iz Plave beležnice
Kakva ironija pomisli ona.
Ono što je u životu najviše želela bilo je samo
malo ljubavi.
Istina ju je bolela. Dao je reč. Zbog toga ju je
zaprepastilo otkriće...Ali bolje je da prošlost ostane prošlost. Odvračajući misli nije trepnula
Srce joj je bilo kao kamen u grudima...
...Sigurna da ljubav na prvi pogled postoji
...Tragala je za srećom, za trenutkom magije
I ovog puta, tišina je bila sve neprijatnija.
Plašila je mnogo više nego pre.
Zamišljala je njegove oči i njegovo lice.
Pomislila je. Šta će se dogoditi ako se on pojavi?
I svojim očima ugledala je njega, za kojim je oduvek žudela - njega - ljubav tešku za razumevanje.. Kratko se osmehnula. Pogledala ga je pravo u oči. Duboko je uzdahnula. Srce joj je snažno udaralo o grudnu kost.
Bila je iznenađena.
Dok joj se maglilo pred očima, a u glavi joj bubnjalo, opusti se rekla je sebi.
Kako joj do sad nije palo na pamet?
Posmatrala je pred sobom, puna napetosti dok su njegove oči počivale na njenim usnama, a onda približio je njene usne svojima...I prvi dodir s njenim usnama probudio je u njemu dotad nepoznatu želju.
Evo nas ponovo ovde rekao je on tiho - dok su mu oči blistale neobičnim sjajem...Uvek si bila tu. Pokazao je ka srcu. Zar ti jedan poljubac nije bio dovoljan? Želiš li još?
Pažljivo je posmatrao.
Ljubav nije uvek moguća - rekao je nežno. Ponekad druge stvari dolaze na prvo mesto. Međusobno poštovanje, privlačnost... Uprkos mojim rečima pokušaću da te zavedem.
Stvarno? upitala je ogorčeno...Rekao si da ćeš...zamucala je ...Osim toga u mraku su sva tela ista... reće ona... I bi to samo bespomoćni otpor njegovom dahu koji je završio na njenim usnama...
Snažno ju je privukao sebi i žestoko ljubio, osećajući glad za njom... To je bilo poput oluje snažno i neočekivano.
A njoj. U očima se nazirala panika...Upoznala je muškarca obavijenog velom tajne...Duboko je uzdahnula. - (ona), ne može da priča o tome...Njegovo strogo lice bila je maska...
Hoće li se možda zaljubiti u njega...Nije želela. Ljubav bi mogla biti sa njim previše bolna.
Zbunjuje te sve ovo, zar ne? - upitao je suvo.
- Lukavo pitanje - promrmljala je u sebi ona.
Činilo joj se da je pročitao njene misli...A ona nije mogla da odvoji pogled od njega.
- Okrenuo je prema sebi i, dugo - dugo je gledao. Osetila je da ih u tom trenutku nešto spaja i da su veoma bliski....A zatim je pustio i čarolija je nestala.
***
Udobno se smestio. Okrenuo se ka njoj i pogledao je pravo u oči.
Hladno je primetila...Bože zašto li sam počela ovako?
A on. Bio je tako blizu - blizu jedno drugom, da je osećala njegov vreo dah na svom licu. Otvorila je usta da se pobuni dok je njegove usne poput snažnog elektriciteta spuštao na njene...Ovako? Da li ti se ovako sviđe-rekao je muklim glasom.
Ne razumem šta želiš od mene, upita ga ona.
Podigao je glavu i polako odmahnuo. - Dovoljno si odrasla da ti se neke stvari pokažu - rekao je tiho - dok je uzbuđeno disao.
Njegove usne su pronašle njene kada je prestao da govori. Ljubio je njene uzdrhtale usne u tišini punoj novih obećanja... Da li se i ti osećaš isto kao i ja? - upitao je uzbuđeno i podigao glavu prema njoj. Njegovi vreli dlanovi bili su na njenom licu..A ona opijena senzualnim zadovoljstvom, udahnula je vazduh...i prepustila se njegovom poljupcu. strasno mu uzvraćajući dok joj je telo podrhtavalo od tek probuđenog uzbuđenja....
Osećajući dužnost srca pravi odgovor bio je...
Srce joj je snažno lupalo u grudima. Pogledala ga je, i to je bilo pogubno za nju...Gledala ga je sa puno žudnje...Kada su im se pogledi sreli...ravnodušno reče.
Sad sam starija. Da l' to značilo da ću uskoro odrasti? A tad bi "ljubav i moji snovi umrli."
On je duboko uzdahnuo. Podigao je pogled i iznenađen odgovorio, sve zavisi od toga na kakvu vrstu odrastanja misliš?
Da li znaš šta je opsesija? - upita ona.
Mislim da znam reće on.
Pa ti si moja opsesija-rekla je, ne skidajući pogled s njega..."Viđala sam te svake noći, uvek kad zatvorim oči-bio si kraj mene mogla sam da osetim tvoj dodir tvoj dah...osećala sam ljubav i želju...reće ona.
Za muškarca sa mojim iskustvom ti si jednostavna žena. I s vremena na vreme, iskusnim okom odmeravao je nju..
Pomalo začuđeno
Nisam znala... - ali se na vreme zaustavila. Tvoja sreća reće on. Uvek sam morao da reagujem brzo, kako bih se održao.
Da nebude zabune.
Odrastala sam u bajci - do juće reće ona. Možda sam zato ovakva...- Prilično dobro formirana u svom imaginarnom svetu snova.
On je čuo ono što mu godi - a to je, da ga je ona želela.
Ti - rekao je. Bez žurbe. - Nećeš u skorije vreme otići od mene.
Ovo je neverovatno
Na trenutak se u njemu javila snažna želja da je obostrana simpatija uzajamna, ali to je bio samo trenutak.
Zar da te pustim da odeš?
Ona tako vatrena i beskompromisna u svojim sudovima, njega ni zbog čega nijednom rečju nije osudila...Ne znači da zaboravljam. Baš suprotno. uvek misli na tebe.
Ipk? Nije se okrenula
Želela je tebe. - S vremena na vreme gorela je od ljubomore... - još pre one ničije koja je želela da te preuzme? i pre? i posle nje? i bez suviše razmišljanja ona...trudi se da nezaboravi ulovljeno sutra trenutak, nadom unutrašnje beskrajnosti.
A sve je poćelo nešto ranije
Bio si zanimljiv - komunikativan, i ništa dalje od toga.
A njoj. Bila je potrebna sloboda, i nenarušivo verovanje da prava ljubav, zaista postoji.
Prihvatiti ili ne? Održavala je jedino nada da će doći dan da tvoje ljubavne avanture nebudu javne.
Zaglio ju je nežno...ali, ona ga odgurnu od sebe...Osečala je njegov intenzivan pogled na sebi. I u međuvremenu, shvatila je da je živela u išćekivanju njegove planirane zamke...
I evo je, uz potpuno, mada šaljivo odobravanje...Ne smeta mi, moj teret nije težak reće ona...S njim se rastajem? od njega ću da se otrgnem? I kad pomislim da s tobom je umrla, ljubav snovi i divna čarolija...
Čutanje i ona što pita, ponavlja upornije...Pričaću ti jednog dana o tome...Jednom, drugi put. " A možda će biti...? - Treći put...Otuda otkuda i mi...
***
"Sfera ljudskog iskustva-ljubav.
Čovek je razumno i socijalno biće.Sposoban je da svojim razumom, transformiše osečanje koje poseduje.
Ne samo da On može gajiti osečanje,"On", isto mora da proizvede-oseti,pokloni da bi bio živ, da bi živeo.
Ljubav je simbol čoveka i njegovog karaktera. Kad se prića o ljubavi ne misli se samo na polnu ljubav,čoveka već se odnosi na sve sfere ljudskog iskustva koje je prožeto duhom ljubavi. Ona- ljubav, obuhvata "mentalne, emocionalne i duhovne reakcije prema drugima, sebi i prema svima."
Kakva ironija pomisli ona.
Ono što je u životu najviše želela bilo je samo
malo ljubavi.
Istina ju je bolela. Dao je reč. Zbog toga ju je
zaprepastilo otkriće...Ali bolje je da prošlost ostane prošlost. Odvračajući misli nije trepnula
Srce joj je bilo kao kamen u grudima...
...Sigurna da ljubav na prvi pogled postoji
...Tragala je za srećom, za trenutkom magije
I ovog puta, tišina je bila sve neprijatnija.
Plašila je mnogo više nego pre.
Zamišljala je njegove oči i njegovo lice.
Pomislila je. Šta će se dogoditi ako se on pojavi?
I svojim očima ugledala je njega, za kojim je oduvek žudela - njega - ljubav tešku za razumevanje.. Kratko se osmehnula. Pogledala ga je pravo u oči. Duboko je uzdahnula. Srce joj je snažno udaralo o grudnu kost.
Bila je iznenađena.
Dok joj se maglilo pred očima, a u glavi joj bubnjalo, opusti se rekla je sebi.
Kako joj do sad nije palo na pamet?
Posmatrala je pred sobom, puna napetosti dok su njegove oči počivale na njenim usnama, a onda približio je njene usne svojima...I prvi dodir s njenim usnama probudio je u njemu dotad nepoznatu želju.
Evo nas ponovo ovde rekao je on tiho - dok su mu oči blistale neobičnim sjajem...Uvek si bila tu. Pokazao je ka srcu. Zar ti jedan poljubac nije bio dovoljan? Želiš li još?
Pažljivo je posmatrao.
Ljubav nije uvek moguća - rekao je nežno. Ponekad druge stvari dolaze na prvo mesto. Međusobno poštovanje, privlačnost... Uprkos mojim rečima pokušaću da te zavedem.
Stvarno? upitala je ogorčeno...Rekao si da ćeš...zamucala je ...Osim toga u mraku su sva tela ista... reće ona... I bi to samo bespomoćni otpor njegovom dahu koji je završio na njenim usnama...
Snažno ju je privukao sebi i žestoko ljubio, osećajući glad za njom... To je bilo poput oluje snažno i neočekivano.
A njoj. U očima se nazirala panika...Upoznala je muškarca obavijenog velom tajne...Duboko je uzdahnula. - (ona), ne može da priča o tome...Njegovo strogo lice bila je maska...
Hoće li se možda zaljubiti u njega...Nije želela. Ljubav bi mogla biti sa njim previše bolna.
Zbunjuje te sve ovo, zar ne? - upitao je suvo.
- Lukavo pitanje - promrmljala je u sebi ona.
Činilo joj se da je pročitao njene misli...A ona nije mogla da odvoji pogled od njega.
- Okrenuo je prema sebi i, dugo - dugo je gledao. Osetila je da ih u tom trenutku nešto spaja i da su veoma bliski....A zatim je pustio i čarolija je nestala.
***
Udobno se smestio. Okrenuo se ka njoj i pogledao je pravo u oči.
Hladno je primetila...Bože zašto li sam počela ovako?
A on. Bio je tako blizu - blizu jedno drugom, da je osećala njegov vreo dah na svom licu. Otvorila je usta da se pobuni dok je njegove usne poput snažnog elektriciteta spuštao na njene...Ovako? Da li ti se ovako sviđe-rekao je muklim glasom.
Ne razumem šta želiš od mene, upita ga ona.
Podigao je glavu i polako odmahnuo. - Dovoljno si odrasla da ti se neke stvari pokažu - rekao je tiho - dok je uzbuđeno disao.
Njegove usne su pronašle njene kada je prestao da govori. Ljubio je njene uzdrhtale usne u tišini punoj novih obećanja... Da li se i ti osećaš isto kao i ja? - upitao je uzbuđeno i podigao glavu prema njoj. Njegovi vreli dlanovi bili su na njenom licu..A ona opijena senzualnim zadovoljstvom, udahnula je vazduh...i prepustila se njegovom poljupcu. strasno mu uzvraćajući dok joj je telo podrhtavalo od tek probuđenog uzbuđenja....
Osećajući dužnost srca pravi odgovor bio je...
Srce joj je snažno lupalo u grudima. Pogledala ga je, i to je bilo pogubno za nju...Gledala ga je sa puno žudnje...Kada su im se pogledi sreli...ravnodušno reče.
Sad sam starija. Da l' to značilo da ću uskoro odrasti? A tad bi "ljubav i moji snovi umrli."
On je duboko uzdahnuo. Podigao je pogled i iznenađen odgovorio, sve zavisi od toga na kakvu vrstu odrastanja misliš?
Da li znaš šta je opsesija? - upita ona.
Mislim da znam reće on.
Pa ti si moja opsesija-rekla je, ne skidajući pogled s njega..."Viđala sam te svake noći, uvek kad zatvorim oči-bio si kraj mene mogla sam da osetim tvoj dodir tvoj dah...osećala sam ljubav i želju...reće ona.
Za muškarca sa mojim iskustvom ti si jednostavna žena. I s vremena na vreme, iskusnim okom odmeravao je nju..
Pomalo začuđeno
Nisam znala... - ali se na vreme zaustavila. Tvoja sreća reće on. Uvek sam morao da reagujem brzo, kako bih se održao.
Da nebude zabune.
Odrastala sam u bajci - do juće reće ona. Možda sam zato ovakva...- Prilično dobro formirana u svom imaginarnom svetu snova.
On je čuo ono što mu godi - a to je, da ga je ona želela.
Ti - rekao je. Bez žurbe. - Nećeš u skorije vreme otići od mene.
Ovo je neverovatno
Na trenutak se u njemu javila snažna želja da je obostrana simpatija uzajamna, ali to je bio samo trenutak.
Zar da te pustim da odeš?
Ona tako vatrena i beskompromisna u svojim sudovima, njega ni zbog čega nijednom rečju nije osudila...Ne znači da zaboravljam. Baš suprotno. uvek misli na tebe.
Ipk? Nije se okrenula
Želela je tebe. - S vremena na vreme gorela je od ljubomore... - još pre one ničije koja je želela da te preuzme? i pre? i posle nje? i bez suviše razmišljanja ona...trudi se da nezaboravi ulovljeno sutra trenutak, nadom unutrašnje beskrajnosti.
A sve je poćelo nešto ranije
Bio si zanimljiv - komunikativan, i ništa dalje od toga.
A njoj. Bila je potrebna sloboda, i nenarušivo verovanje da prava ljubav, zaista postoji.
Prihvatiti ili ne? Održavala je jedino nada da će doći dan da tvoje ljubavne avanture nebudu javne.
Zaglio ju je nežno...ali, ona ga odgurnu od sebe...Osečala je njegov intenzivan pogled na sebi. I u međuvremenu, shvatila je da je živela u išćekivanju njegove planirane zamke...
I evo je, uz potpuno, mada šaljivo odobravanje...Ne smeta mi, moj teret nije težak reće ona...S njim se rastajem? od njega ću da se otrgnem? I kad pomislim da s tobom je umrla, ljubav snovi i divna čarolija...
Čutanje i ona što pita, ponavlja upornije...Pričaću ti jednog dana o tome...Jednom, drugi put. " A možda će biti...? - Treći put...Otuda otkuda i mi...
"Sfera ljudskog iskustva-ljubav.
Čovek je razumno i socijalno biće.Sposoban je da svojim razumom, transformiše osečanje koje poseduje.
Ne samo da On može gajiti osečanje,"On", isto mora da proizvede-oseti,pokloni da bi bio živ, da bi živeo.
Ljubav je simbol čoveka i njegovog karaktera. Kad se prića o ljubavi ne misli se samo na polnu ljubav,čoveka već se odnosi na sve sfere ljudskog iskustva koje je prožeto duhom ljubavi. Ona- ljubav, obuhvata "mentalne, emocionalne i duhovne reakcije prema drugima, sebi i prema svima."
Нема коментара:
Постави коментар