понедељак, 13. фебруар 2017.

Savladani utisak

     
Bilo je to... večeri,2015/16. godine... Dora je sedela u stanu na sofi i gledala fotografije. I tad iznenada opet on, ponoc je prošla, dopisivanje je otpočelo, i tako iz večeri u veče. Do kad ? Pitala se ?
Verovatno iz dosade ubija vreme, i stvara krug navike-"paukovu mrežu." Sedela je i čekala da je Aleks nazove. Nešto ranije on je sav iscrpljen završio u bolnici na nekoliko dana.Zbunjivale su je i plašile njegove nagle promene raspoloženje.Da li će ikad uspeti da u potpunosti upozna tog muškarca, svog prijatelja. 
Posle napora izazvanih njegovim silnim putovanjima. kolosalni poslovi su ga okupirali. U jednom
trenutku sve je dovelo do čudnog i zamršenog problema, koji je Aleksu oduzimao dosta vremena.
      Iz njegove telefonske poruke, Dora je shvatila da mora hitno da otputuje. Znala je ona da čelićna konstrukcija Aleksovog tela neče podleči novonastalim naporima. Radio je i po l5, sati dnevno, a često, kako ju je uveravao i po pet dana bez prekida.. Pobeda koju je izvojevao svojim radom nije ga mogla spasiti od posledice strahovitog naprezanja. Znala je Dora da Aleks beži od nečeg, da li od istine što je jednog trenutka priznao da je voli ? Nakon razgovora sa njim, zamrzla je ljupki osmeh na licu- i ako bi da ujeda,i poluotvorena usta trenutak pre nego što je prekinula razgovor. Vidno je raširila oči. Tajanstveni sivi krugovi oko zenica su još malo potamneli. Jezikom je pokušala da ovlaži iznenada potpuno suve usne. Usne kojima je oblikovala iznenadjenje, " pa zar opet "?
       Nakon ručka u obližnjem restoranau, Doru su odvezli do kuće. Istina je ipak pomisli, ja se plašim da započnem romansu sa Aleksom, obzirom na raniji neuspeh koji je još uvek tumarao po njenim mislima. Sad kad je sama, saznala je šta se dešava, i da neki od njenih prijatelja lude pokušavajuči da joj udju u trag ili kako su pojedinci van sebe od bola. Nije djabe bacila mobilni telefon. Zavukla je ruke u djepove  jakne i zgrčila ramena. Preko neba su se navukli oblaci, vazduh je bio maglovit i vlažan, kiša je polako počela da pada.
     - Za duh koji se srodio sa fantastičnom dimenzijom ljubavi, sve izgleda sasvim prirodno, zato što su u pravcu misli, kao i u pravcu vremena i prostora sjedinjuje. Jedno je u svakom slučaju sigurno a to je da, čim se usvoji realan pogled, stanje osečanja postaje jasno, jer se otkriva sasvim jednostavan smisao dubokih nemira koji potresaju Njega - Nju. Kod njih se pojavljuje dvostruka kriza koja je počela u prošlosti, i ista se približava svom maksimumu i prouzrokuje psihološko jedinstvo.. Oni mogu dalje da budu samo ako se medjusobno prožimaju.Ljubav je u stvari nešto pozitivno, nešto snažno, nešto tako stvarno. Zna, Dora da ko traži naći će, mada je naći sreća -  bura bez iluzije "Ljubav voli mladost a uvažava - poštuje starost......



Нема коментара:

Постави коментар