уторак, 3. јануар 2017.

Izgubljena harmonija

               iz plave beležnice

   
On, i dalje nastavlja razgovor, pošto je za nepunih pet minuta izrućio sve formule ućtivosti i raspitao se o lićnim stvarima :"o Njoj". Dragi moj prijatelju, usred ove moje tobožnje sreče nedostaje mi vremena da se ozbiljno pozabavim dvema malim ali ipak po meni dosta važnim stvarima: svim mojim ljubavnicama  i sa njom koja to još nije-kako je potupno osvojiti i nakon toga potpuno odbaciti, nezanemarivši svoja uživanja koja treba da za izvesno vreme idu ispred svega drugog, dodaje On,, kad zapazi čudjenje u očima svog prijatelja. Mada je i prijatelj bio čovek koji je imao razumevanja za ćulnost, ipak se čudio, slušajuči svog prijatelja kako otvoreno govori, o svojim uživanjima.
      Kakvog je porekla Ona ? upita prijatelj. "i kako je sav bio pocrveneo zbog svog pitanja...
     -Na to ti pitanje neču odgovoriti.Izuzev dragi moj prijatelju iz iskustva znam..."kada muškarac savlada ženu, onda je već savladan"...objasnivši mi u čemu svo vreme greši...
       Pa lepo: ima li u njoj energije, razuma:jednom rećju, taj pokušaj osvajanja bi se isplatio.
     -Zašto da ne? odgovori, On . Pitam te iz razloga što si naučio da živiš u duhu, zavodnika  kod tebe se stvara iluzija. Nezaboravi prijatelju ako se dirne u njen ponos, moze biti u stanju da podigne glavu i susretne se sa  starim  emocijama. Mislim da je od tvoje igre postala umorna.Počeće drsko  da te ignoriše,da li si o tome razmišljao ?
       Te iste večeri posle ponoči prijatelj je razmišljao o razboritom duhu i izglegom na budučnost svog prijatelja u odnosu na "Nju-tu ženu koja njegovog prijatelja nićim nije navela da tako prosudjuje o njoj".
       Tad je u izlaganju svog prijatelja uvideo svu njegovu duhovnu sičušnost u odnosu na tu ženu i čemu ? Zna prijatelja da je mogao imati koju hoće ženu, a zašto je odabrao baš nju, i želju da je unizi!?
        A, ona. Dora oživljuje u najboljem što može da ima- je uzastopnost istine:U svakom slučaju, ono što smatra muškim osobinama, kao što je pamet i brzima uma i beskompromisnost uglavnom joj  ne smetaju Međutim svaka priča ima i svoj zaplet ili svoju ružniju stanu......Nasmeja se ona...Naravno, znala je da će doći i trenutak kad će početi razmišljati o životu sa nekim...
     Samosvest, razum i imaginacija su harmonija koja karakteriše čoveka. Rečeno je da je čovek postao čudovište svemira, pojavom raznih anomalija. U isto vreme ljubav je ta koja ga podvrgava zakonu, vezuje ga za bliže,dom, porodicu, voljenu-voljenog. Čovek je i deo prirode podvrgnut je njezinim fizičkim zakonima i nesposoban je da ih izmeni. On je odvojen , a u isto vreme i deo:On je beskučnik a u isto vreme vezan za dom koji deli sa svim bičima. Bačen u ovaj svet na slučajno mesto i u slučajnom času, on je, opet slučajno prisiljen da ga napusti. Budući da je svestan samog sebe, on shvata, i svoju nemoć i granice svog postupanja.On se ne može rešiti svog uma čak i kada bi hteo, niti se može rešiti svog tela barem dok živi-a njegovo ga telo tera da želi biti živ, da voli i da bude voljen Taj osečaj ga u manjoj ili večoj meri obuzima. Na njemu čoveku je da ga neguje, prima i daje, jer Ljubav je život, dodirnimo je i ona če zdušno prići i utopiti se ponovo i uvek iznova u nama!...





Нема коментара:

Постави коментар