unosi i deo svetlosti, kaja bi trebala, i treba da bude pozitivna vizija onog što bi trebalo da bude tek implicirano i koji se ukorenjuje, kao jedinstvo zraka utopljen u ljubav.
Poboljšanjem odnosa ,odsustvo vizije koja bi ocrtavala "boljeg čoveka" i "bolju veru",
bez da bi bilo kao posledica paralisalo čovekovu veru u sebe i svoju-njenu budučnost.
Samo neuroticni karakterer, čoveka bez vere i ljubavi dovodi do paralize osečanja i vere u sebe
i u bolju i svetliju viziju koju donosi sutra.
Medjutim karakter normalne zrele, zdrave lićnosti, privlači i pruža drugoj strani želju,volju,ljubav,
sve što slobodno čini bez da zavisi o nekom ko ga kontroliše i nalaže mu šta da radi.
Osećanje-ljubav, nije apstraktan pojam, ona deluje i cilj joj je jedinstvo s' članom suprotnog pola.
Da bi se dubinama života dao pravi reljef bez sumnje u spiralne magline, snagom osečanja i očevidnosti ukorenjena je ljubav i ista se razgiba, u beskonačnost, vidljivo odajući fenomen rašćenja
koje donosi svaki dan. Šta nam je sve potrebno da se uverimo u njeno radjanje-da je prisutna u nama i da svakodnevno izrasta..?
"Ne zna šta je, je l' suština,il- to čini samo misao. Čim se čuje: dolaziš nam.Odmah pomislimo ljubav..
Нема коментара:
Постави коментар