Uvek

  

                         
                                  iz Plave beležnice
                                   
Još uvek to je prolaznost jedna mimo druge
Što kao lopov na krilima strasti grabi i protivreči
Jedno drugom jedna pored drugog i jedna u drugom
Dok te druga  ona druga il' trća iznutra zapljuskuje
Kobnim prelomom na izmaku dana.

Al'. Blagost i dobitak večnog oproštaja 
Igru našu ako zastane slatko bi da zavarava
Talasom žudnje što prvo zakašnjava a posle žuri
 Ka  tihoj patnji što je odenu izatkano ruho jeseni.

Tu je..." ne beži ne skriva se kroz zanos i šapat"
U gluvo doba noći u ognju skriven vapaj običnog života,
Zalutalom nauk pleše bez daha na usni nepomične žudnje
Strgnut iz sna dodiruje me uvek i posvuda  dalje stoji..
I s njegovom blistavom zvezdom u noći nikad ne zaluta...