Obečanje

 ...........................iy Plave bele\nice

Kako to?Istinito i lepo, zar ne treba da se sjedine
da obrazuju dobro?Ti bi..bio..si..Psihička i moralna ravnoteža,razboritost,vrednost saopštavanja.Siguran da sam te primetila-To znači...hoću da kažem...ti...-Šta si hteo da mi kažeš? Lice ti je bili sasvim blizu...i osmeh iskren...dal bi?
 -Hte si da kažeš da...to može da sačeka...pokret tvojih usana i reć...Osećamo i znamo...ti to znaš
lepota razumevanja...korak spajanja...Ipak...pa ipak neće biti ni ti ni ja - samo bezličn sat...I ti u svesti i umu - sretno srce....Misli...fantazije...osećaji i želje sa svim strahovima i lepota i sjaj ljubavi....Obečanje...
 Obečanje. Čudesni otvarać izmedju razuma i ljubavi.Bi, glas, reć bela svetlost duše plemenit...
prkosni pogled oči u oći, dostojanstveno kljuca  cilj obavijen strahom a navala ljubav pojaćava !
Za sobom vuće ružičast pogled niz telo,kamenog srca, gde srce njeno nije boravilo.
A ona , sa svojom svetiljkom obečanja, bespomoćno istrgnuta iz kamena, laži, lutal a-i-
lutajići koračala sa svojim drugim "Ja"...doživela kao magični električni udar...uzbudljivo zadovoljstvo..koliko smo samo različiti...-Po drugi put nas.Na, žalost nisi...hoću da kažem,nismo ranije...izvini Na trenutak nisam shvatila ko si.-Hvala ti što si ipak otišao...idi!   
A ja one većeri ,stajala sam ispod konture meseca koji je zalazio...Ali ti to nisi video.Već si otišao...