субота, 12. новембар 2016.

Ljubav - ka tebi

                                                   

                                  
                                 iz Plave beležnice 
                                     Hronologija .31..

      Protrljao mi je vrat nosom i ja(ona) se sva naježila, i divlje zadrhtala od njegovog dodira.
      Usled izleta nabijenog senzualnošću, nisam mogla da zamaram mozak kako bi sve ovo moglo  da se završi...pomislila  sam ja...u stvari uvek, (ona).
      Jednostavno želela sam da bude sa njim...Plašila  sam se da bi mogla izgubiti hrabrost ako budem traćila vreme da bi saznala koliko sam zainteresovana za njega.
     Znači nisi se nadao ovome? - upitala  sam ga ja s vragolastim osmehom.
  - A  sad? Nadao sam se da ću imati priliku da vodim ljubav s tobom - Sad se osećam...Ispustio je dugačak uzdah. Moj osmeh je osvetlio ceo njegov svet. Spustio je usne na moje i skoro se izgubio u meni...
    Po njegovom pogledeu se videlo da je odlutao u svemu što se kreće i privija u buri sreće...Osmeh se polako raširio njegovim grešno lepim licem...Ustao je i pružio mi ruku...Hvala ti...- Nema na čemu - rekoh ja.
    Dok me je ljubio, osetila sam kako se vrata mogoga  srca otvaraju da ga prime dok su mu usne vibrirale na mojim usnama...Pogledao me je sa vatrom u očima...Pssst, pusti me da te volim...
  - Ne-ne.Ovo se zaista dešava...i ja to želim...Nesporazum...Poljubio me je, prvo nežno, a onda sve pomamnije...Osećanje nikad, ali baš nikad, nije bilo ovakvo...
    Netremice je gledao u mene, dišući ubrzano. Radi se o tome da... pa, ne želim da pričam, šapatom sam mu odgovorila sa širom otvorenim očima. "Ne mogu da upotrebim nijednu drugu reč osim okej." Rekoh ja ustvari(ona)...
     Zašto shvataš sve tako lično? upitala sam ga ja ..."Šta ako sada mislim malo drugačije?"
   "Jednostavno mi nedostaješ" , rekla sam to otežući.
     Ali najviše od svega nedostajao mi je razgovor sa tobom, da ti pričam kako mi je prošao dan, da dižem prašinu oko tvog nejavljanja...To je znak odanosti, zrelosti i znak moje ljubavi prema tebi...I neću da te zovem...možda ipak postoji šansa da umrem sama tad sam pomislila.
     Po glasu bih rekla da mu je bilo drago što me čuje. U stvari, zvučao je odlično. Zabavno.  Brzo smo pokrili glavne crte predhodnih dešavanja...Odlučili smo da u skorije vreme izađemo na kafu...Smeškala sam se dok smo pričali...
   "Hej", rekao je, "Tvoje oči", rekao je tiho. "Tvoje oči me ubijaju."...Al'  nešto je ostavljalo te reći   da lebde u vazduhu , postajući svestan onoga što sam zaista želela..
   "Ne", rekla sam. "Čini mi se da...jednostavno ja sve više i više osećam. Život je isuviše kratak da bi ga provela  nezadovoljno ljuta, a sazreti ne znači ostareti, nego znati uživati u životu.
     Zdravo, tiho sam rekla. "Mogu li nešto da učinim za tebe?"
     Odmahnuo je glavom i odvratio pogled.
     Osećajući se kao da sam progutala pesak, gledala sam kako se udaljavam od njega...Samo sam mislila da neće morati da pati...Za njim  koji je ispljuvao reči.
    "Želim da ti budem prijatelj", rekao je.
     "Imam prijatelje", rekla sam mu uljudno.
      Slegao je ramenima. " A ako poželiš da se čujemo...", konačno sam uspela sve da mu kaže..."Hvala", konačno sam rekla...Bio si sklon prikrivanju osećanja i sklon lažima...Često su mi tvoje laži bile nevažne, ali mi se čini da su ti olakšavale život..Sitnim lažima i prečutkivanjima izbegavao si izražavanje emocija...izgovorom "Ništa, ništa...setio sam se nečega" i svoju ljutnju rešavao si bez svedoka...A kad si počeo sa lažima?...Lagao si i posle S' tvojim glumačkim talentom koji ti nije pomogao da prikriješ svoje osećanje...
     I tako?
    U ljubavi ka Tebi, kao i u realnom životu nije sve uvek idealno.
   " Ljubav možemo sagledati i sa aspekta "tragedije-tragične ljubavi". to je ujedno poraz ljubavi koja
je čedna i neiskusna.
    Ljubav kao osnovni motiv, odnosa, sukob velike idealne ljubavi sa stvarnim svetom, koji nema
sluha za snažne emocije, emotivne nastupe, slepu privrženost i vernost do smrti, ujedno to je "sukob idealnog i realnog". Preliva se u spektar čistog duha i pomisao da ne bude lišena unutrašnjeg iskrenog osećanja kojim je obavijena igra ljubavi koja je za Nju jedino važna...
   Svojim različitim izrazom pokazuje sam fenomen-ljubavi,života., i da ista nije promenljiva veličina
   Posmatrajući ljubav iz ovog ugla, shavatičemo bolje raznolikosti u ponašanju, i da ne postoji samo jedan oblik več mnoštvo oblika ljubavi. Od kojih svaki odgovara jednom posebnom rešenju problema ljubavi...U prijateljstvu, to je potpuna i sveobuhvatna toplina, umerena, uostalom, i jednaka, toplina stalna i smirena, sva od  blagosti i pitomosti u kojoj ništa nije  ni bolno. Štaviše, u ljubavi je samo pomamna žudnja za onim što nam izmiče. Čim uđe u granice prijateljstva, to jest u podudarnost volja, ona sahne i kopni."Mada se raduju tebi...suviše je nagla...Ljubav je munja koja će vremenom da mine i pre nego shvatimo da ona jako, vrlo jako seva."
    Bilo je neočekivano. "Mogu li da ostanem", rekao je on...Nema problema, rekla sam, "Gde se nalaze divlje stvari"i njegova topla ruka s' kratkim trenucima nežnosti i ljubavi, putujući padala sam u novi san,(Ona)...znajući da njegova uloga u mom životu još nije završena...reće "Ona"...
    "Misli postaju reči, reči postaju postupci, postupci postaju navike, navike postaju karakter  a karakter postaje naša sudbina" - rekao je Mahatma Gandi
      
      



Нема коментара:

Постави коментар