Pogled druge vrste

      

Sad več podrugljivim pogledom prelazila je preko zvanica pozvanih u vili prijatelja. Ni Aleks a  ni Dora nisu se nadali, a prijatelj je želeo da ih iznenadi, priredivši prijem u Dorinu čast.Dora je odavno ostavila ovakav život za sobom. Onog dana pre mnogo godina, kad je njen život bio obeležen tragedijom. Tada u trenutku sve je stalo, sve je nestalo. Povukla se nije se više javno pojavljivala, živela je nekako čudno , s' uspomenama  sečanjem u njoj je to tinjalo razaralo joj dušu.U samoči koja je njen pratilac, te zimske večeri ugledala je njega. Gledala je i pitala se, Kako ? Zašto?
I koje on uopšte, što počinje da okupira njenu pažnju sad več iz većeri u veče. Znala je da če on u njoj izazvati osečaj sa ukusom jednom več zaboravljene boli.
       Domačica je bila nepoznata žena koju je prijatelj predstavio rekavši da je ona njegova dugogodišnja prijateljica. S' izveštačenim i prodornim pogledom prišla im je žena u godinama, ali još uvek privlačna, ponosna što je domačica večeri,izveštačenog i krajnje ozbiljnog lica, trudila se oko nadodurnog, i krajnje privlačnog našeg prijatelja kome je smoking lepo pristajao. A on kao da je ignoriše. Ona se okrete ka grupi koja je bila nedaleko od Aleksa i Dore, i počela je da ih zabavlja zlobnim tračevima o modi. Verovatno ima dodira sa modom, pomisli Dora. Domačica večeri Dora joj nije upamtila ime,nekad je imala manekenski stas, godine su učinile da nosi odeču koja  je prikrivala novonastale obline, koje je naš prijatelj neizmerno voleo.
        Sve u svemu, sve poznata lica bogatih, a bilo je i onih slavnih.
        Dok je domačin pozdravljao prisutne, ona ga je čvrsto držala ispod ruke i isto se dalo primetiti pogledom iskusnog oka. Uperivši svoj ni malo prijatan i preteči pogled kretala se ka Dori i Aleksu.
Pogledom zmije i njenim nastupom Dora, primeti njen pogled pun zlobe, polako se okrete da vidi kome upučuje taj bezmalo preteči pogled. Mi se poznajemo reče pružajući ruku, ne reče Dora, nikad videla ni srela, mi smo dva na sreču različita sveta. Plavokosa i plavooka koja je koristila i suviše šminku, nekad veoma privlaćna, sad samo u tragovima, zapoće razgovor. Dorine oči odbiše komandu
racionalnog dela mozga i skrete pogledom na drugu stranu, prezrivo joj stavljajuči na znanje da je  nepoželjna. Dora obučena nemarno, ne baš za ovu priliku zamoli Aleksa da polako napuste prijem. Dodjavola ! Šta je to sa tobom ? Upita Aleks Doru tek smo stigli ? Prevarila ga je rekavši da se ne oseča dobro. Pogled domačice dugo je pratio Doru. Kakva brzopleta žena pomisli Dora u sebi, ima nešto jako čudno i zagonetno u njenom pogledu zaključi. Aleks je uze za ruku dok je otvarao vrata automobila i poče nežno da je miluje i ljubi. Ti dobro znaš, ti sve znaš draga, došlo je naše vreme.
Oslobodiču te sečanja, oslobodiču te neostvarene ljubavi, moja ljubav če nadoknaditi sve do sad propušteno, bičemo slobodni, oslobodjeni svih i svega..samo ne reci u našim godinama. Dosta je godina prošlo. - Aleks pomislivši na onog drugog samo se strese i nastavi da je ljubi...
       Ljubav koja misli: To nije greška perspektive, to nije izobličavanje, to je novi početak, novo doba za njih. Ljubav ih menja iz osnova i još više oni pronalaze svoju dušu. Postavlja se okvir pojave, u njegovim pravim razmerama medju stepenicama života koje su prelazili. Paradoks čovek-ljubav se rešava, time što postaje nemerljiv i unosi sklad izmedju njih, ovo na početku zbunjuje. Budučnost koja bi bila isključivo namenjena, koju bi samoživi uspeli da stignu do kraja granice, "svako za sebe"
Nema ljubavi koja bi mogla da raste, a da to ne bude sa partnerom koji je priljubljen uz nju - njega. Ljubav je  kapija budučnosti, ona se ne otvara za nekoliko privilegovanih, niti za pojedine izabrane izmedju svih ostalih. Ljubav popušta pred naletom svih zajedno, u pravcu u kome če da se spoje i dovrše započeto, jasno odredjeno stepenom realnosti....