Idoli
38. Idoli i lažni pojmovi, koji su već zaokupili ljudski razum, pa se u njemu čvrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teško otvara pristup, nego se oni, ako je pristup bio dan i dopušten, vraćaju i smetaju kod samog obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je moguće, zaštite.
38. Idoli i lažni pojmovi, koji su već zaokupili ljudski razum, pa se u njemu čvrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teško otvara pristup, nego se oni, ako je pristup bio dan i dopušten, vraćaju i smetaju kod samog obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je moguće, zaštite.
39. Četiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski
41. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samom plemenu ili rodu ljudskom. Pogrešno se, naime, tvrdi, da je čovečije čulo merilo stvari: nego naprotiv, sve percepcije kao čula, tako i uma zbivaju se primereno čoveku, a ne univerzumu. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari, koje svoju prirodu meša s prirodom stvari, pa ih iskrivljuje i prlja.
42. Idoli pećine su idoli pojedinog čoveka. Svako naime, pored zabluda ljudske prirode uopšte, ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode, bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi ili zbog vaspitanja i opštenja sa drugima, bilo zbog čitanja knjige ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi, ili zbog različitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudima ili u mirnoj ravnodušnoj duši ili tome slično, tako da je zaista ljudski duh, kako je on disponiran kod pojedinih ljudi, nešto različito, potpuno smućeno i, tako reći slučajno.
Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima, a ne u višem ili zajedničkom.
43. Idol trga. Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reći određuju prema narodnom shvatanju. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. Reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivurečnosti i izmišljotina.
44. Ima konačno idola, koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi, a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorišta, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvarale izmišljene scenske svetove, koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija..
Frensis Bekon, Novi Organon, str.45-48.
Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija.Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Čovek se sad tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum,što znači da predstavlja biče koje je sposobno da otkriva istinu, daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu itako formira svoje mišljenje. Iako jednako rasporedjen svim ljudima, kako će kasnije reći Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. Oko tih pitanja trude se; racionalizam, u okviru koga ćemo obraditi, Dekarta, Spinozu i Lajbnica i empirizam, koji ovde predstavlja Lok i Hjum...
41. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samom plemenu ili rodu ljudskom. Pogrešno se, naime, tvrdi, da je čovečije čulo merilo stvari: nego naprotiv, sve percepcije kao čula, tako i uma zbivaju se primereno čoveku, a ne univerzumu. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari, koje svoju prirodu meša s prirodom stvari, pa ih iskrivljuje i prlja.
42. Idoli pećine su idoli pojedinog čoveka. Svako naime, pored zabluda ljudske prirode uopšte, ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode, bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi ili zbog vaspitanja i opštenja sa drugima, bilo zbog čitanja knjige ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi, ili zbog različitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudima ili u mirnoj ravnodušnoj duši ili tome slično, tako da je zaista ljudski duh, kako je on disponiran kod pojedinih ljudi, nešto različito, potpuno smućeno i, tako reći slučajno.
Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima, a ne u višem ili zajedničkom.
43. Idol trga. Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reći određuju prema narodnom shvatanju. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. Reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivurečnosti i izmišljotina.
44. Ima konačno idola, koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi, a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorišta, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvarale izmišljene scenske svetove, koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija..
Frensis Bekon, Novi Organon, str.45-48.
Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija.Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Čovek se sad tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum,što znači da predstavlja biče koje je sposobno da otkriva istinu, daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu itako formira svoje mišljenje. Iako jednako rasporedjen svim ljudima, kako će kasnije reći Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. Oko tih pitanja trude se; racionalizam, u okviru koga ćemo obraditi, Dekarta, Spinozu i Lajbnica i empirizam, koji ovde predstavlja Lok i Hjum...
Нема коментара:
Постави коментар