zrak na nebu kroz srce uvija,
Vidik mu se na stenu naslanja,
Rasiren se diže medj nebesa,
Poput ptice i sad odoleva,
U ravnici tiho podrhtava,
Sve pospano bistrom rosom budi
.Samo, samo, sam,.nebo..reka,zemlja,
To i on je znao...da s tihim drhtajem
polako prolazi....
Нема коментара:
Постави коментар