Dora je bila previše uzbudjena i uznemirena i sve emocije su joj isplivale na površinu. Prvih nekoliko dana bila je neprestano na oprezu, odmeravajući svaku reć i procenjivala svaki pokret.
On se nije trudio da odagna njenu uznemirenost. Bio je provokativan.Dozvoljavao joj je da bude sama, intuitivno osećajući koliko ona ceni njegovu i svoju privatnost. A ona se vrlo brzo vezala za njega. Bilo je očaravajuće posmatrati ga svake većeri. Često je u većernjim časovaima birala iskljućivo njegovo društvo.
Nije želela da njuška po njegovom privatnom životu. Samo nije želela..A on, kratkim poljupcem nežno i blago, lišen strasti pomilovao je njene usne.U trenutku Dora oseti prigušenu želju koja je u njemu tinjala. Srce joj je divlje tuklo kada je uzmakao skinuo naoćare, i pogledao je svojim fatalnim očima.Gotovo se utopila u njima pre no što je ponovo poljubio i izašao iz kola..rekavši,Potrebna mi je sva samokontrola da te ne napadnem sad i ovde na licu mesta. - Molim ? - Dora je zabezeknuto slušala to njegovo priznanje. - Ali, to je nemoguče ! Tihim glasom je rekao:-Stvarno, lice mu je bilo sasvim blizu njenog. A ona željno je doćekala poljubac.Polako je upoznavala tu divnu toplinu, te žmarce koji su joj kolali telom pri svakom njegovom dodiru. Otvorila je usta pod njegovim sporim, istražujućim usnama. Stidljivo je vrhom jezika dodirivala njegov....
Čista idealna ljubav je: nagla, snažna, burna,strasna, slepa,idealistička, čista, uporna,verna,dosledna.
Ljubav dostiže stepen ogromne i burne strasti, ista obuzima ne samo telo nego i razum, s' toga
ljubavnici nisu u stanju da mirno procene situaciju i pribrano rezonuju. Oni ništa ne vide što je izvan njih:
zavidljivost, sujete,zabrane, mržnju, otud i njihov sukob sa svetom koji ih okružuje a taj sukob je snažan,i isti ih lomi i uništava.
Vatra ljubavi ih goni na nagle i nepromišljene gestove, ta ljubav se dešava iznenada, i traje u kontinuitetu, kao neprekidno hodanje po ravni,, ili prestaje naglo kao išto je zapoćela, ostavljajući dubok ožiljak sreće ili pak tuge.Ćudna dela, koja i oštrovidni uma sagledati ne može, ljubav prevazilazi:Ljubav izljubite,u noći je bistra kao smaragni kamen,i suviše lepa ona uvek sija,
Da li voliš ili si voleo, Ti ! vidi i demantuje me sad ili nikad.Ja pravu lepotu tek sa tobom ću da znam i saznam?Videćeš i videću jednostavno naše,i oporećičeš ili ću oporeći sama ili Ti, sam ! Svakom od nas mesto je odredjeno a Mi ?..Ljubav je u srcu mom i tvom...
Marko, je predložio da idu Dorinim automobilom. - Izvini, ali djip nije baš prikladan za izlaske, rezignirano je uzdahnuo.
Ljubazno ju je upoznavao sa gostima. Bio je ljubazan i opušteno šarmantan, potpuno siguran u sebe.Pripadao je bogatim društvenim krugovima..
Samo je jedanog trenutaka bio neprijatan kad je Dori prišao stari znanac. Dva muškarca su se oprezno odmerila, a obostrana odbojnost je učinila da se Dora oseti nelagodno. Znanac je pomilovao Doru po ruci .On joj polako uputi poziv za ples i pre nego se okrenula snažnom rukom je obuhvati oko struka a drugom zarobi njenu šaku, večeras si moja s amnom si došla.. Privukao ju je blizu sebe dok su polako i skladno plesali.Muzika je prestala, ali on ju je i dalje držao uz sebe. Pridržavao ju je posesivno i dok je Doru usmeravao ka velikim duplim vratima koja su vodila na terasu. Dora ga je pratila bez otpora. Prešli su preko terase i uskog travnjaka do niskog zida koji je okruživao ružin vrt, zgrabio ju je oko struka, podigao ju je i spustio na travnjak. Kako si znao? da sam umorna. Zavukao joj je ruku pod dugu haljinu i obuhvatio jedan skočni zglob obema šakama. Skinuo je sandale sa visokom potpeticom sa njenog stopala i poćeo da ga masira snažnim, dugim prstima... Pokreti su mu bili spori i ritmični...
Suprotno od iracionalne ljubavi, racionalna ljuba ispituje valjanost, ljubavi, koja zavisi od verovanja u autoritet, a ne uvek u vlastito iskustvo.Ta sumnja ima važnu funkciju kako ličnosti tako i toku razvitka ljubavi koju gaji.
U početku prihvatamo sve ideje koje partner nameće..
U koliko smo dovoljno emancipovani, tj. više nego naš partner, u razvijanju vlastitog osečanja,
tad veza-ljubav, može dostići kritičnu taćku. A šta osećaš ? dok vodimo ovaj i ovakav razgovor ? Mislim ako bi te se sutra zasitio, kako bi se osećala,kada bi uradio ono što predvidjaš i ostavio te?
Nije te briga šta mislim reće Dora,zašto bi ti uopšte sad verovala, prestani dame ispituješ...
U procesu sazrevanja ljubavi može se pojaviti i sumnja a o istoj se ranije nije razmišljalo, jer je sve bilo prihvatljivo bez da se razmišlja,jer je ljubav sama po sebi sazrevala skupa sa autoritetom partnera koji je zdušno ispoljavao svoj autoritet i prevlast.
Sugestivno delovanje. Najodlučnije dokazivanje autoriteta u medjusobnom odnosu ljubavi, postoji
bezbroj uobičajnih situacija koje otkrivaju i vode ka istom cilju.
Reakcija partnera vodi ka partneru koji je obdaren i poseduje veliku snagu sugestije.
Bezpogovorno prihvatanje njegovih ideja takodje se zasniva na uverenju partnera koji bezpogovorno sluša, vlastito mišljenje druge strane, bez da kritikuje njegove ideje i mišljenje ili pak
da iste procenjuje,već emocionalno biva podvrgnut govorniku-partneru. U modusu bivstvovanja,
ljubav je samo prodorna delatnost osečanja-misli, i dok ona pronalazi mesto da u nama deluje
čovek koji je poseduje nije siromašan u najintimnijem smislu.Ljubav i sva njena dela ako želi delovati u duši, sama mora biti mesto u kojem deluje - i poželeti da tako bude... to znaći da ne bismo smeli biti vezani, sputani, stavljeni u lance ljubavlju koju posedujemo, jer ista onemogučavaju našu slobodu...Čuo sam samo ono što želim a to je...Rekla sam ti, nikad nisam nameravala da se udam za njega.Nemam više nameru da se udajem za bilo koga.Zašto ? zbog..Delimično i zbog njega..Delimično ? Imaš li nešto protiv institucije braka ? Da li me shvataš ? Uprkos svem šarmu Starog sveta On je veoma naporan kada nešto želi.Čuje samo ono što želi.Nije mi pružio priliku da mu kažem šta osećam.A Ti ? - brecnula se.- Ni ti nisi oženjen. Bio sam u braku manje od godinu dana..prićaćemo...Reće Marko...
Odmakla je stolicu kao oparena, srušila čašu na stolu i udarila se o ivicu stola.Ni trenutaka više nije
mogla
da sedi i mirno ga posmatra.U kakvo se to ludilo upustila? Neko bi
pomislio da se udaje za njega iz interesa a ne iz romantičnih razloga.
Besmisleno
! On je pružio ruke preko stola i zgrabio je za zglobove preciznošću
zmije u napadu. Neumoljivim pogledom je osujetio Dorinu nameru da mu se
otme. Sigurnim pokretima ju je proveo oko stola i privukao sebi strasno
ljubeći.Oslobodio joj je ruke i povadio ukosnice iz kose.-Više mi se
dopada kad je puštena-tiho je rekao-Veselo je povukao jedan pramičak
koji joj je uokviravao lice.
U trenutku dorino grlo se
stislo. Nije mogla da duboko udahne.Mrmljao je. Čvrsto je obuhatio i
privukao još bliže.Osetila je njegov vlažan dah kroz tanku bluzu.
-Dodji ,Dora-nežno je rekao i privukao je ...-Nema
razloga da se ponašaš kao uplašena mačkica. Neču te primorati da budeš
samnom dok se bolje ne upoznamo. - Uputio joj je vragolast osmeh. - Kad
odlućiš.Mmm..molim ?...-mucala je -Naravno lepo se odmori. - Onda,
laku
noć. Laku noć reće Dora - Bio je ovo jedan baš uzbudljiv dan. A on bio
je razočaran što nije mogao da joj nametne obavezu....- Sve mi je
jasno uzdahnuo je ?
- Šta...
Nije joj dozvolio da dovrši pitanje..."Ali ja ne", promrmljala je. "Ona. Zar ne shvataš? Ja više nisam ona." Taj prsten je tvoja navika, po meni to je sve."...Ne mogu da se vratim kroz vreme i promenim sve...Vremena? Sudbine? Sad je znala. Svoju zrelost i samostalnost je stekla teškom mukom, i sad je to cenila jer je cena koju je za to platila bila veoma velika,,, Nasmešila mu se...Nisi toliko zbunjen koliko kažeš da jesi, prilično dobro procenjuješ sve ljude...Razumem...I on je zagrli i privuće bliže...
A šta si sad?
Neko ko pripada ovde, kazala je nevino...Naslonio je čelo na njeno i uzdahnuo... "Hajde onda da počnemo tamo."...To deluje prilično složeno,. Reće, Dora...Doslovno..."Tužno je sećanje koje radi unazad bez nas."...Hajde onda da pokušamo Ne, ali...Ovo bi mogla da bude samo ljubav...Čak i kad ne razumeš..."To je tajna", kazala je ozbiljno...
Ljubav je produktivna forma.Osećajući njeno zračenje umerenom jačinom, ona se omotava oko sebe - nas i dobija svoj oblik,opčinjavajući nas kao da je jedina tačka sveta...Osečajući je kao sangu -energiju koja se radja u nama
Aktivna forma povučenosti je impuls da unistimo druge proizilazi iz straha da oni-, ne razore Nas.
Čovek koji veruje, oseča da deluje prema svojoj savesti kad čini delo koje je sa ljudskog stanovišta lepo
Osoba čija je savest autoritarna normalno je vezan za spoljašni autoritet i njihov odjek.
Prisutnost spoljašnjeg autoriteta s pomoču koga se plaši izvor je koji stalno hrani savjest.
U koliko osete ili poseduju ljubav autoritet bi slabio i izgubio snagu.Ujedno savjest utice i na sliku
koju če okolina imati o dotičnoj osobi i stoga svoja osečanja skrivaju. Za takvu osobu postoji samo
ideal divljenja , teži za nekom vrstom savršenstva, a sliku savršenstva projektuje izvan sebe.
Rezultat je da pribegava prikrivanju ljubavi kako od drugih tako i od sebe samog..Znači, bičeš ovde sutra..Samo što nije rekla ne, ali onda, smejući se, klimnula je glavom...Možda malo...Večeras želim da budem ovde s tobom,, naravno i hvala ...Izgleda da ću morati puna snova i s mojim mislima konačno ...nasuprot tišini...krenuti u"Susret sa sudbinom,"
Protrljao mi je vrat nosom i ja(ona) se sva naježila, i divlje zadrhtala od njegovog dodira.
Usled izleta nabijenog senzualnošću, nisam mogla da zamaram mozak kako bi sve ovo moglo da se završi...pomislila sam ja...u stvari uvek, (ona).
Jednostavno želela sam da bude sa njim...Plašila sam se da bi mogla izgubiti hrabrost ako budem traćila vreme da bi saznala koliko sam zainteresovana za njega.
Znači nisi se nadao ovome? - upitala sam ga ja s vragolastim osmehom.
- A sad? Nadao sam se da ću imati priliku da vodim ljubav s tobom - Sad se osećam...Ispustio je dugačak uzdah. Moj osmeh je osvetlio ceo njegov svet. Spustio je usne na moje i skoro se izgubio u meni...
Po njegovom pogledeu se videlo da je odlutao u svemu što se kreće i privija u buri sreće...Osmeh se polako raširio njegovim grešno lepim licem...Ustao je i pružio mi ruku...Hvala ti...- Nema na čemu - rekoh ja.
Dok me je ljubio, osetila sam kako se vrata mogoga srca otvaraju da ga prime dok su mu usne vibrirale na mojim usnama...Pogledao me je sa vatrom u očima...Pssst, pusti me da te volim...
- Ne-ne.Ovo se zaista dešava...i ja to želim...Nesporazum...Poljubio me je, prvo nežno, a onda sve pomamnije...Osećanje nikad, ali baš nikad, nije bilo ovakvo...
Netremice je gledao u mene, dišući ubrzano. Radi se o tome da... pa, ne želim da pričam, šapatom sam mu odgovorila sa širom otvorenim očima. "Ne mogu da upotrebim nijednu drugu reč osim okej." Rekoh ja ustvari(ona)...
Zašto shvataš sve tako lično? upitala sam ga ja ..."Šta ako sada mislim malo drugačije?"
"Jednostavno mi nedostaješ" , rekla sam to otežući.
Ali najviše od svega nedostajao mi je razgovor sa tobom, da ti pričam kako mi je prošao dan, da dižem prašinu oko tvog nejavljanja...To je znak odanosti, zrelosti i znak moje ljubavi prema tebi...I neću da te zovem...možda ipak postoji šansa da umrem sama tad sam pomislila.
Po glasu bih rekla da mu je bilo drago što me čuje. U stvari, zvučao je odlično. Zabavno. Brzo smo pokrili glavne crte predhodnih dešavanja...Odlučili smo da u skorije vreme izađemo na kafu...Smeškala sam se dok smo pričali...
"Hej", rekao je, "Tvoje oči", rekao je tiho. "Tvoje oči me ubijaju."...Al' nešto je ostavljalo te reći da lebde u vazduhu , postajući svestan onoga što sam zaista želela..
"Ne", rekla sam. "Čini mi se da...jednostavno ja sve više i više osećam. Život je isuviše kratak da bi ga provela nezadovoljno ljuta, a sazreti ne znači ostareti, nego znati uživati u životu.
Zdravo, tiho sam rekla. "Mogu li nešto da učinim za tebe?"
Odmahnuo je glavom i odvratio pogled.
Osećajući se kao da sam progutala pesak, gledala sam kako se udaljavam od njega...Samo sam mislila da neće morati da pati...Za njim koji je ispljuvao reči.
"Želim da ti budem prijatelj", rekao je.
"Imam prijatelje", rekla sam mu uljudno.
Slegao je ramenima. " A ako poželiš da se čujemo...", konačno sam uspela sve da mu kaže..."Hvala", konačno sam rekla...Bio si sklon prikrivanju osećanja i sklon lažima...Često su mi tvoje laži bile nevažne, ali mi se čini da su ti olakšavale život..Sitnim lažima i prečutkivanjima izbegavao si izražavanje emocija...izgovorom "Ništa, ništa...setio sam se nečega" i svoju ljutnju rešavao si bez svedoka...A kad si počeo sa lažima?...Lagao si i posle S' tvojim glumačkim talentom koji ti nije pomogao da prikriješ svoje osećanje...
I tako?
U ljubavi ka Tebi, kao i u realnom životu nije sve uvek idealno.
" Ljubav možemo sagledati i sa aspekta "tragedije-tragične ljubavi". to je ujedno poraz ljubavi koja
je čedna i neiskusna.
Ljubav kao osnovni motiv, odnosa, sukob velike idealne ljubavi sa stvarnim svetom, koji nema
sluha za snažne emocije, emotivne nastupe, slepu privrženost i vernost do smrti, ujedno to je "sukob idealnog i realnog". Preliva se u spektar čistog duha i pomisao da ne bude lišena unutrašnjeg iskrenog osećanja kojim je obavijena igra ljubavi koja je za Nju jedino važna...
Svojim različitim izrazom pokazuje sam fenomen-ljubavi,života., i da ista nije promenljiva veličina
Posmatrajući ljubav iz ovog ugla, shavatičemo bolje raznolikosti u ponašanju, i da ne postoji samo jedan oblik več mnoštvo oblika ljubavi. Od kojih svaki odgovara jednom posebnom rešenju problema ljubavi...U prijateljstvu, to je potpuna i sveobuhvatna toplina, umerena, uostalom, i jednaka, toplina stalna i smirena, sva od blagosti i pitomosti u kojoj ništa nije ni bolno. Štaviše, u ljubavi je samo pomamna žudnja za onim što nam izmiče. Čim uđe u granice prijateljstva, to jest u podudarnost volja, ona sahne i kopni."Mada se raduju tebi...suviše je nagla...Ljubav je munja koja će vremenom da mine i pre nego shvatimo da ona jako, vrlo jako seva."
Bilo je neočekivano. "Mogu li da ostanem", rekao je on...Nema problema, rekla sam, "Gde se nalaze divlje stvari"i njegova topla ruka s' kratkim trenucima nežnosti i ljubavi, putujući padala sam u novi san,(Ona)...znajući da njegova uloga u mom životu još nije završena...reće "Ona"...
"Misli postaju reči, reči postaju postupci, postupci postaju navike, navike postaju karakter a karakter postaje naša sudbina" - rekao je Mahatma Gandi
Antigona je klasićna tragedija starogrčke dramske umetnosti.
Mit koji je Sofokle (496.p.n.e.) dramatizovao u Antagoni pripada krugu tebanskih legendi
Antigona odlazeći u smrt, jadikuje što umire mlada i neostvarenih snova.Antigona je samostalna i beskompromisna.Hrabra je i ustrajna kod svojih odluka.
"Oseča sestrinsku ljubav i zato ne sluša tudje naredbe, već sledi svoje srce. Svesna posledica srlja u
propast".
Ona je pozitivan lik u svakom smislu vodjen ljubavlju "A ja sam za ljubav na ovaj dodjoh svet".
Ona je svoje srce poslušala znajući šta je čeka.
Antigona je još jedan lik kad nam pisac pokušava objasniti i dokazati da je "Ljubav uvek ispravna odluka i
da je vredna čak i žrtvovanja."Upravo to je Antigona znala i sledila
Usredište dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav, a izvor sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmedju Naloga i zakona vlasti na jednoj strani i Naloga ili "diktata srca i nepisanih zakona morala-na drugoj strani.
Sofoklovu tragediju obeležava karakter koji je psihički osvetljen i motivisan.
"ah,ta ljubav:
Ideja. treba poštovati one zakone koji ne ugrožavaju ljudski moral i ljudsko dostojanstvo.
"Jest, bilo je muka, - sad ih nadjaća,
Pobedu je jača duša održala
Baš ko bojno polje posle bitke što je.
Oči jošte glede, miču s' usne blede.
Reči, možda krasne, sad već nisu jasne, Uzdah-nije, ništa,to je nešto drugo,Njeno srce bije ali neče dugo!!!!
"To je večnost-ljubav."
Vidi i pokaži šta se dogadja sa Čovekom i šta on iziskuje ako se smesti, ceo i do kraja, u okvir onog
što nam se ćini da jeste.
Videti, moglo bi se reći da se ceo život sastoji u tome, ako ne konačno, ono bar suštinski.
Biti više znači sjediniti se više, jedinstvo raste samo ako se oslanja na porast svesti, tj. vidjenja,
živ svet svodi se na izgradjivanje sve savršenijih očiju u krilu Kosmosa u kome je uvek moguče sve
više razlikovati.
Nastojati da se više i bolje vidi nije dakle čud, radoznalost, luksuz. Videti ili propasti. Takav je
položaj koji tajanstveni dar postojanja nameće svemu što je element sveta. I takav je, prema tome,
samo na jednom višem stupnju, i ljudska sudbina.Možda ćeš je ti naći...
Kakva ironija pomisli ona.
Ono što je u životu najviše želela bilo je samo
malo ljubavi.
Istina ju je bolela. Dao je reč. Zbog toga ju je
zaprepastilo otkriće...Ali bolje je da prošlost ostane prošlost. Odvračajući misli nije trepnula
Srce joj je bilo kao kamen u grudima...
...Sigurna da ljubav na prvi pogled postoji
...Tragala je za srećom, za trenutkom magije
I ovog puta, tišina je bila sve neprijatnija.
Plašila je mnogo više nego pre.
Zamišljala je njegove oči i njegovo lice.
Pomislila je. Šta će se dogoditi ako se on pojavi?
I svojim očima ugledala je njega, za kojim je oduvek žudela - njega - ljubav tešku za razumevanje.. Kratko se osmehnula. Pogledala ga je pravo u oči. Duboko je uzdahnula. Srce joj je snažno udaralo o grudnu kost.
Bila je iznenađena.
Dok joj se maglilo pred očima, a u glavi joj bubnjalo, opusti se rekla je sebi.
Kako joj do sad nije palo na pamet?
Posmatrala je pred sobom, puna napetosti dok su njegove oči počivale na njenim usnama, a onda približio je njene usne svojima...I prvi dodir s njenim usnama probudio je u njemu dotad nepoznatu želju.
Evo nas ponovo ovde rekao je on tiho - dok su mu oči blistale neobičnim sjajem...Uvek si bila tu. Pokazao je ka srcu. Zar ti jedan poljubac nije bio dovoljan? Želiš li još?
Pažljivo je posmatrao.
Ljubav nije uvek moguća - rekao je nežno. Ponekad druge stvari dolaze na prvo mesto. Međusobno poštovanje, privlačnost... Uprkos mojim rečima pokušaću da te zavedem.
Stvarno? upitala je ogorčeno...Rekao si da ćeš...zamucala je ...Osim toga u mraku su sva tela ista... reće ona... I bi to samo bespomoćni otpor njegovom dahu koji je završio na njenim usnama...
Snažno ju je privukao sebi i žestoko ljubio, osećajući glad za njom... To je bilo poput oluje snažno i neočekivano.
A njoj. U očima se nazirala panika...Upoznala je muškarca obavijenog velom tajne...Duboko je uzdahnula. - (ona), ne može da priča o tome...Njegovo strogo lice bila je maska...
Hoće li se možda zaljubiti u njega...Nije želela. Ljubav bi mogla biti sa njim previše bolna.
Zbunjuje te sve ovo, zar ne? - upitao je suvo.
- Lukavo pitanje - promrmljala je u sebi ona.
Činilo joj se da je pročitao njene misli...A ona nije mogla da odvoji pogled od njega.
- Okrenuo je prema sebi i, dugo - dugo je gledao. Osetila je da ih u tom trenutku nešto spaja i da su veoma bliski....A zatim je pustio i čarolija je nestala.
***
Udobno se smestio. Okrenuo se ka njoj i pogledao je pravo u oči.
Hladno je primetila...Bože zašto li sam počela ovako?
A on. Bio je tako blizu - blizu jedno drugom, da je osećala njegov vreo dah na svom licu. Otvorila je usta da se pobuni dok je njegove usne poput snažnog elektriciteta spuštao na njene...Ovako? Da li ti se ovako sviđe-rekao je muklim glasom.
Ne razumem šta želiš od mene, upita ga ona.
Podigao je glavu i polako odmahnuo. - Dovoljno si odrasla da ti se neke stvari pokažu - rekao je tiho - dok je uzbuđeno disao.
Njegove usne su pronašle njene kada je prestao da govori. Ljubio je njene uzdrhtale usne u tišini punoj novih obećanja... Da li se i ti osećaš isto kao i ja? - upitao je uzbuđeno i podigao glavu prema njoj. Njegovi vreli dlanovi bili su na njenom licu..A ona opijena senzualnim zadovoljstvom, udahnula je vazduh...i prepustila se njegovom poljupcu. strasno mu uzvraćajući dok joj je telo podrhtavalo od tek probuđenog uzbuđenja....
Osećajući dužnost srca pravi odgovor bio je...
Srce joj je snažno lupalo u grudima. Pogledala ga je, i to je bilo pogubno za nju...Gledala ga je sa puno žudnje...Kada su im se pogledi sreli...ravnodušno reče.
Sad sam starija. Da l' to značilo da ću uskoro odrasti? A tad bi "ljubav i moji snovi umrli."
On je duboko uzdahnuo. Podigao je pogled i iznenađen odgovorio, sve zavisi od toga na kakvu vrstu odrastanja misliš?
Da li znaš šta je opsesija? - upita ona.
Mislim da znam reće on.
Pa ti si moja opsesija-rekla je, ne skidajući pogled s njega..."Viđala sam te svake noći, uvek kad zatvorim oči-bio si kraj mene mogla sam da osetim tvoj dodir tvoj dah...osećala sam ljubav i želju...reće ona.
Za muškarca sa mojim iskustvom ti si jednostavna žena. I s vremena na vreme, iskusnim okom odmeravao je nju..
Pomalo začuđeno
Nisam znala... - ali se na vreme zaustavila. Tvoja sreća reće on. Uvek sam morao da reagujem brzo, kako bih se održao.
Da nebude zabune.
Odrastala sam u bajci - do juće reće ona. Možda sam zato ovakva...- Prilično dobro formirana u svom imaginarnom svetu snova.
On je čuo ono što mu godi - a to je, da ga je ona želela.
Ti - rekao je. Bez žurbe. - Nećeš u skorije vreme otići od mene.
Ovo je neverovatno
Na trenutak se u njemu javila snažna želja da je obostrana simpatija uzajamna, ali to je bio samo trenutak.
Zar da te pustim da odeš?
Ona tako vatrena i beskompromisna u svojim sudovima, njega ni zbog čega nijednom rečju nije osudila...Ne znači da zaboravljam. Baš suprotno. uvek misli na tebe.
Ipk? Nije se okrenula
Želela je tebe. - S vremena na vreme gorela je od ljubomore... - još pre one ničije koja je želela da te preuzme? i pre? i posle nje? i bez suviše razmišljanja ona...trudi se da nezaboravi ulovljeno sutra trenutak, nadom unutrašnje beskrajnosti.
A sve je poćelo nešto ranije
Bio si zanimljiv - komunikativan, i ništa dalje od toga.
A njoj. Bila je potrebna sloboda, i nenarušivo verovanje da prava ljubav, zaista postoji.
Prihvatiti ili ne? Održavala je jedino nada da će doći dan da tvoje ljubavne avanture nebudu javne.
Zaglio ju je nežno...ali, ona ga odgurnu od sebe...Osečala je njegov intenzivan pogled na sebi. I u međuvremenu, shvatila je da je živela u išćekivanju njegove planirane zamke...
I evo je, uz potpuno, mada šaljivo odobravanje...Ne smeta mi, moj teret nije težak reće ona...S njim se rastajem? od njega ću da se otrgnem? I kad pomislim da s tobom je umrla, ljubav snovi i divna čarolija...
Čutanje i ona što pita, ponavlja upornije...Pričaću ti jednog dana o tome...Jednom, drugi put. " A možda će biti...? - Treći put...Otuda otkuda i mi...
***
"Sfera ljudskog iskustva-ljubav.
Čovek je razumno i socijalno biće.Sposoban je da svojim razumom, transformiše osečanje koje poseduje.
Ne samo da On može gajiti osečanje,"On", isto mora da proizvede-oseti,pokloni da bi bio živ, da bi živeo.
Ljubav je simbol čoveka i njegovog karaktera. Kad se prića o ljubavi
ne misli se samo na polnu ljubav,čoveka već se odnosi na sve sfere
ljudskog iskustva koje je prožeto duhom ljubavi. Ona- ljubav, obuhvata
"mentalne, emocionalne i duhovne reakcije prema drugima, sebi i prema
svima."
Najstarije i najplemenitije osečanje ljubav"Šekspir je obradio u drami Romeo i Julija".
Prvi susret dvoje mladih razbuktava strasnu ljubav.
Romeo i Julija, je prava tragedija iskrene ljubavi.
"Največih ljubavnika-ljubavnici svih vremena".
Uopšte uzev, ljubav je svetlost koja potiskuja i poništava mračno kako u čovekovoj duši tako i udruštvu i najbližem okruženju.
Ona-ljubav, je snaga koja ne zna za prepreke i zabrane.
Najplemenitije i najtoplije ljudsko osečanje koje održava, prosvetljava,produhovljuje čoveka.
"Ljubav mi iz moje mržnje niće jasno!
Prerano ga videh i upozna kasno".
Bez da se na poseban način analizira čovek i njegova kreativna moć, da kroz svoju svakodnvnicu
unosi i deo svetlosti, kaja bi trebala, i treba da bude pozitivna vizija onog što bi trebalo da bude tek implicirano i koji se ukorenjuje, kao jedinstvo zraka utopljen u ljubav.
Poboljšanjem odnosa ,odsustvo vizije koja bi ocrtavala "boljeg čoveka" i "bolju veru",
bez da bi bilo kao posledica paralisalo čovekovu veru u sebe i svoju-njenu budučnost.
Samo neuroticni karakterer, čoveka bez vere i ljubavi dovodi do paralize osečanja i vere u sebe
i u bolju i svetliju viziju koju donosi sutra.
Medjutim karakter normalne zrele, zdrave lićnosti, privlači i pruža drugoj strani želju,volju,ljubav,
sve što slobodno čini bez da zavisi o nekom ko ga kontroliše i nalaže mu šta da radi.
Osećanje-ljubav, nije apstraktan pojam, ona deluje i cilj joj je jedinstvo s' članom suprotnog pola.
Da bi se dubinama života dao pravi reljef bez sumnje u spiralne magline, snagom osečanja i očevidnosti ukorenjena je ljubav i ista se razgiba, u beskonačnost, vidljivo odajući fenomen rašćenja
koje donosi svaki dan. Šta nam je sve potrebno da se uverimo u njeno radjanje-da je prisutna u nama i da svakodnevno izrasta..?
"Ne zna šta je, je l' suština,il- to čini samo misao. Čim se čuje: dolaziš nam.Odmah pomislimo ljubav..
Postala je svesna da dan polako odmiče i iznenada se grčevito ponadala da može da zaustavi curenje peska iz peščanog sata. Kad je podigao pogled,
ugledao je njeno zabrinuto lice. - Šta radiš sutra ? - upitao ju je.Opet sutra,
- O imam posla rekla je okrećući se ka njemu.- A posle toga ? Lice mu je bilo tako blizu njenog da joj se srce ubrzalo pred opasnošću. A posle toga bih možda mogla da nadjem vremena i za tebe - prošaputala je, Dora odmičući se.Hajde da onda provedemo ceo dan zajedno predloži On.
Daleko od očiju svih.Kad postoji želja nadje se način da se to ostvari. Nasmeja se vragolasto, Dara mu uzvrati osmehom.Volim da šetam zabačenim mestima i da istražujem ruševine.Volim da budem napolju u prirodi.Prikovao je pogled za Doru. - I ja. Najviše sam zbog toga kupio vilu.Želeo sam da budem u brdima okružen lepotom i mirom.Radim u gradu ali me selo privlači.
I ja sam se svojevremeno udaljila od svega.Nisam želela da živim kako sam živela.O vidi koliko je sati? Kako prodje dan.Ustala je sa sofe.Bio je to lep prizor, okupan svetlošću lampe.U trenutku pogledom jedno drugom su rekli sve i njihova tajna ih je uvukla u nov svet, spajajući ih sve više i odvajajući ih od svega ostalog....U sebi je pomislila.Kakva razlika, On ne gomila osećanje u ograničenim vrednostima.On poseduje instiktivno znanje o ljubavi, on nereaguje agresivno i ne predstavlja pretnju njenom životnom interesu..on nije "Čovek-lovac"-Antropološki Adam ?
Neposeduje selekcioni pritisak lovačkog i sakupljačkog naćina života ,njegova osećanja nisu podvedena pod "prevlast i spretnost lova kao sport obeležavanja lovinei tako da on nije zavisnik.
Iz razmišljanja je trgao njegov šapat koji je bio promukao i dubok.Oh ! Dora šta se to sa tobom dogadja ? Ne, ne izgovorila je njegovo ime odlutala sam mislima u glavi joj je zazvonilo zvono za uzbunu.ovo uopšte ne liči na nju! On snažno rukom ju je zgrabio oko vrata i privukao je još bliže sebi, od sad sam ja ovde tu, s' tobom....
Sigurni su u sebe.Dokaz dobrote ih ispunjava, samouvereni su i ponosni na postignuto.Svoj uspeh i neuspeh nose kao sopstveni pečat i ne kreču u dalja osvajanja."Po Dori, život je lik stvarnosti, s jedne strane kao subjektivan, a s druge strane kao objektivan.Po njoj kretanje u dalja osvajanja bilo bi nešto prazno i lišeno ljubavi, ljubav bez ljubavi, jer ne poseduje ni ljubav ni živost,već neprestano želi:
da što više bude" što bi mogao biti", kako bi se dokaza. A njen predhodni p....po njemu je nerealno svako osećajno iskustvo,svako realno iskustvo, ulepšava telesnim iskustvom kao afrodizijski ukus kojima vlada i o kojima uvek unapred zna-planira, otukud i kud neposredan odnos vodi.To je prošlost koju želi da zaboravi..I,.ako se ponekad seti tih većernjih razgovora koji su je ozbiljno razočarali.
.Sad , pojam čistih misli i osećanja ovog puta treba da dođe do izražaja.To će biti početak koji u isto vreme ima unutrašnje postojanje i koji ne bi bio ravnodušan već jedno postavljanje i jedno predpostavljanje ljubavi koja pokreće čoveka...
