promenio svoje mišljenje, ispravio svoje knjige i prihvatio najrazumnije doktrine, kad bi video nova otkrića na nebu, sam odbacujući one koji su tako maloumni da mogu da budu navedeni da i dalje nastavljaju da ponizno zastupaju sve ono što je on ikad rekao?...
Sledbenici Aristotela su ti koji su ga krunisali autoritetom, nije(Aristotel) on to sam proglasio sebe. Zbilja, aplaudiram čitanju i brižljivom izučavanju njegovog dela, a prigovaram samo onima koji mu se kao roblje predaju slepo se priključujući svemu što on kaže i prihvatajući tako nepovrediv dekret ne tražeći bilo koje druge razloge.
Galileo Galilej, Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta-Pitolomejev i Kopernikov(1632). Prevod iz Marvin Peri, Intelektualna istorija Evrope, str.104.)

Nova logika
Znanje je moć
3. Ljudsko znanje i moć poklapaju se u tome, što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspeh!
Priroda se naime pobeđuje samo pokoravajući joj se, a što je kod razmišljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo.
Frensis Bekon, Novi organon,str.37.

Nova logika i metoda saznanja.
10. Istančanost prirode umnogome nadmašuje istančanost čula, tako da su ona lepa razišljanja, ljudske spekulacije i obrazlaganja nezdrava stvar, ali nema nikoga ko bi to video

11. Kao što nauke, kakve su sada, nisu ni od kakve koristi za pronalaženje dela, tako je i logika kakva je sada, nekorisna za pronalaženje nauke.

12. Logika, koja se upotrebljava, služi više za učvršćivanje i utvrđivanje zabluda koje se temelje na običnim pojmovima, nego na istraživanju istine: stoga je više štetna nego korisna.

14. Silogizam se ne upotrebljava za princip nauke. On sebi potčinjava odobravanje, a ne stvari.
Silogizam se sastoji od sudova, sudovi su reči,a reči su znaci pojmova. Ako su dakle sami pojmovi(ono što je osnova stvari) pobrkani i naprečac izvedeni iz stvari, onda nema nikakve čvrstoće ni u onome, što je na tome sazdano.
I tako je jedina nada u pravcu indukcije. ...
19. Dva puta jesu i mogu da budu za istraživanje istine. Prvi leti od oseta i pojedinačnosti prema najopštijim sudovima, pa na osnovu tih principa i njhove nepokolebljive istinitosti sudi i pronalazi sređene sudove: taj put je sada uobičajen. Drugi izvlači sudove iz oseta i pojedinačnosti, uzdižući se neprekidno i postepeno tako da naposletku dolazi do najopštijih sudova.
To je prvi, ali još neoproban put.
Frensis Bekon, Novi organon, str.39, 4o, 41.

Susreti Beatriče i Dantea

"Od prvog dana kad ugledah njeno lice,o njemu sam pevao.
Ona je posedovala nepresušnu draž,bila moj blagoslov, uništitelj sveg zlog u meni, kraljica vrline, spasiteljka."

Ljubav! Ta reč mi zvuči tako čudesno, da mislim, sve što izvire iz ljubavi mora biti isto tako čudesno.
Dante Aligijeri

F. Bekon - citati

Idoli
38. Idoli i lažni pojmovi, koji su već zaokupili ljudski razum, pa se u njemu čvrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teško otvara pristup, nego se oni, ako je pristup bio dan i dopušten, vraćaju i smetaju kod samog obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je moguće, zaštite.

39. Četiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski
41. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samom plemenu ili rodu ljudskom. Pogrešno se, naime, tvrdi, da je čovečije čulo merilo stvari: nego naprotiv, sve percepcije kao čula, tako i uma zbivaju se primereno čoveku, a ne univerzumu. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari, koje svoju prirodu meša s prirodom stvari, pa ih iskrivljuje i prlja.
42. Idoli pećine su idoli pojedinog čoveka. Svako naime, pored zabluda ljudske prirode uopšte, ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode, bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi ili zbog vaspitanja i opštenja sa drugima, bilo zbog čitanja knjige ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi, ili zbog različitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudima ili u mirnoj ravnodušnoj duši ili tome slično, tako da je zaista ljudski duh, kako je on disponiran kod pojedinih ljudi, nešto različito, potpuno smućeno i, tako reći slučajno.
Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima, a ne u višem ili zajedničkom.
43. Idol trga. Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reći određuju prema narodnom shvatanju. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. Reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivurečnosti i izmišljotina.
44. Ima konačno idola, koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi, a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorišta, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvarale izmišljene scenske svetove, koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija..
Frensis Bekon, Novi Organon, str.45-48.
Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija.Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Čovek se sad tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum,što znači da predstavlja biče koje je sposobno da otkriva istinu, daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu itako formira svoje mišljenje. Iako jednako rasporedjen svim ljudima, kako će kasnije reći Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. Oko tih pitanja trude se; racionalizam, u okviru koga ćemo obraditi, Dekarta, Spinozu i Lajbnica i empirizam, koji ovde predstavlja Lok i Hjum...

Rene Dekart - citat

Kroz Dekartove reči kao da čovek novog veka kaže:Ja sam tu, imam oči i uši i sposobnost shvatanja. Nemojte da me zaobilazite.
On misli da ako nešto treba da bude istinito ili dobro, on sam mora moći da se uveri da je to tako.
U racionalizmu, pravcu čiji je Dekart začetnik, to svedočanstvo treba naći u vlastitom razumu(lat.racio). On veruje da svako poseduje "prirodno svetlo razuma", odnosno "urođene ideje" pomoću kojih može doći do sigurnih istina. Međutim, to ne znači da uvek dolazi.
U potrazi za primerom sigurne istine, Dekart se, dakle, pita: Šta se dešava ako posumnjam u ono što sam naučio od drugih, i u ono što mi kazuju čula, pa čak i matematičke istine - šta ostaje kao istina u koju se ne može sumnjati? Odgovor je bio da čak i ako sumnjam u sve, ne mogu sumnjati da postojim ja koji sumnjam. Ovu istinu on je izrekao u čuvenom stavu: Mislim, dakle jesam(na latinskom: cogito ergo sum).
Ovu istinu saznajem potpuno jasno i razgovetno i bez pomoći čula. Dekart se bavio potragom za takvom istinom da bi dobio primer koga treba slediti i u saznanju ostalih stvari.
Tako on ustanovljava četiri pravila metode kojih se treba pridržavati u nauci:
1.Treba prihvatiti samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno.
2.Složenije probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove.
3.Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih prostijih stvari.
4.Na kraju treba još jednom preći ceo proces, da bi se izbegle moguće greške.
Dekart je smatrao da se ovo pravilo uspešno primenjuje u matematici i da njene metode treba proširiti ka ostalim naukama.
Smatrao je da je metafizika osnov sveg saznanja i da iz nje slede ispravna fizika, a zatim i sve ostale nauke.
Po Dekartu sve je podeljeno na dve supstancije - misaonu i prostiruću( materijalnu) supstanciju
One mogu da postoje nezavisno jedna od druge. Misaona supstancija sadrži sve ono čime se bavimo kad mislimo, ali takođe i osećanja, htenja i maštu. Prostiruća supstancija odlikuje se time da zauzima prostor, ima težinu i kreće se: u njoj takođe deluju fizičke sile.
Ovakva slika sveta odgovarala je mehanici, nauci koja je bila u punom razvoju. Fizički svet je trebalo da bude objašnjen jednostavnim i univerzalnim zakonima o kretanju čvrstih tela, a ne bezbrojnim i različitim unutrašnjim formama koje je pretpostavljao Aristotel.
Taj svet se u svom funkcionisanju ne obazire na naše želje. zato ispitivanje aristotelovskih svrha treba isključiti iz nauke.
Tela se neprestano ponašaju prema zakonima prirode, ne želeći time da postignu nikakvu svrhu. O ljudskim svrhama treba da brine samo čovek, menjajući svet oko sebe.

Erih From: Umeće ljubavi i šta nas sprećava da ovladamo njime.

"Teško da postoji neka aktivnost,neki poduhvat, koji je započet sa tako ogromnim nadama i očekivanjima, a ipak, koji tako redovno ne uspe, kao ljubav."
Nemački psihoanalitičar, filozof i socijalni psiholog Erih From, tvrdio je u svom remek-delu "Umeće ljubavi" da je ljubav aktivnost za koju treba dosta znanja i truda, da se ne događa slučajno, već je za nju potrebno izvesno umeće koje se stiće dugim i upornim delovanjem.
From piše:
"Ova knjiga želi da pokaže da ljubav nije osećaj u koji lako može biti bilo ko upušten, bez obzira na to koliki je stepen zrelosti dosegnuo.
Ona želi da ubedi čitaoca da su svi njegovi pokušaji na ljubav osudženi na neuspeh sem ako ne pokuša najaktivnije da razvije svoju celokupnu ličnost, tako da postigne produktivnu orijentaciju, bez prave poniznosti, hrabrosti vere i discipline. U kulturi u kojoj su ovi kvaliteti retki, postizanje sposobnosti da se voli mora ostati retko dostignuće."
- From smatra našu skrivenu potenciju ljubavi crno belom.
"Većina ljudi shvata problem ljubavi prvenstveno u tome kako biti voljen, pre nego kako voleti, u sposobnosti da voli. Stoga, problem za njih je kako biti voljen, kako biti dopadljiv." Ljudimisle da je ljubav jednostavna, ali da je pronaći pravi objekat ljubavi ili biti voljen teško.

Razlika između zaljubljenosti i trajnog stanja ljubavi.

"Ako dvoje ljudi koji su bili stranci, kao što smo svi mi, iznenada dopusti da se zid između njih sruši i osećaju se blisko, osećaju se kao jedno, ovaj trenutak jedinstva jedan je od najradosnijih, najuzbudljivijih iskustava u životu.
From dalje piše:
"Prvi korak koji se preduzima da se postane svestan da je ljubav umeće, kao što je i življenje Umeće: ako želimo naučiti kako da volimo mi moramo naučiti druga umeće, recimo muziku i td. Ovladavanje umećem mora biti stvar ultimativne zainteresovanosti: ne sme postojati ništa na svetu važnije nego to umeće ovo je istinito i za ljubav. Uprkos duboko ukorenjenoj žudnji za ljubavlju skoro sve ostalo se smatra važnijim od ljubavi: uspeh, prestiž, moć skoro sva naša energija korišćena da se naući kako postići ove ciljeve, a skoro ništa za učenje umeća ljubavi."

Misao o mislima

                      Misao o mislima - Psihologija

 - Snaga misli je ključ za stvaranje naše stvarnosti. Sve što vidimo ima svoje poreklo u nevidljivom, unutrašnjem svetu misli i uverenja. Da bi smo postali gospodari svoje sudbine,  moramo naučiti kontrolisati prirodu svojih uobičajenih misli.  Na taj način,  moći će mo da u svoj život privući ono što želimo.

- Naše misli su prepune energije.  Naše misli su žive.  Svaki put kada se stvara određena misao, ona emituje vrlo specifučnu energiju koja odgovara frekvenciji ili vibraciji.

- Osnovna premisao Zakona privlačnosti je da slična energija privlači sličnu.  Može privuči stvari i okolnosti koje su u skladu s našom dominantnom frekvencijom, koju određuje naš mentalni stav, uobičajene misli i uverenja.  Ako želimo znati kako misli izgledaju, samo pogledajmo oko sebe.  Imajmo na umu ove tri reči " misli su stvari".

- Misao može biti tačna i netačna ( može da bude totalno neprihvatljiva za ono ko ju je umislio i to je u redu, a onda se ona odbacuje kao nebuloza - nešto što je maglovito).

 Iskustvo je dete misli, a misao dete akcije. Ne možemo ljude učiti iz knjige
(Bendžamin Dizraeli)

- Perfekcija misli i konfuzija ciljeva je izgleda naš najveći problem.
(Albert Ajnštajn)

- Misliti je zanimljivije nego znati, ali manje zanimljivo nego posmatrati.
(Volfgang fon Gete)

- Mi smo ono što verujemo da jesmo.
(C.S.Levis)

Čovek nije istakao tkanje života

"Čovek nije istakao tkanje života,on je samo nit u njemu. Što god čini tkanju, čini sam sebi." Poglavica Seatile

Fizičko tijelo - ogledalo duše - Citat

Ono što duša nosi, svetlo ili sjenu, to ona predaje svojem omotaču. Tim vibracijama ona aktivira atomsku strukturu čoveka koji je tad obeležen onako kako duša zrači.
Stoga se zemaljsko telo naziva i misaonim telom, jer su misli čoveka ogledalo svijetle ili grešne duše. Ogledalo duše počiva na tome što je čovek uneo u svoju dušu svojim čuvstvovanjem, mišljenjem, govorom, postupanjem, svojim željama, svojim strastima svojim čežnjama ili ispunjenjem božanskih zakona.
Svetla duša deluje u njenom fizičkom telu da je čovek plemenit, fin, dobar, da je za svog bližnjeg i da je sa svojim bližnjim. Sjene izazivaju mržnju, zavist, neprijateljstvo, netrpeljivost, oholost, podcjenjivanje bližnjeg, strast za užicima i još više od toga.
Na različite načine bivaju duša i čovek upozoreni na postojeće grehe, tako da ih čovek može na vreme prepoznati i da ih očisti s bližnjim pre nego uzroci izbiju.
"Njegovo oko Božije knjigovodstvo - Mikrokozmos u Mikrokozmosu"
(Izdavač Univerzalni život,Zagreb l997)

Psihologija

Alfred Adler
Je tvorac pravca u psihologiji koji je poznat kao individualna psihologija.
Rođen u Beču,(1870-1937)
Bio je član Bečkog psiho-analitičkog društva ali ga je zbog neslaganja sa Frojdovom teorijom napustio 1911. i osnovao novo Društvo slobodne psihoanalize koje je ubrzo promenilo naziv u Društvo individualne psihologije.

Pojam
Životni stil kao bazično načelo po kome funkcioniše ličnost-citat

Ličnost čoveka Adler shvata kao celinu koja je okrenuta ka budućnosti. Svaka ličnost je celina, neponovljiva, jedinstvena: njen celokupni život oblikovan je jednim osnovnim ciljem formirajući pri tom njen unikatni životni stil.
Životni stil je upravo skup načina, sve ono što i kako čovek misli na putu do cilja. Osoba pamti i uči sve ono što se uklapa u njen životni stil, dok sve ostalo minimizira ili potpuno zanemaruje.
Formiranje i uobličavanje životnog stila odvija se pod uticajem osećanja manje vrednosti usled nekog sopstvenog nedostatka, fizičkog ili psihičkog,realnog ili izmišljenog.
Adler je razlikovao četiri karaktera ili životnih stilova. Ova podela služi kao orijentir i ne treba je se pridržavati doslovno
- Dominantni, superiorni tip
To su osobe koje imaju sklonost da dominiraju drugima, agresivne su i energične, ne trpe osujećenje. Po svaku cenu teže ka potvrđivanju osećanja lične moći, pri čemu ne biraju sredstva i pokazuju spremnost da svakoga uklone sa tog puta.
- Oslanjajući ili zavisan tip karaktera
Podrazumeva osobe koje bez oslonca u drugima ne mogu da se nose sa životnim problemima, i pri tom imaju malo energije.
- Izbegavajući tip
Svrstavaju se osobe koje se povlače od života izbegavaju socijalna interakcije i klone se ljudi generalno bez energije i sa težnjom da se zatvore u sopstveni mali svet.
- Društveno koristan tip
To je energičana, zdrava ličnost, orijentisana ka društvu a ne ka sebi. Postupa rukovodeći se opštim dobrom a ne sopstvenim željama. Međutim,ovako pojednostavljeno i mehaničko shvatanje ljudske prirode nije bilo dovoljno dobro za samog Adlera te on ubrzo razvija pojam stvaralačkog samstva.

Adler stvaralačko Ja opisuje kao
"Jedinstvenog, doslednog vladara celokupne ličnosti čoveka."

Izvori:

- Adler, Poznavanje čoveka, Divit(1999)

Epistemologija i psihologija

Kao i ostali racionalisti, Spinoza razlikuje dve vrste predstave: putem mašte i putem intelekta. Mašta je predstava preko koje nastaje unutrašnja slika stvari, odnosno kao posledica čulnog opažanja. Intelektom se stvaraju odgovarajući koncepti, ne slika stvari.
- Prvo i niže na skali naziva mišljene, mašta(opinio, imaginatio).Ovde uključuje "slučajno i neodredjeno iskustvo"(ehperientio vaga), takodje saznanje iz druge ruke,(preko tudjeg iskustva) i saznanje koje se može steći preko simbola i znakova. Zaključuje da ova vrsta saznanja zavisi od "zbunjujućih i neprecizno odredjenih podatala", znači posredno i preko čulnih opažanja, te stoga nije prikladna kao baza filozofsku argumentacije.
- Drugo i više na skali, dolazi putem razuma(ratio), koje zavisi od karakteristika i prirode strukture stvari, tj,"zajedničko za sve i isto u delu i sveobuhvatnosti", ili odgovarajuće saznanje o supstanciji, ili pak suprotno esenciji.
- Treće i najviše na skali, definiše kao " intuitivno saznanje"(scientio intuitiva).Intuitivno saznanje, po Spinozi, dolazi preko odgovarajućeg saznanja o supstanciji i atributima božanskim, kao i saznanja o samoj esenciji stvari. Takvu vrstu saznanja je moguće steći jedino putem odgovarajućeg "redosleda akcije i reakcije."
- po Baruh de Spinozi:
Duša se ne pobedjuje oružjem,
nego ljubavlju i blagodarnošću.

Žene mogu pružiti onoliko
prijateljstva koliko pozajme od
ljubavi.

Anima i Animus u Jungovoj psihoanalizi.

Prema Jungovom mišljenju, ženski princip u nesvesnom jednog muškarca je anima, a animus je muški princip u nesvesnom žene. Reči "anima" i "animus" su preuzeti od ženskog i muškog oblika latinskog naziva za dušu. U funkcionalnom smislu reči, animus i anima su arhetipivi nesvesnog zaduženi za komunikaciju između ega(budne svesti) i kolektivnog nesvesnog.
Jung je rekao da ukoliko je "susret sa senkom uzorak u individualnom razvoju...susret sa animom je remek-delo." Jung je smatrao da je proces razvoja anime jedan od najvažnijih izvorišta stvaralačke sposobnosti.
Jung je verovao da razvoj anime prolazi kroz četiri različita nivoa, kojima on nadeva imena, Eva, Helena, Marija i Sofija. Šire posmatrano, čitav proces razvitka anime u muškarcu tiče se otvaranja muškog subjekta ka emocionalnosti i time ka široj duhovnosti,stvaranjem nove svesne paradigme koja obuhvata intuitivne procese, kreativnost i maštu i psihičku osetljivost prema sebi i drugima, tamo gde ranije nisu postojali.
EVA
Prva je Eva, koja je dobila ime po uzoru na Adama i Evu iz Starog Zaveta. Ona se odnosi na pojavu žene kao predmeta žudnje muškarca. To je čulna žena koja ga zavodi i kuša na greh.

HELENA
Druga je Helena, što predstavlja aluziju na Helenu Trojansku ig grčke mitologije. U ovoj fazi muškarac vidi žene kao sposobnost za uspeh u svetu i kao samopouzdana, inteligentna bića, čak i ako nisu u potpunosti moralna ili puna vrlina. Druga faza pokazuje snažan raskol između spoljašnjih sposobnosti (ppr. poslovnih ili konvencionalnih veština) i nedovoljno razvijenih ili nedostajućih unutrašnjih kvaliteta(nesposobnost za vrline, nedostatak vere ili mašte)

MARIJA
Treća faza je Marija, koja je dobila ime prema hrišćanskom teološkom učenju o Devici Mariji (Isusovoj majci). Na ovom nivou razvoja, čini se da muškarci smatraju da žena poseduje vrline(čak i na ezoteričan ili dogmatski način), isto tako kao što se određene aktivnosti koje se svesno smatraju nemoralnim ne mogu primeniti na njih.

SOFIJA
Četvrta i konačna faza razvoja anime je Sofija, koja je dobila ime po grčkoj reči Mudrost. Ovde dolazi do potpune integracije koja dopušta muškarcu da vidi ženu i odnosi se prema njima kao prema posebnim ličnostima koje poseduju kako dobre tako i loše osobine. Najznačajni aspekt ovog poslednjeg nivoa je to što anima manifestuje (u snovima) kao personifikaciju "mudrosti" i postaje pomoćnica muškarcu u kreativnim izazovima. Anima je sad dovoljno razvijena da nijedan pojedinačan subjekat ne može u potpunosti i za stalno sadržati slike sa kojima je povezan( i koje je po svojoj prilici, predstavljaju).
Jung je verovao da svaka žena poseduje pravu riznicu predstava animusa u sebi, dok se muška anima sastoji samo od jedne dominantne slike.
Jung je tvrdio da postoje četiri uporedna nivoa razvoja animusa u žene.
- Čovek pretežno fizičke snage
Animus se "najpre pojavljuje kao personifikacija puke fizičke snage- na primer kao atletski šampion..."
- Čovek od akcije ili romanse...poput britanskog pesnika 19.veka, Šelija:ili čovek od akcije-poput heroja, lovca i slično.
- Čovek kao profesor, sveštenik i govornik
- Čovek kao koristan vodić za (samo) razumevanje žene.
Animus se pojavljuje kao Hermes, ili glasnik bogova: u snovima on je vodič koji pokazuje put."Poput Sofije, ovo je najviši nivo posredovanja izmedju nesvesnog i svesnog Uma.