четвртак, 10. новембар 2016.

Sofokle:Antigona-sestrinska ljubav

""  Ljubav-Drama

Antigona je klasićna tragedija starogrčke dramske umetnosti.

Mit koji je Sofokle (496.p.n.e.) dramatizovao u Antagoni pripada krugu tebanskih legendi
Antigona odlazeći u smrt, jadikuje što umire mlada i neostvarenih snova.Antigona je samostalna i beskompromisna.Hrabra je i ustrajna kod svojih odluka.
"Oseča sestrinsku ljubav i zato ne sluša  tudje naredbe, već sledi svoje srce. Svesna posledica srlja u
propast".
Ona je pozitivan lik u svakom smislu vodjen ljubavlju "A ja sam za ljubav na ovaj dodjoh svet".
Ona  je svoje srce poslušala znajući šta je čeka.
Antigona je još jedan lik kad nam pisac pokušava objasniti i dokazati da je "Ljubav uvek ispravna odluka i
da je vredna čak i žrtvovanja."Upravo to je Antigona znala i sledila
     Usredište dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav, a izvor sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmedju Naloga i zakona vlasti na jednoj strani i Naloga ili "diktata srca i nepisanih zakona morala-na drugoj strani.
     Sofoklovu tragediju obeležava karakter koji je psihički osvetljen i motivisan.
"ah,ta ljubav:
     Ideja. treba poštovati one zakone koji ne ugrožavaju ljudski moral i ljudsko dostojanstvo.
"Jest, bilo je muka, - sad ih nadjaća,
 Pobedu je  jača duša  održala
Baš ko bojno polje posle bitke što je.
  Oči  jošte glede, miču s' usne blede.
Reči, možda krasne, sad već nisu jasne, Uzdah-nije, ništa,to je nešto drugo,Njeno srce bije ali neče dugo!!!!
"To je večnost-ljubav."






Нема коментара:

Постави коментар