Očevidnost

                      iz Plave beležnice


     Molim - zabezeknuto je slušala priznanje.-Kada ?
Hmmm, da se prisetim.- Zatvorio je jedno oko kao da pokušava da se koncentriše.- Mislim da je to bilo drugog dana pošto sam stigao u grad. Pijuckao je svoje piće, naslonjen na zid. Dora izadje iz kancelarije i odšeta do automata sa vodom. Dorino grlo se steglo od neprijatnosti i nekoliko trenutaka je ćutala pre nego što je uspela kiselo da odgovori - Ali to je nemoguće ! Videla bih te u hodniku.        Sigurana sam da bih te primetila... 
Ona je pritisnula čelo na prozorsko staklo i posmatrala ga.. Naposletku, reši da se, uprkos svojoj noćašnjoj odluci  da sa njim prekine bilo kakav kontakt, ipak iznenada u njoj se javi izvesno osečanje prinude, pa čak i gneva, pomuti joj raspoloženje, njen izraz duboke vedrine bio je pomučen, oseti da razmišljajuči i dalje o njemu , u svojim mislima osečala je da je on, bio iznad svih njenih običnih životnih interesa. On joj polako prilazi diveči se njenim rukama, koje su se videle ispod šala.,prebačenog u brzini. Primetila je da mu je pogled lakom i da počiva na njoj. Za tren oka na njenom licu ukaza se ljutnja. " Samo se budala ljuti na sve ostale ljude, reče on: kamen pada zato što je težak.E, pa  zato ču uvek biti dete ? Zato ču od svoje duše davati onoliko koliko i dobijam ? tako ću postovati samu sebe reće Dora". Njen pogled. Zaustavlja se i gleda za njim, zapanjena tmurnom ohološću koju je ćitala u njegovom još koliko juče milom pogledu".
      Kasna je noć,poljubac. S magijom osećanja, ni u jednom trenutku nije ga okrivljavala...Nije ni pomislila da se poneo kao kukavica...A on je bio zatečen i potresen i želeo je i dalje vezati njezino srce za svoje...Svaki susret s njom mesecima ga je ispunjavao, i od toga je živeo ...Od susreta do susreta...
     Kroz klonule krošnje mahnitaju zraci mesećine...Kuda nestati? Kuda sa ovim srcem...Voleti jednu osobu i maštati o njoj, a živeti s drugom, nije ni malo lako...
     Ne mogu...Ne znam...
     Ne razumem, rekla sam...Valjda jednu od njih više voliš...Ne možeš obe voleti jednako.. a možda ni jednu ne voliš dovoljno, rekla sam...Najbolje ti je da nađeš treću...Uostalom vreme će pokazati...Pa dobro kažem ja njemu..ja stvari vidim drugačije...Da zaboravljam da si ti još uvek slobodan strelac...i s prvim osmehom krećeš u napad...A može čak i ovako. ..Ti njih sigurno mno-ogo voliš?..rekoh mu ja pevušavim glasom...
     Potez, a ne slučajnost...Šta je sa preljubom? Zamišljam kako bi se osećao kad bi mu rekla "Hej šta god da uradiš, ja se slažem."...Odgovor na ostala pitanja neće morati da bude odlučan,  ali odgovor na ovo pitanje mora biti...Uklapanje ljubavi u jednačinu - preduslov za ljubav...to jeste da li uopšte ima ljubavi...ljubavi koja je beskrajno tajanstvena ali pomaže ako znamo da je ljubav moguća..."Pa da uradimo to "zaljubimo se."
     E, to je kuvanje...
     Zatvorio je oči i zamislio se..." Da li se kuvanje računa?" pitao je...Ukoliko nije sezona uragana...jer Ja jesam: Vetar i idem u pravcu u kome sam htela...Zamisli da si se zaljubio u vetar pre nego što postane jako...jako...snažan...dok je još uvek bio blagi povetarac...
     Dakle...Test privlačnosti...Još uvek nije bio siguran da ima posla sa pravom osobom...
     I tako čežnja koja prelazi u ljubav pokreće pogled prazan...zadržava ga i neda mi da dahnem ni da uzdahnem...pogledavši gotovo...

    " Bez ljubavi čovek je sam, a u isto vreme je u odnosu s' ljubavlju i životom. Čovek biva utoliko sam kao jedinstveno biče ukoliko nevoli i nije voljen, i ukoliko je svestan svoga "ja", kao zasebnog bića. Čovek mora biti sam kad treba da presudi ili donese odluku pomoću snage svog razuma..   
     Čovek ljubav stvara, neguje i on je može prihvatiti, ili odbaciti u vremenu kad nastaje ili se gasi.
     Ljubav je nastala i opstaje kao hrabrost i mudrost u ćoveku. Jedana od važnih činjenica je da je ljubav jedinstvo izmedju njega -  nje.."
     A ja, (ona).  Kakva izgledam, takva ću biti ostaću kao večni pokret nevidljivim dobom...dete u duši...Al' ne ono dete mentalno nezrelo...več detinja nevinost koja i dalje leži u dnu srca...a glas...moj  postaje eho ćutanja u zasenjenim očima s' kojima se sliva...u raspevanom jutru svakog narednog...i narednog novog dana!...A Ti, uskladi ritam ako ga možeš osetiti, značu da me poznaješ, a poznavati me, već je pola puta do savršene ljubavi...uskladi ritam...Bajka je zaista lepa...