понедељак, 14. новембар 2016.

Kontinuitet reci


                 iz plave beležnice


Odmakla je stolicu kao oparena, srušila čašu na stolu i udarila se o ivicu stola.Ni trenutaka više nije
mogla da sedi i mirno  ga posmatra.U kakvo se to ludilo upustila? Neko bi pomislio da se udaje za njega iz interesa a ne iz romantičnih razloga.
Besmisleno ! On je pružio ruke preko stola i zgrabio je za zglobove preciznošću zmije u napadu. Neumoljivim pogledom je osujetio Dorinu nameru da mu se otme. Sigurnim pokretima ju je proveo oko stola i privukao sebi strasno ljubeći.Oslobodio joj je ruke i povadio ukosnice iz kose.-Više mi se dopada kad je puštena-tiho je rekao-Veselo je povukao jedan pramičak koji joj je uokviravao lice.
     U trenutku dorino grlo se stislo. Nije mogla da duboko udahne.Mrmljao je. Čvrsto je obuhatio i privukao još bliže.Osetila je njegov vlažan dah kroz tanku bluzu.
    -Dodji ,Dora-nežno je rekao i privukao je ...-Nema razloga da se ponašaš kao uplašena mačkica. Neču te primorati da budeš samnom dok se bolje ne upoznamo. - Uputio joj je vragolast osmeh. - Kad odlućiš.Mmm..molim ?...-mucala je -Naravno lepo se odmori. - Onda,
 laku noć. Laku noć reće Dora - Bio je ovo jedan baš uzbudljiv dan. A on bio je razočaran što nije mogao da joj nametne obavezu....- Sve mi je jasno uzdahnuo je ?
   - Šta...
     Nije joj dozvolio da dovrši pitanje..."Ali ja ne", promrmljala je. "Ona. Zar ne shvataš? Ja više nisam ona." Taj prsten je tvoja navika, po meni to je sve."...Ne mogu da se vratim kroz vreme i promenim sve...Vremena? Sudbine? Sad je znala. Svoju zrelost i samostalnost je stekla teškom mukom, i sad je to cenila jer je cena koju je za to platila bila veoma velika,,, Nasmešila mu se...Nisi toliko zbunjen koliko kažeš da jesi, prilično dobro procenjuješ sve ljude...Razumem...I on je zagrli i privuće bliže...
      A šta si sad?
      Neko ko pripada ovde, kazala je nevino...Naslonio je čelo na njeno i uzdahnuo... "Hajde onda da počnemo tamo."...To deluje prilično složeno,. Reće, Dora...Doslovno..."Tužno je sećanje koje radi unazad bez nas."...Hajde onda da pokušamo Ne, ali...Ovo bi mogla da bude samo ljubav...Čak i kad  ne razumeš..."To je tajna", kazala je ozbiljno...
Ljubav je produktivna forma.Osećajući njeno zračenje umerenom jačinom, ona se omotava oko sebe - nas i dobija svoj oblik,opčinjavajući nas kao da je jedina tačka sveta...Osečajući je kao sangu -energiju koja se radja u nama
Aktivna forma povučenosti je impuls da unistimo druge proizilazi iz straha da oni-, ne razore Nas.
Čovek koji veruje, oseča da deluje prema svojoj savesti kad čini delo koje je sa ljudskog stanovišta lepo
Osoba čija je savest autoritarna normalno je vezan za spoljašni autoritet i njihov odjek.
Prisutnost spoljašnjeg autoriteta s pomoču koga se plaši izvor je koji stalno hrani savjest.
U koliko osete ili poseduju ljubav autoritet bi slabio i izgubio snagu.Ujedno savjest utice i na sliku
koju če okolina imati o dotičnoj osobi i stoga svoja osečanja skrivaju. Za takvu osobu postoji samo
ideal divljenja , teži za nekom vrstom savršenstva, a sliku savršenstva projektuje izvan sebe.
Rezultat je da pribegava prikrivanju ljubavi kako od drugih tako i od sebe samog..Znači, bičeš ovde sutra..Samo što nije rekla ne, ali onda, smejući se, klimnula je glavom...Možda malo...Večeras želim da budem ovde s tobom,, naravno i hvala ...Izgleda da ću morati puna snova  i s mojim mislima konačno ...nasuprot tišini...krenuti u"Susret sa sudbinom,"














Нема коментара:

Постави коментар