Iznenada
U sanjivom času
Ubitačna čežnja
nikako da kaže
Granice da nema
Njemu ispred Njega
I rasu mu ljubav
po licu i svemu
ogreja mu telo
okova ga nežno
sa rukama sjajnim
svuda i u svemu
Nedirnuta suza na licu
što čuti...
Dostojanstveno koračajući ušli su u salu hotela. U prolazu je opazio njega kako stoji kao da nešto isćekuje ? Šta pa On radi ovde ? Da li mu se tu svidja ? Ili čeka Nju ? Mislim da ni Dora neće biti baš oduševljena njegovim prisustvom sad i ovde. Pa ovo je njeno veće i njega nije pozvala. U sali je sve tako otmeno izgledalo. A, tamo stranac, bled u licu, odeven po poslednjoj modi, na levoj ruci je imao skupoceni sat, koji se ne bi ni primetio da čašu sa žestokom pičem u istoj nije držao. On sam izgledao je neobičan ljudima koji su ga udostojili pažnje. Ipak ona ga je blagim klimanjem glave pozvala, laganim korakom sa raširenim rukama krenuo je njoj u susret. Stisak ruke i poljubac u oba obraza, hajde da popijemo kafu dok ostale zvanice pristignu...Odlično zvuči.On pokaza rukom šoferu da ih prati Đordj je u hodu ispijao žestoko piće.Nigde nema te, šta se zbiva upita Doru, nadam se da u tvojoj najintinijoj dubini postoji jedno mesto za....Znajući da je sagovornik"intrigantno zabavan i genijalan ona samo klimnu glavom..dok su ih ostale zvanice izdaljine pogledom pratili....On dade znak šoferu da krene...poljubi Doru u obraz uz opasku "kad ćeš shvatiti da je tuga s' njim došla a sreća recimo kasni!"..Da reće Dora, imam ono što mogu al' ne želim dati ?
Nakon kraće pauze Dora se vratila ostalim gostima..Zašto si pristala da razgovarš s njim.nisam zapravo pristala, samo ga nisam odlučno odbila.
Dragi prijatelju, tvrdite da nisam u pravu što kršim samoljublje ljudi koje primam u svoj krug ? Reće Dora...Znam da strči svojim poznatim licem,ali bio je s namerom u prolazu...
"Da bih se mogao snaći, treba, pomisli On, da ispišem imena i okarakterišem u nekoliko reći lica kaoja dolaze većeras na večeru".Sreća što medju zvanicama nece biti pojedini naši prijatelji koji smatraju da su duboki deo Dore..nikad nisu shvatili da su samo privid i da druženje s' njima nikad nije izazvalo emocionalne promene u Dorinom ponašanju a njihova besomućna igra provociranja, "providna je kao stklo i detektovana od samog poćetka."...frekvencija iste od strane naših poznanika
vrlo je spora i zgusnuta...i do njih nedopire da je Dora u trenutku prihvatila igru kao igru-zabavu...
U osnovi njenog karaktera bilo je suviše ponosa i odveć je bila navikla na provociranje pojedinaca....Znala je da je prava ljubav prkosna i smela, ali...
Medjutim dovoljno je da otvorimo bilo koju požutelu knjigu u kojoj autor barem u jednom pasusu raspravlja o ljubavi.
U osečanju-ljubavi, koja bi nas u prvom trenutku gušila, i njenoj perspektivi, ona-ljubav, diše bez imalo nelagodnosti - ako ne i punim grudima.
Šta se dogadja izmedju " njih - nje ?" Ona je uzbudjenje, realnost, koja od početka stremi da, korak po korak, premosti iluzije, da je sa svih strana i opkoljava sobom, "nju-njega". U stvari, tada se
dobija prva runda, stavljajući oko nje-ljubavi prividnu ravninu osečanja. Od tada, oko Njih, obavila se i ona. Svojim osečanjem ona parališe, ne dajući slobodi mesto, već se neprekidno širi, i oni je polako prihvaaju.
Beskrajno malo postaje, beskrajno veliko i moguče,prošlost ostaje kao ponor.Godine nemaju zbir
ona-ljubav, je pokretljiva- za život, na primer, i postaje živi vulkan. Kroz usku životnu pukotinu.
Radja se kao svetlost koja se polako probija, zamah joj je dat izlaz otvoren i ona se obavija kao lepeza - ime joj je ?... ljubav !......
Gde god da si?
Ovim Putem kojim hodi
Po vrelom vrtu još zove
Rapsodiju vetrovite noći,
Izmedju tebe i izmedju nje...
Tkaj izatkaj... njegov sen
preko njene pružene ruke.
Čutljiv je mrak i steže šake
iz usta izbiše psovke jake,
svaka bi reč da dohvati val
i neda da zadah laži pokvari
ovaj i naredni dan.
Nepije al'moli za tvoje
zdravlje.
Gola je bestidno koračala
kroz ljudske podle i ogolele
laži - nemirne tišine....
U doba vremena u vremenu,
prolivena suza se nikad ne osuši,
Al' dok si živ ne poriči već veruj
veruj i neveruj? u šapat i njenu reč....
Pošto ga je pustila da se tako raspravljaju punih dvadeset minuta, ispitivački se odjednom uozbilji i oštro ga prekori, što su traćili vreme na beskoristan razgovor. Njegova glava je bila ispunjena čudnim mislima.
Imate pravo reče joj skromno, ja sam budala:On sagleda vešto postavljenu klopku u koju je pao kao žrtva. - Ah ! da li je istina što se prića, recite mi nešto o onom drugom, vašoj velikoj i nedokučenoj simpatiji, da li ste rešili da definitivno od njega odustanete ?..U tom trenutku, Ona se predala dubokom kajanju, i protiv svoje volje često je mislila na neobičnog čoveka koji je uzdrmao temelje njenog života, u isti mah ona se jako čuvala da mu piše. Ova veza traje već ? više godina ?...
On se smatra tako moćnim ! često je govorila sebi. Više ni sa kim nije otvarala temu koja se
ticala njene privatnosti. Oslobodila se svih provinciskih spletki i svakodnevnih provokacija, koji su je
poznavali, znali su da se zna pobuniti i na jednu grubu reć koju bi joj uputili, bila je i suviše ponosna,
i u trenucima svirepe dosade, a isti su bili retki, ponašala se uvek savršeno uljudno. On je tek kasnije
pronikao u tu tajnu. O njemu je pričala samo u krajnjoj nuždi, kad je neko od ljudi u njegovom okruženju pokušavao da je direktno isprovocira i uvredi. Molim vas prijateljice kada će te mi reči koje on, i da li ga uopšte poznajem? da poznajete ga i to jako dobro, nikad vam neču reći ni pokazati
ko je on reče odsečno. To je samo moja tajna i istu ne želim ni sa kim da podelim.
Da li bi po vama prijateljice bilo dostojnije kleknuti, reće on, da bi ste otvorenije samnom razgovarali ?
-Dragi moj reće ona, vi koji imate duha, i dolazite iz viših krugova, postarajte se da nikad ne
uputite meni ovakvo pitanje, Po mom mišljnju draga prijateljice, vama nedostaje samo malo navike...? Dragi prijatelju, kad će te shvatiti da vi samnom ne raspravljate, vi i ja samo razgovaramo.
Biču kratak u svom govoru, izraz mu je bio kao varnica, od sad ču unositi samo činjenice u našem razgovoru, da bi ste me slušali. Ton mu je bio toliko ozbiljan da je osetila žaoku uzbune.- Da? odgovorila je oklevajući.- Da prijatelju vi znate kada treba da sidjete sa ovog broda? Nije li to možda rešenje zagonetke našeg druženja ? Dora je prasnula u smeh. Sledeće pristanište je naše...nezaboravi Dora.Odmakla se od njega i odbacila njegovu ruku kojom ju je želeo zagrliti. Vidite li vi prijatelju lice vaših saradnika i prijatelja , čudno nas posmatraju reće ona. On pridje još bliže njoj da bi je poljubio, ali ga ona hladno odbi. U momentu se naljutio i ako je znao da je ona u pravu. Pozva vozača
i uz uljudan pozdrav i stisak njenje ruke izadje. Ona se okrete svojim prijateljima i nastavi sa njima da časka....
A, ljubav:" šta treba da radim pa da me prihvate ?"
Ima mnogo njih koji su neoprezni, kad jednom budete u mom društvu uplašičete se da vas ne pregazim. Ja nisam vratolomna, i ja vas uveseljavam. Ako je čovek od srca neka zapleše samnom i on sam. " Uvek ih pitam da li im se u društvu samnom svidja ? Mislim da če im se svideti ?
Vreme, prostor, čovek su sjedinjeni da zajedno izatkaju ljubav.
Ono što čoveka čini "modernim-osečajnim-zaljubljenim" je činjenica da je postao sposoban da posmatra ne samo u prostoru, ne samo u vremenu, već i u trajanju - ili, što se svodi na isto, u biološkom prostor-vreme. i što je, štaviše, nesposoban da išta drukčije vidi - ništa - počev od samog
sebe.
To je poslednji korak koji nas uvodi u bit, ljubavi!..
Lepoto senke lelujavih krila,
Uznemirena zlatnim plaštom
sunčanog jutra što polako bledi
U zanosu radosti širiš...
s' jutarnjom rosom iznova plešeš..
I uvek usledi novo stanište
što tajnu ima, a govor skriva
a Ti...ti po navici slećeš.
Osečam da nije kasno?
Kad radosna ljubav se vrati
U svoje novo gnezdo,
I, sama jedva da shvatam
Na snovima gde ljubav niče
Ludost, radost, lutanje i nadanje,
kutak sanjive priće.
Al' ti, bez glasa mudro,
Na zraku probudjene ljubavi
Zavodljivim plesom ispuni
Drhtav pogled oćiju
I dodir svetlog jutra...
Na usnuloj vodi, radosno predugo,
Mesec nju još zove, svojim zrakom dugo,
Prepun uspomena međ' svetlostima,
S'njom bi i sad da je, i ostane dugo!
S' čarolijom vatre da dotakne život,
S'zrakastim trzajem poznat nedogledu,
Nežnošću prožeta putanja dodira,
plamti u praznini...dugo..dugo..dugo...
Služba ! talenat ! zasluga ! ostavi te to ! bolje da vodimo veseliji razgovor reče on dok smo polako šetali stazom. Dva sata su izbila oni su još bili u zagrljaju, prestali su da govore. Obzirom da je zaboravila ključ od hotelske sobe, morala je da zazvoni kako bi sad već pospani portir otključao vrata. On nije
propustio da proučava svoje lice u ogledalu koje je visilo kraj njega u holu hotela. Nakon njenog odlaska te večeri , društvu kao da je laknulo, imala je jedan telefonski poziv nakon kojeg je cele večeri bila neraspoložena. A, društvo ono je i dalje ostalo da sedi ispija pice i sluša tihu muziku.
. Ona i on su polako koračali i razmišljali svako za sebe, šta se to zbiva sa njom i njim. - Bog zna da li če prihvatiti mene uopšte ! reče tiho. U krajnjem slučaju može me učiniti smešnim i upropastiti sve, ona je takva i to me ne bi začudilo. Moram priznati da sam retko uobražen i bezobrazan što sam se sad i ovde pojavio nepozvan. Družio se sa njom dugi niz godina.
Dolazio je kod nje u posetu i pre nego što je postao...? Ali ! njegovo zvanje, guši sve interese jednog
čoveka, ona je to osećala i znala. On polako sklopi oči. Poče da govori o svojim osečanjima, pogleda
na sat i pomisli da je vreme da se rastanu, treba da ide.
Draga prijateljice, izvucimo najzad zaključke, reće on, i ne pokušavajmo da ubedjujemo jedno drugo. U trenutku se seti da treba da pošalje pismo svojim saradnicima, o njegovom odsustvu za narednih nekoliko dana.
Ona je jednim finim osmejkom izrazila svoje odobravanje.
-Ništa lakše, čini mi se, nego ukratko izložiti razlog i poči s amnom na put, tj. doči kod mene,
pejsaž je i noću bio prelep. On je dotle čutao: Njegov pogled, koji je spočetka bio blag i miran, nakon
njene izjave, raspalio se nakon stiska njene ruke i nežnog poljupca, ruke su im se spojile i ostali su dugo da gledaju bez reči jedno u drugo: Sneg je nastavio da pada a oni su i dalje šetali stazom, bilo je
prilično hladno. A on, sad mu se pak duša prelivala, kao lava iz Vezuva. Šetnju su okončali sa nekoliko citata. Večeras-nočas, draga prijateljice moramo nešto žrtvovati. Borba izmedju mene i njega mora se dokrajćiti.
Ona je polako hodala, bila je postidjena i umorna. Prvi put se u njegoom govoru oseti neki molećiv ton. Tražio je od nje obećanje, da mu jednom kaže sve,- to je bila njegova reč. A ona.
Govoriti o njemu, iluzorno je vi i ja smo..? njegovoe korake polako zaboravljam i šta ima više da se kaže,na licu tužan osmeh koji je umesto nje sve govorio, nikad više dragi prijatelju nikad nemojte da me...? kratko je odgovorila...
Nazovimo ovo, ljubav ljubavlju. Tad nastaje novi " ljubavni tunel", pod bremenom prošlosti, periodi trajanja brzo se zbivaju..I tu prema opštem pravilu, uspevamo da sagledamo samo jedan osečaj savršeno izdiferenciran- ljubav koja se postepeno stvara. U njenom mnoštvu osečanja, ona se formira i polako izbija i ima čudnu odliku o kojoj treba razmisliti. U jedan jedini osečaj se, dakle, sklapa i zatvara, produžena ka svom početku, ogromna i složena lepeza-ljubav.
Ona je kao jedan jedini pupoljak koji se otvara i definiše svoju osnovu, ljubav ljubavi - svet čuda....
Ljubav je kao uzburkano more, Koji obuzima sve u prvih nekoliko trenutaka, a zatim duga svim bojama, snovi i trenuci, onda se sve s vremenom smiri, ostaje miran talas koji se vraca i vraca u krilo obala.....
Kako, u ime sveta, da joj odgovorim? Kad svojom otvorenošću i neposrednošću bukvalno me je oborila s nogu...
"Ali ne, il' sam ja lud, ili mi se ona udvara: što sam prema njoj hladniji i smireniji, to me više traži. To bi s' njene strane moglo biti neko domišljenje, izveštaćenost: ali njene oči tako ožive kad se iznenada pojavim. Da li ume da se pretvara u tolikoj meri ? Šta mari ! Privid je na mojoj strani, uživajmo u prividu. Tako je on razmišljao a ona ga je pustila da sanja. Znala je da on stalno razmišlja o njoj. Isto tako je znala da mu se svidjaju njene krupne oči , ona ga je gledala izbliza, i posmatrala ga jako često! Oboje su nošeni mišlju "kako je velika razlika izmedju ove jeseni i prošlogodišnje ! On polako poćinje da biva zloban u odnosu na nju. Sada,posle toliko godina sreće nju,i oseća da je sad bliži ...
Ujedno kada bi njim ovladala neverica, mislio je "ona mi se podsmeva, ona zbija šalu sa mnom".
"Pa dobro, ona je tu ! nastavi on sa pogledom tigra. Ja ču je imati, potom ću otiči, i teško onome ko me bude sprećavao pa čak i ona neće da me spreći kao ni sve pre nje, biće to prava muška igra a naše iskreno druženje počelo je malo pre našeg zvaničnog druženja.Često u glavi premotavam film iz tog perioda....
Ipak, u svakom trenutku, kad bi pokušao da se pozabavi nekom ozbiljnom temom, njegova bi se misao izgubila u dubokom sanjarenju, probudio bi se sa srcem koje je drhtalo, pomučene glave i s jednom jedinom mišlju: "Voli li ona mene?" Imao je prilićno nemoguć pogled i detinjasto grižu savest, punu glavu iluzija kad je u pitanju Dora.Sve što je bilo kraj nje, pored nje intrigantno zabavno genijalno toliko daleko unapred određeno ..Ona je nešto što nism ja . Ona je još uvek slobodna....Dora...Ona nemora da se prilagođava novim raspoloženjima, novim osećanjima, i meni koji želim da ovladam njom.
I tako:
Razmatranje ljudske situacije mora predhoditi razmatranju ljudske ličnosti. Najupadljivija crta ljudskog ponašanja jeste ogroman intenzitet strasti i poriva što ih čovek pokazuje.
Strast koja nije izraz instikta samoodržanja i seksualnog instikta (ili formulacija, erosa i instikta smrti), samo je indirektnija i složenija manifestacija tih instiktivno-bioloških poriva. Medjutim, ma koliko te predpostavke i bile briljantne, one nisu uverljive u svom poimanju činjenice da se veliki deo čovekovih strasnih nastojanja ne može objasniti samo s pomoču snage njegovih instikta čak ako su
i "glad i žedj i seksualna težnja potpuno u čoveku zadovoljene, On-čovek nije zadovoljan".....Otkuda je došao i kuda se uputio? Taj tok svesti...On ide pravo kroza zid sna i mi ga čujemo kako tutnji u pećini snova....
"Uzbuđena srca posmatrali smo kako se Frojd gubi u toj pećini tame koju san i podsvest predstavljaju za nas, tame koja izbija kao pena u našoj svesti preko dana. On je težio ka vrelu. Posmatrali smo kako njegova sveća ideala treperi i postaje sve manja. Zatim smo čekali, kao što ljudi očekuju, uvek se nadajući čudu nad čudima. Frojd se vratio natrag nudeći na prodaju snove."
Da li je to tačno? Zar ono veliko nepoznato u snevanju ne sadrži nešto više?
Iznova uporno, i sve češće
Sto hiljada godina, možda i više...
Korak sjaja opet se ponavlja
Niz put korača neželi stati,
Mesećev sjaj srebrne boje,
dolazi i odlazi u oba pravca...
A onda polako neizvesan trag
za sobom ostavlja bez straha....
Zima je, a ipak kao da je jesen nije sasvim prošla. Sunce je jako i toplo, nebo prozračno, mrazevi tek predstoje, jedino što su senke sad duže i noč ranije pada, vlažna, hladna i mračna.
Stoji na obali zagledana preko reke u ravnicu koja se pruža kao linija koja svet i sve uokolo uokviruje i s njom sve nestaje, samo voda kao da utiče u nebo i večnost koja ovde traje, i zaodenuta u misterioznu plavu maglu koja se polako spušta, ta ista reka je nekoliko kilometara od seoske kuće, gore na brdu i nad istom se nebo sastavlja sa zemljom, sa tek uzoranim oranicama i sa još po kojim zakasnelim prolaznikom. Dah vetra kao da šapuće, mekanim šapatom vrati se gore na brdo i šetaj. I ako zna da u okolini nikog nema, pogledom luta traži nada se da če ga ipak sresti, videti !
Oko nje, sve je nestvarno malte ne vanvremensko, vreme kao da je stalo tako ona želi. A vetar
kao da joj i dalje šapče, vrati se kuči-gore na brdo, možda usput i njega sretneš. I ? ni sa leve ni desne
strane nema nikog, osim drveča a na drveću još po koji požuteli list, i isti u njoj budi sečanje. Sve je opustelo. Samo obala koja se pod nagibom survava u mutnu reku. Nedaleko, na obali vatra je nedavno progutala deo drvoreda ostavivši ugljenisan trag kao opomenu preostalom drveču, a to isto drveče kao da stenej pod teretom obavijeno tugom što je u momentu počelo da nestaje..
A, Dora. Duboko pogodjena, sečanjem i bespomočna da bilo šta izmeni, korača polako i vrača se u seosu kuću.
Koračajući imala je osečaj da je i dalje zarobljena u mašti, koja nedozvoljava zaboravu da ovlada. Vetar je sve jaće i jaće duva. Sunce polako zalazi, i noć počinje da se spušta. Da li je sve ovo klopka, a ona se ponaša kao brodolomnik bez nade. Dok korača, nadolazi sečanje i "on ". U mislima pribija usne uz njegove i oseča sladak ukus njegove ljubavi. On nju i dalje mami - u njenim mislima zamišlja ga kako joj pruža neku vrstu utehe, u njenoj usamljenosti. Romantično, nikad nije prestao da je zadivljuje umešnošču. Stapao se sa njom, veselom i romantičnom. Sad me doziva i preko likova koje samo ona zamišlja i može da vidi i razazna, a tih zamišljenih likova je bezbroj i gotovo u svima njima razaznaje njegov lik, kako raširenih ruku, svako jutro, svaki dan i svako veče jedno drugom trće u zagrljaj. Obzirom da ima bujnu maštu, možda to i nije "on", nije ljubav, možda je to samo leptir koji traži i pronalazi cvet na koji bi da sleti-predahne i nastavi dalje ?....Ili zalutala ptica ?
Poreklo nelagodnosti, dakle, malo-pomalo je osnovni uzrok uznemirenosti, i isti je uobičajan za ljubav "osečanje - prostor - vreme ", je osečaj koji se ispoljava utiskom stvarnosti i izlišnosti pred ogromnošću ljubavnog prostranstva. Ogromnost se oseča, ona je, i najupečatljivija. Ko se samo jednom u životu, usudio da ljubav pogleda u lice, i da pokuša da "doživi", nju-ljubav, sazdanu od osečanja - mašte, na daljinama od bezbroj kilometara ? I ko nije, pošto je pokušao, izašavši iz nje duboko pometen u svojim verovanjima ? I ko nije, čak i kada je pokušavao da zatvori oči pred onim
nam nametnuto ona otkriva. Nju - ljubav, kao nejasno osečanje kao neku divovsku senku koja dolazi, kao vedrina i radost ? A ljuba ! Da li če se i sutra još kretati ?.... Zavisi od nas i vas ......i od Dore!..
Zamišljen i tih znanog radi:
Ti, tvoje zrake veselo šalješ
sa samog neba, to je tvoj
pozdrav i zvezda ga treba !
Ti zvezdu prizivaš da ona sine,
i da ne silazi sa visine.
Šapatom zboriš ko vas sve treba
tu je i Planina jedna čiji se
vrh uzdiže do samog neba, upamti
da i ona nas svaku noć treba !....
Polako!
Nevino go mesec teče
izvija se s' rasutom svetlošću
Lagano putuje,lagano se kreće
sa zrakastim trzajem svako veće.
Al'...ti...Nočas, samo nočas,
Više no ikad bez mira i sklada
I, dok sedma kći sedme kćeri
razume pravo značenje snova,
Ona...
umršena još uvek u snove
zna da se zrakasti trzaj
na visokom nebu polako kreće
I ti znaš, da laganja više nema,
Prostrana bašta i ovom cvetu,
bila je i ostala jedina želja,
Dok jutarnja rosa na suncu sneva,
Sad vetar krotkost nema,
Visoko ka nebu širi latice cvetne
k' brod na pučini svoja jedra bela...
Ukršten s njihovim rastom
Večan plam grubi,
Snažnim korakom gazi
Pridružuje se lovcu rasute svetlosti
Odredjuje i meri sve cvetne draži...
Izvijala se čekala te i bezglasno te zvala.
Oklevala je, a potom je kazala: " Ljubav je večna, ali
ljudi se menjaju.
Nekim ljudima je ljubav usputna stanica, svrate na
nekoliko dana. Ili godina...Sopstvene reči su joj odzvanjale
u glavi...
Utočište..
Prpada li tu ili ne... Otkrila je da su osećanja mnogo moćnija od zdravog razuma...Ali sitni trzaji u srcu odmah se
pobrinu da razum zaćuti..
Šetala je misli okupirane muškarcem koji ne prihvata Ne kao odgovor, a susret sa njim bio je poput munje.
Snaga tog osećanja nije bila kratka, dosezala bi vrhunac, a onda. Ipak ni onda nije opadala stalno je osečala toplo pulsiranje unutar nje..
Znojave ruke su joj podrhtavale, kada bi samo mogla da
svoju uznemirenost kao pramenove kose tako lako da stavi pod kontrolu.
Smeh...To je On. Usudila se da ga pogleda u oči.
Veom nežno povukla je ruku iz njegove...A, on...Za sobom je ostavio zbunjujuće uzbuđenje zbog kog se oprezno povukla, kao sa ivice nestabilnog terena...
Glas joj je bio oprezno nizak..."Pronalazim odgovore... Možeš da se povućeš sad, ali šta če se desiti ako bude više pitanja?...Dali ćeš i kako ćeš tada pobeći?" Prošaputala je i ponovo sagnula glavu prislonivši usne na njegov dlan..Bio je to napet trenutak bez daha . Nikad u životu nije bila toliko svesna drugog ljudskog bića...
Možda je ovo poslednje pitanje..."Možda ćemo znati odgovor...Videćemo, zar ne? Kazao je On suvo...Glas mu je bio opušten, ali ona je znala da je i on shvatio da se nešto dešava.
Vrativši svoj pomalo zbunjen pogled ka njemu, znatiželjno je pitala:
"Kaži mi, da li uvek kad sretneš ženu koja te zanima ti šalješ cveče...Nakrivivši glavu pogledao ju je dodavši..."Ako je reakcija pozitivna, nakon...toga obično usledi većera i možda pozorište...Razgovor...Normalne stvari...Proklestvo, ti znaš šta želim ! Želim da budem tvoj prijatelj- a ne ljubavnik...
"Šta je to ljubavnik", uzdahnula je da li je to neko ko voli...
U redu. Neću dati nijednom strancu da te ukrade...To je opasna misao pomisli ona.
Oči su joj se blago razrogačile, a onda je zamišljeno rekla..Razmisli o tome još koji trenutak..
Nema pravila...Od sad samo ću igrati po osećanju...Znala je da je ljubav, nešto silovito i moćno što ostavlja svoj trag kuda god da prođe...
Za mnoge ljude koje je znala to je iskrenost. Medjutim ona nije sumnjala u svoje osećanje, znala je da nije zasnovano na iluziji, ono postoji i ono je izvanredno snažno. Ipak mistika crpi iz ljubavnog plamena strasnu ljubav. Ovog puta ljubav ostavlja daleko iza sebe, pitajući se ponovo šta to on tačno krije od nje.. Nešto se dešava - ljubav u njoj ne samo što ne slabi, već postaje još i jača. A, on. Njena ponuda lišila ga je u stvari svakog zadovoljstva: "Nije mogao da ostane ni pri jednoj odluci. Bar če me, dodade on, ovaj mali zaplet za trenutak razonoditi." Na sreču po njega, ćak i u ovom malom, sporednom slućaju stanje njegove duše nije bilo u skladu sa njegovim hvalisavim rećima. Njegova sujeta ne htede ostaviti ništa slućajnom trenutnom nadahnuču.
Napravio je svoj plan bitke. Kako je bio vrlo uzbudjen-i ako to sebi nije priznavao-on je taj plan od prvog susreta zacrtao. - Zar nemate i neko drugo ime osim ? Na takvo laskavo pitanje nije znao šta da odgovori. "Šta bi mi se desilo, pomisli ona, kada bih bila sama sa njim ?" S' njim koji je čovek u sredini između izlaska i zalaska svakodnevna slika pred očima...par koraka iza ugla. I prolazi sasvim drugim pravcem praznog kruga što se širi a više se i ne vidi ispario je poput dima i nestao gde niko ne poznaje nikog . Nekako će preživeti Njegovu "malu intimnu koktel zabavu ,S njim i sa nekoliko njegovih prisnih prijatelja. Kada bude zakljućio da je umesto da se izvini i da shvati da ona igru od poćetka razume i da je razumela.
Zar nije definitivno i on shvatio da se ona ne vezuje za bilo kog muškarca, iI' da od bilo koga zavisi.Taj isti oprez ju je sprečio da svoju sudbinu preda u ruke nepoznatom.....
Rešila je stvar tako, što se za trenutak izgubila u plavim dubinama, i promuklo je sebi odgovorila: Hajde da završim ovu škaradu. U njoj to je izazivalo osečaj "ljubavnog sraha jer ona je imala duh ljubavi koji je nosila u sebi ! stalno je sebi to ponavljala sa neiskazanom radošču. Je li moguče da ga moja suparnica nije nikad volela !" Iskoristila je zgodan trenutak da mu kaže:
-Budite oprezni, ne može se voleti bez jednakosti....u ljubavi,
Ljubav, stvara jednakost ali ih ne traži....? Pojedinci, upiruči se tvrdoglavo da igraju ulogu
Don Žuana, neko je to pomenuo da neko od njih nikad u životu nije imao ljubavnicu.
Ipak, nočas ću vas pozvati, da vam nešto kažem. On, svojim uobraženim i nadmenim postupkom bio je svestan da je pokvario sve lepe izglede. A ona, počela je polako da mu uskraćuje nedvosmisleno znake nežnosti koji su u njemu stvarali ubedjenje da je "njegova!" i da svet nepoznat pred njom otvara uspavanka bez glasa...
Nakratko se nasmešila. Šta si rekao Je li to poziv? pitala je blagim tonom...dobar si kameleon
Ali ljubav je drugačija.Obeleži te spolja i iznutra...I kao što mu je rekla bezbroj puta ranije, nije mnogo razmišljala šta će da bude ni posle ovog dana...Zbunjena i malo više uznemirena vratila se na početak...Ona se obavezala...Za sada? Da bi je upoznao u pravom svetlu, bez očekivanja...niko neće poznavati nikog.
" Ako videti, zaista, znaći u večoj meri biti, gledajmo ćoveka i živečemo potpunije.
U tu svrhu pravilno podesimo oći. Otkako postoji, ćovek je samom sebi prozor. Neka nas ne čudi sporost budjenja kod pojedinaca. Ćesto , ništa nije tako teško primetiti kao ono što bi trebalo da
nam "bode oći". Naš život je stvarnonst, duh koji nas pokreće, karakter koji odredjuje naše ponašanje Ponašanje, mišljenje, ljubav ne treba rastavljati- već ih treba sjediniti. "Trči u mir ! Čovek koji je u trku i koji stalno trči ka miru-ljubavi, nebeski je čovek. On stalno trči i kreće se i traži mir u trčanju s ljubavlju i u ljubavi"
Dora nije zaboravila ! A on definitivno jeste ?....
Izmedju umiranja i radjanja,
S' pevanjem sunčanog jutra -
začu se ptice poj,
Sa tajnom uspomene u sebi,
Njiše se prestrašena rosa,
ukrštena sa jutarnjim suncem,
Putuje na drugu stranu
U susret umiranju...
Prve reči koje mu je umesto pozdrava uputila bile su: Dragi prijatelju znate li da je prvi zakon
svakog bića:održati se i živeti. Velike ličnosti nastavi : videlo se da stvar dobro poznaje: izlagala je sa
blagom i umerenom rečitošću, koja se svima mnogo svidela, kad je u pitanju istina koju je obrazlagala.
Znam da vi dragi prijatelju svoj posao obavljate i danju i noču pod rukovodstvom vaših saradnika, koji se nalaze daleko od svih bura. Ah ! za poćetak Pariz pa onda...? poviće ona.
"Ovo je doba glumaca", ima li pravih ljudi ? U trenutku je pomislio da se opaska odnosi na osobu koja je sedela sa njene leve strane za stolom. Muškarac koji je imao previše duha i koji se cele
večeri otvoreno udvarao, bio je stranac, nije ga poznavao. Uzbudjen da će nakon večere zatražiti da je
otprati sav je uzdrhtao. U sebi se pitala, da li je taj neznanac imao neku misiju. Bio je to čovek veoma
hrabar i prepametan. Za vreme tišine koja je nastala nakon lepih reči koje je stranac cele večeri upučivao njoj. On skupi hrabrost da joj se približi i da joj stavi do znanja da je ponoč već prošla.
U tom trenutku našao je da u zvuku njegovih reči ima nečeg neobično svećanog i tužnog. Bio je i suviše uzbudjen. Raspravljanje se uskoro nastavi sa još večom energijo i naročito sa neverovatnom predostrožnošću. " Ovi če me ljudi dati otrovati sa svojom diskusijom, pomisli ona u izvesnim trenucima gubili su kontrolu". Uz naklon i izvinjavaju ći se ustade od stola, pozdravivši se reče, krenimo dragi prijatelju. Stranac je zamoli da se sura dan sastanu. U tom trenutku njeno raspoloženje dostiglo je vrhunac, razmisli ču kratko odgovori.
Več vidjeno reće ona uz put. Neshvataju kao i on što nije shvatio, da reče ona.
Moj život je i danas običan i lićan, i ne dam s' njim niko da se igra.Oni koji u sebi nose vlast da mogu vladati nad drugima, ne vladaju ni nad svojim običnim i ličnim stvarima. Više se ni nečudim
gde su stali njegovi koraci. Shvatila sam da i on ima osobu koja ga stalno uhodi i prati, s toga sam
rešila da ga prepustim toj brzopletoj i da njegovu neartikulisanu budučnost sa njom provodi. A ukoliko ikad poželim svega da se setim, sečaču se svih dana sama pred sobom. Uputila jepoljubac i stisak ruke, ruka ostade u mojoj ruci i ja nastavih da joj uzvračam poljubce. Draga ovo ipak ima neko značenje zar ne ?...Da reće Dora...U ljubavi se sve stvari sjedinjuju u jedinstvo radost i pohvale...
Do tog trenutka bilo je dovoljno posmatrati jedinstveno talasanje-uzdizanje jedne ljubavi.
Sada je treba odrediti i uskladiti (a to je mnogo tananiji fenomen !) uzdizanje ljubavi. Napredak koji je načinjen od drugih napredaka isto toliko trajnih kao i ona sama-ljubav. Kretanje kretanja.Sudbina
upletena u duševni i opšti preobražaj. I zaista prateći samo najglavnije linije uspona i rasprostiranje celine možemo, dugim zaobilaskom da odredimo deo koji, u ukupnom uspehu, pripada individualnim
nadanjima a to je ljubav
Bujica osečanja naglo počinje da kulja, sečanja mutna polako postaju jasnija. Vreme ko voda niz stenu polako počinje sve da spira, to je talas, to je osečaj koji se prima ili gazi, to je ljubav...
"To zbog toga što je ljubav putovanje. "Bolje je putovati nego stizati", neko je rekao (D.H. Lorens.)
Zlatno sunce jutrom primiče se,
zrak na nebu kroz srce uvija,
Vidik mu se na stenu naslanja,
Rasiren se diže medj nebesa,
Poput ptice i sad odoleva,
U ravnici tiho podrhtava,
Sve pospano bistrom rosom budi
.Samo, samo, sam,.nebo..reka,zemlja,
To i on je znao...da s tihim drhtajem
polako prolazi....
nisi bio mio i drag, neveruj
njihovim besmislenim rečima.
Upamti, da si još uvek samo Ti,
meni drag !
Kad pogledaš u novi dan,
u njemu je i Tvoj trag Ti ,
što si bio i ostao ispred svih
neuhvatljiv i beskrajno drag !
Noču dok sanjaš i ako se setiš
i tog sna,- vrtlog koji je radosno
svetlost naglo otvorila pred nama,
i ako kruži sve sporije,uprkos prošlosti
nek ostane ko' tajna,
Ali, ako i ugledaš zvezdu na nebu
da polako leti, upamti i tad:
Da si bio i ostao "Ti", jedini,mio
i nadasve drag....
On, i dalje nastavlja razgovor, pošto je za nepunih pet minuta izrućio sve formule ućtivosti i raspitao se o lićnim stvarima :"o Njoj". Dragi moj prijatelju, usred ove moje tobožnje sreče nedostaje mi vremena da se ozbiljno pozabavim dvema malim ali ipak po meni dosta važnim stvarima: svim mojim ljubavnicama i sa njom koja to još nije-kako je potupno osvojiti i nakon toga potpuno odbaciti, nezanemarivši svoja uživanja koja treba da za izvesno vreme idu ispred svega drugog, dodaje On,, kad zapazi čudjenje u očima svog prijatelja. Mada je i prijatelj bio čovek koji je imao razumevanja za ćulnost, ipak se čudio, slušajuči svog prijatelja kako otvoreno govori, o svojim uživanjima.
Kakvog je porekla Ona ? upita prijatelj. "i kako je sav bio pocrveneo zbog svog pitanja...
-Na to ti pitanje neču odgovoriti.Izuzev dragi moj prijatelju iz iskustva znam..."kada muškarac savlada ženu, onda je već savladan"...objasnivši mi u čemu svo vreme greši...
Pa lepo: ima li u njoj energije, razuma:jednom rećju, taj pokušaj osvajanja bi se isplatio.
-Zašto da ne? odgovori, On . Pitam te iz razloga što si naučio da živiš u duhu, zavodnika kod tebe se stvara iluzija. Nezaboravi prijatelju ako se dirne u njen ponos, moze biti u stanju da podigne glavu i susretne se sa starim emocijama. Mislim da je od tvoje igre postala umorna.Počeće drsko da te ignoriše,da li si o tome razmišljao ?
Te iste večeri posle ponoči prijatelj je razmišljao o razboritom duhu i izglegom na budučnost svog prijatelja u odnosu na "Nju-tu ženu koja njegovog prijatelja nićim nije navela da tako prosudjuje o njoj".
Tad je u izlaganju svog prijatelja uvideo svu njegovu duhovnu sičušnost u odnosu na tu ženu i čemu ? Zna prijatelja da je mogao imati koju hoće ženu, a zašto je odabrao baš nju, i želju da je unizi!?
A, ona. Dora oživljuje u najboljem što može da ima- je uzastopnost istine:U svakom slučaju, ono što smatra muškim osobinama, kao što je pamet i brzima uma i beskompromisnost uglavnom joj ne smetaju Međutim svaka priča ima i svoj zaplet ili svoju ružniju stanu......Nasmeja se ona...Naravno, znala je da će doći i trenutak kad će početi razmišljati o životu sa nekim...
Samosvest, razum i imaginacija su harmonija koja karakteriše čoveka. Rečeno je da je čovek postao čudovište svemira, pojavom raznih anomalija. U isto vreme ljubav je ta koja ga podvrgava zakonu, vezuje ga za bliže,dom, porodicu, voljenu-voljenog. Čovek je i deo prirode podvrgnut je njezinim fizičkim zakonima i nesposoban je da ih izmeni. On je odvojen , a u isto vreme i deo:On je beskučnik a u isto vreme vezan za dom koji deli sa svim bičima. Bačen u ovaj svet na slučajno mesto i u slučajnom času, on je, opet slučajno prisiljen da ga napusti. Budući da je svestan samog sebe, on shvata, i svoju nemoć i granice svog postupanja.On se ne može rešiti svog uma čak i kada bi hteo, niti se može rešiti svog tela barem dok živi-a njegovo ga telo tera da želi biti živ, da voli i da bude voljen Taj osečaj ga u manjoj ili večoj meri obuzima. Na njemu čoveku je da ga neguje, prima i daje, jer Ljubav je život, dodirnimo je i ona če zdušno prići i utopiti se ponovo i uvek iznova u nama!...
