Senka

Počeh na prevoju
puta prelivanje,
Ko pljusak kiše što
kvasi ispucalu zemlju..
Pogled pun žudnje,
ko senka što doleće!
Pogledom oko protežeš
putem dugim i strmim !
Ti, i dalje gledaš
u nepoznat lik i opet
se na prevoju prelivaš !
Nadanje radjaš i podižeš
s' ljubavlju vladaš
i upravljaš.
Bistrinu iz oka rasipaš
Pruži joj ruku da do
sunčanog kola s' tobom uzleti ...
A kad u smiraju dana
spusti se tiho veće,
Bez prekida sneka u hodu,
Na raskršću životnog puta
S' tobom -njom
će posustati i zauvek stati...