Ako se ikada setiš

                  iz plave beležnice

 Ako se setiš ?
Bio si tajni odsjaj iskušenja -naokolo što pleše,
Hir blagih misli u talasu beskrajnog  prostora
Što mislima luta...a ne sme.. 
Kraj bez poćetka -  pretvoren u drhtaj peva,
           Pesma sreće...
Bolest i radost neposlušne tišine juče,
Odsjaj  zgusnutog iskustva i iskušenja
          Utonuo u nemoguće....
          Put povratka...
Može biti, sasvim je moguće,
ali ne seća se tačno
Bilo je suđeno da te ne razume...

 

 

Njegov način izgovora

   
                 iz Plave beležnice
                   

Odlućio je da se povuče i da ne odgovara na njene svakodnevne provokacije. Ali mu ta mudra odluka nije donela mir.
  "Ako je slučajno, pomislio odjednom, zatvorivši tu temu ponadao se da  o njoj više neće ni razmišljati. Ona je u njegovim očima bila, koristan trik. Pa ipak, čekaj- postavljao je sebi to pitanje bezbroj puta, kao i sad, da li je iskrena ? Po njemu, ona mora imati krupne osobine, bez ljubaznih izmišljotina, osobine koje valja dokazati stvarnim delima...."
    Šetao je po sobi. " zašto da poričem? zapita se najzad: biću kukavica u njenim očima. Izgubiću ne samo najsjajnije mišljenje nego i božansko zadovoljstvo da vidim kako meni za ljubav žrtvuje sebe.Ona ima sve odlike koje njemu nedostaju: dosetljivost i ljubav koju mu od samog početka nesebićno pruža".
   "Kajaće se čitavog svog života, zbog nje, uostalom ljubavnica je imao i još ih ima sijaset!"
   "Bio si u pravu", rekla mu je.
     On odmahnu glavom, očigledno zbunjen.
    "Nikad nisam rekla 'š'a  znam'", bila je uporna na što on napravi grimasu.
    "A sada?"
    "Da sutra ponovo večeras opet  sa mnom."
      Pitaj me isto ali kasnije reće ona...
      I to je čuo kao m-da, kao da su joj usne otkazale poslušnost.
    Ona sa njim može okusiti sreću, ali sreču potćinjenog bića..." U koliko primeti da je sve ovo s' njegove strane zamka, biće vrlo žalosna.
     Izgledaš uznemireno, rekla je...Odmahnuo je glavom. "Odličan, przopotezni pokret oslobađanja od krivice, pomisli ona." Zatim se osmehnula, iznenada, kao da ima neku napravu u sebi koja menja raspoloženje reče.."Pa srečno gospodine. Lepo je videti da dobijaš ono što želis."
     Ali sa svim tvojim malim ljubavima..Shvatila sam...Ukusi su različiti..I  čvrsto stisnuvši usne reče...
     Da pojasnim reće ona...Nisam biće prepuno razumevanja, krotka i  erotična, s uzicom oko vrata...ali sam biće koje se može prilagoditi "prilikama i "neprilikama" bez previše priče.
     Da li si ti zaista razmišljao nakon toliko vremena?
     I vragolasto se smešeći, s rukama u đepovima nastavi da hoda pod purpurnim nebom ispunjenim mirisom koji raspaljuje čula... pratili su je pahuljasti pramenovi emocije rasejani  sa malo tuge...
     Ovog puta on je zaćutao...

   " Ne gubeći nadu i veru da je ljubav deo nas, nečemo nikad reči da "ljubav ne mora biti i ne može biti", i da se čovek mora odreći sebe, kako bi mogao prihvatiti tragičnu sudbinu izgubivši ljubav. No čovek svojom hrabrošču i verom u ljubav, neće sprečiti da pokuša i dalje voleti-da voli, jer to je osobenost ljudskog duha, upravo je to da  ne može ostati pasivan kad se suprostavlja gubitku osečanja. Čovek se uvek  pokreće s ciljem da razreši dilemu "osečam li ili ne". On se nemiri već negira, nepostojanje osečanja i zadovoljava svoj duh, jedino racionalnim odgovorom," dakle istinom" i tako postaje i opstaje delotvoran, jer to je jedina osobina ljudskog duha. Osečanjem ljubavi on umiruje svoj duh pomirljivim i harmonizujućim osečanjem.
    Čovek može pokušati da od svoje unutrašnje uznemirenosti koju izaziva osećanje-ljubav, pobegne pomoću neprestanog uživanja ili poslovne aktivnosti, "on može pokušati da ukine vlastitu slobodu, pretvarajući se u instrument sila izvan sebe utapajući svoje "Ja" u njih. I tada on će ostati nezadovoljan, teskoban i uznemiren.
    U svakom slučaju" smisao čoveka je da voli i da bude voljen".  

Granjanje

 
                                        iz Plave beležnice

     Bila je u pravu.
     Ponešto je  naučila i o sebi
     Shvatila je da nije toliko rašrafljena da ne može da raspravlja o filozofiji i popularnoj kulturi   ukoliko razgovor  vodi s nekim čije mišljenje uvažava..
     Začulo se zvono na vratima. Nebesa, On.  Želela je da razgovara sa njim, da pusti reči da polete i da više ne mora da bude sama.  Otvorila je usta da progovori, ali ih je odmah zatvorila.  Trenutak kasnije..Pomozi mi da budem na slobodi..."Sloboda?"  Dobro to je zatvor koji si sama sebi stvorila...
Ustao je i krenuo ka vratia... je li to sve?
 Pronalaziš davno zakopane uspomene ? upitao ju je zadrikujući je. - Nego šta ! Zaboravila sam na većinu ovih stvari. Možda ću morati da ponesem neke od ovih kutija u seosku kuču. Hvala ti - promrljala je Dora. Još se nije navikla da o sebi razmišlja kao o ženi- kojoj se obraćaju sa 'gospodjo Dora.
   Ledeni glas je odjeknuo sobom kao topovska paljba. Dora se naglo okrenula i dalje zamagljenog vida i suznih očiju  videla njega kako stoji naslonjen na vratima prividno opušeno i nemarno. Ali, čvrsto stisnuta vilica i ledeni pogled su jasno govrili o tome koliko je nezadovoljan.

Sreća za nju. Bila je isuviše uzbudjena, suviše začudjena da bi primetila da je sve ipak glupost, čoveka koji je u jednom trenutku bio i postao za nju sve na svetu. Neodlučno je spustila ruke sa njegovog vrata i  pokušala da se uspravi . On je ponovo seo pored nje. - Hvala ti još jednom zbog onog što si učinio za mene. Ovog puta joj je zarobio usta sa neobuzdanom strašću ukusa i dodira koji su se dopunjavali. Razludeo ju je svojim smelim poljupcima Jasno je osečala svaki njegov pokret Prostenjao je i ponovo se nagnuo nad nju.
    Ipak kad je videla da sviće, molila je da prekinu.Nije bila pripremljena za takve situacije i podsvesno je oko sebe sagradila zaštitni zid. Koji se nikad nije urušio. Sve do tog dana. 
   -A, ona koja je sve vreme stajala ispred nje  upita, "Da li bi ste zažalili za životom ? Ah ! u ovom trenutku, mnogo ali ne bih zažalila što sam  vas upoznala-znači ti si ta, ti si ljubav". Pa ipak dostojanstvo joj je nalagalo da bude obazriva.
    Neprekidna pažnja s kojom je u ludoj želji proućavala i najmanje svoje postupke, imala je samo jednu prednost da do kraja ostane razborita. Nije mogla živeti  ni jednog trenutka a da ga ne pogleda-makar i da je pogled uputila ka fotografiji koja je uramljena stajala na zidu.
    I pitanje,"Zar se mi nečemo nikada videti?
    Oh ! on je za nju suviše...?
    Oko njih središte ljubavi se zrakasto pruža.
    Ljubav neželi da se razlaže i teži ka spajanju. Ipak, ništa još ne nagoveštava da sa susretom ona neče težiti ka spajanju i stvaranju neprobojne mreže ljubavi, to je posebna moč i poseban zakon njenog samostalnog razvitka. I to tako, pod uticajem uzroka privlačnosti i uzajamnog prilagodjavanja (selektivno dejsto sredine) Oni žele da se približe da se slepe, i da se krečući se sa ljubavlju potvrde.Oni ujedno postaju živi snop osečanja. Udaljenost če ućiniti da se osečanje lomi u mnoge zamršene nepravilnosti.
      " Ljubav je elastična-njen početni deo, poseduje posebnu moć i poseban zakon svog samostalnog
         razvoja sa jakim Ja".. koje se rasplinjuje u osobi koju ljubi."

Granice

"San je besmislica" Vidim pred sobom njegovo lice, činimi se kao da dolazi izdaleka. Jasno se
ocrtava njegov lik, do kad? Moram se osloboditi stalnog razmišljanja,uostalom čemu to sve vodi ?
 Sve to joj je prošlo kroz glavu dok ga je zainteresovano i iznenadjeno posmatrala. Mora da su joj se misli ogledale na licu, jer se nasmejao pre nego što je nastavio.
        Znam, gospodine, da želite govoriti sa mnom. -Bože ko vam je to rekao ?
      -Ja to znam, šta vas se tiče? Ako ne gajite osečanja prema meni šta želite, ili bar šta pokušavate da ućinite: ali me ta opasnost koju ne smatram stvarnom, svakako neće sprečiti da budem iskrena.Trudila se da zauzda emocije koje su u njoj divljale.Iako je znala da na to nema pravo, bila je ljuta što se sa njim uopšte upušta u razgovor.
Ja dali osečam nešto ? Gospodine, prevarila me je moja luda uobrazilja... Za mene je to strahovit udarac, van sebe sam jer nas udaljenost svakodnevno deli, tako ste blizu a ipak daleko. Sve je besmisleno.Zar se uopšte vredi pravdati .Ipak neki slep nagon goni me k'vama. Nasmešio se Nemoj mi se izvinjavati. Sve je bilo savršeno.Radujem se večerima kada ćeš moći da me impresioniraš razgovorom o... ?
Vi ste u mnogome uticali na odluku o promeni moje sudbine. Ipak čini mi se da nije sve izgubljeno.
        Kod smelih i gordih karaktera samo je jedan korak od srdjbe protiv sebe same do jarosti prema drugima: nastupi bes u takvom slućaju pričinjavaju duboko zadovoljstvo. - Sta mari:da li će te se
usuditi da kažete, hoču jednom zauvek da izlečim vaše sićušno samoljublje do uobraženja, što stvarate na moj račun. Za moje srce ste značili nešto, a danas ? Ničega više tu nema.
 Smatrate sebe polu bogom, od vremena do vremena obićaj da se pojavite pa nestanete. "Sad bar znam gde sam".Po meni samo pojačavate osećaj razigniranosti. Svako moje razmišljanje, svaka misao je predhodila slici. Shvatite, Ja ne želim više da plaćam dug svojoj nesmotrenosti u jednoj zimskoj većeri, vi više za mene..I pokušavajući da se izvuče hvatajući dah... On zaroni glavu u njenu kosu i vatreno poće da je ljubi...Shvati reće on...Spojeni smo i izmešani slobodno i bez straha, sledeći najdublje želje  našeg tela i duha,  koje nam pristižu iz nepoznatog...
          Konačno,  postoji i ljubav  ona jedinstvena je i za tebe i mene savršena...
          I tako, ljubav.
                 
        U toku dužeg ili kraćeg perioda, ona-ljubav, koristi, reklo bi se svu svoju snagu da pipa po samoj
sebi. Zatim dolaze probe, jedna za drugom, ali ne konaćno usvajanje. Najzad, približava se savršenstvo. Od tog trenutka ritam promene je usporen i novi osečaj, dostigavši granice onog što može da pruži, ulazi novu fazu osvajanja. Množi se, istovremeno ulazi u maksimum svoga rasta i svoje postojanosti. Jedinstvenim širenjem ili jedinstvenim dobijanjem svog poćetnog rasta, ona dobija na moći. Ne dopušta varijante, jer ona predstavlja sopstvenu prednost. Tako se javljaju zraci koji su jasno obeleženi ona tad dobija svoju beskonaćnost..Ljubav-ona, više ne predstavlja simbol pipanja u mraku.
       "Svaka linija ljubavi se neizmenično ili sužava ili širi" Tokom čitavog trajanja, a takav posmatrać je ljubav. U stvari, razvitak ljubavi može da se ukaže samo uhvaćen počev od jednog vrlo kratkotrajnog  trenutka, tj. kroz proteklo vreme. Ono što je pristupaćno našem iskustvu, ono što predstavlja "fenomen ljubavi", ljubav nije, kretanje samo za sebe, već je ona ispravka onih promena koje su nastale kao jedna od posledica "udaljenosti ili blizine".......

Udaljenost

                                       iz Plave beležnice

      Sunce je zalazilo. Na istoku se mesec već digao.
      Onde negde...daleko od ovog mesta...Sunce je nestalo. Sad su sijale
prve zvezde,  a mesec je rasvetlio zrake kao da je razbacao rubine i smaragde.
       I sve je tu samo čeka da pogleda.  Tu na mesećini, uz zveckave  misli
u udaljenom glasu osećala se čudna napetost.
Između sećanja i snova postoje razlike reće On...Ona je imala samo snove
o stvarima koje je želela da učini,  dok je on imao sećanja na stvari koje je učinio i postigao.

      Sekundu kasnije. Ravnodušno, ni tužno ni srećno reće "Ja sam te lagao reće on" Tebe..tebe  Ona nije imala snage da se pokrene: A onda reće...
    - Prilično zabavna pričica! - primeti Dora, smejući se neobuzdano...Bio je to smeh koji je lebdeo između dve krajnosti... između vizije i neznanja...Tišina  ...Ništa se ne zbiva, al' reči, reči,reći stižu.
... Uputi joj pogled, i okrznu je svojim šapatom koji je polako zamirao i najzad prestade...    
      Njeno  srce bilo je uzbudjeno. Bio je to trenutak najvećeg iskušenja u njenom životu. A, on.  On se često u svojoj uobraženosti hvalio da je drukčiji od ostalih. Ipak ona je dosta dugo živela da bi uvidela da razlika radja i  ljubav i mržnju. Misli joj se vračaju na  veće,i pogled između očiju i srca....Bio je dovoljan samo jedan pogled...  Ovu veliku istinu otkrila je nakon fotografije koju joj je pokazao. Tada je shvatila da je to jedan od njegovih bolnih neuspeha.
      U redu shvatila je da je prokleti zaluđenik kontrole...Osećala ga je iza i ispred sebe i pre nego bi ga videla ili  čula..Većeras izgledaš izgubljena u  mislima...Privukao ju je u zagljaj osmehivao se, očiju blistavih od radosti...a ona...Ona je odjednom ostala bez daha...
     Setajuči sa njim, pažljivo je slušala reći od kojih je sva uzdrhtala. Najedanput se podiže oluja, grom zagrme.Bila je prinudjena da izgovori "slušajte na ovom svetu svako za sebe", i ako tako nije mislila.Dorino razmišljanje uvek će iči dalje...mnogo dalje..ispunjavajući svaki dan zahvalnošću...
     Ipak  reče "učinite se dostojnim mesta koje če biti vaše  doživotno. U sebi je to stalno ponavljala..."Zamolih ljubav da vrata sreče za sad zatvori, i zažalih što reč njena  njega dirnu?.
Znala je ...rana je već bila zarasla, a od ožiljka više ne beše ni traga...I, da če otići dalje,a izdaleka čuje da če i za nju bez njega svanuti neki lepši dan?...od onog dana kad odlazi,
      A, "on", koji je dovoljno hrabar  da istraje u svojoj nameri... i da se takmiči sam sa sobom reće, "mogu da čekam" i pre nego što nastavimo,  morala bi od svog predhodnog života odustati...Da reće Dora, ..Onda"pusti me i idi svojim putem"...Nagnuo se i rzo je poljubio...Oči su mu plamtale kao letnje olujno nebo u noći u kojima su vetrovi duvali ludčke kovitlace...
     E pa, evo me reče,  rukom zaklanjajući oči..
     Udaljavamo se jedno od drugog...
     Rastaćemo se i svko će krenuti svojim odvojenim putem...a dali  će nas nešto ili ništa moći vratiti nazada...?
                                                              *** 
    " Iako je svako ljudsko bice nosilac svih ljudskih mogučnosti, kratak raspon života pojedinca ne dopušta ni pod najpovoljnijim okolnostima da se ljubav potpuno realizuje. Samo u koliko bi raspon života pojedinca bio identičan s rasponom života čovećanstva, moglo bi se učestvovati u ljudskom razvitku koji se zbiva u procesu " živi da bi voleo-voli da bi bio voljen ".
     Čovekov život, kao i ljubav, započinje u jednoj slučajnoj taćki sa zahtevom da pojedinac realizuje sve svoje mogučnosti koje če pokloniti-prihvatiti,a to je ljubav.
     Po pitanju ljubavi, kod čoveka se javlja proturečnost-izmedju onog što bi "mogao", realizovati i onog što stvarno realizuje-o tome čovek ima mutan osečaj.
     Tvrdnja iskazana kroz "da se ispunjeni život dogadja ispunjen ljubavlju, kako bi se uverili da je telesna lepota nešto neznatno, radja mnoge i lepe misli o rskošnoj ljubavi prema mudrosti.Pravi put,kojim  čovek ide k tajnama ljubavi ili kojim ga drugi vode jeste ovo: treba početi od mnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjati radi one prelepote, kao da se hoda po stepenicama, od jednog tela dvama telima o od ova dva svim lepim telima, lepim saznanjima, i od saznanja dospeti najzad do onog saznanja koje nije saznanje ni o čem drugom do o samoj onoj prelepoti, da se naposletku tako upozna suština lepote ljubavi u nama..."
     Ljubav nije dužnost, ona je napredak, sloboda i sreča pojedinca-ljubav ,ona je večna sila koja ispunjava pojedinca...A tebe? upita ona..."Sve je tu. Samo jedan plamen nedostaje..plamen koji iskri a zamena je za istinu"...uzviknu ona iz  daljine  koja  je  sve  brže  rasla  među  njima...
   

     
     
    

Izgubljene osnove

                         iz Plave beležnice

Uvek su je privlačile suprotnosti, zapanjijuće
dubine svetla i senki...I bez obzira na to kakvu
suprotnost s ohrabrujućim osmehom čine...
jedno drugom,  veza između njih bila je čvrsta... 

Dobro odgovori ona, s ljupkom ućtivošču, ali shvati reće on, potrebna si mi sad i odmah. Vrlo mi je žao što češ morati da sačekaš na naš susret reće. "šta to može biti? zapita se: to je svakako opet njen hir , opet ćeka da se pojavi njena višemesečna imaginarna simpatija " Zna on i kad bi sad otišao kod nje da bi mu rekla: zatekao bi je kako stoji lepo i ne baš zadovoljna zamolila bi ga rećima, hoćeteli malo da se uklonite? Ipak je krenuo ka njenoj kući. Ona znajući da je on prilićno tvrdoglav znala je da neće odustati, to joj je jasno stavio do znanja. I dalje je razmišljala kako će otpoćeti susret...počeće pričom kao da je krenuo da sruši zvezde sa neba,  a zatim zbog straha stane i ubere mali cvet, što drveće skriva u šumi...
I tako njegova se oholost pretvorila u hrabrost. Trenutno menjajući temu..A, tu smo!  Veoma je kasno! Pa  ipak,  samo u mutnoj svetlosti praskozorja  naglašava pojedine reći i  svojom proždirućom energijom  prepoznaje stvarnost...Možda je svest nešto što opterećuje,  možda ne želimo da mislimo ...Možda je to tako,  a možda i nije tako..Ideali, svi ideali  i svaki ideal su vraški trik A, tu smo!  I  Ona se iz svega izvukla ka kakav diplomata, a njene simpatije su sad na strani pobedjenog, koga da li više da smatra za prijatelja ili njenog neprijatelja. Ipak u njenom osećanju ima nečeg malogradjanskog jer je njena sujeta povredjena..  Ona se počela smejati. Znala je i vrlo teško joj pada. On je imao ponašanje i srce vodjeno ljubavlju i pored svog njegovog licemerstva u kome se ćesto kao da vežba nalazio,  otkuda je došao i kuda se uputio   i pomisli" o Bože moj !
 Dužnost mi je  da budem razumno ljudsko biće...Uprkos tome nosim punu korpu ideja na vrh glave, a u nekom drugom delu tela nosim mračni kontinent sebe...U meni je čitav uzburkan haos"osećanja" I gle, evo me...   zašto ja to uopšte trpim ?.....
      I evo, nekoliko stvari koje je imala da kaže...Sve u svemu...
       " Kroz ljubav se doživljava izvestan stupanj dubine i rastvaranja i najobićnija svojstva našeg tela
(svetlost, boja, toplota osečaj), dobijaju na smislu.. U stvari,naše čulno iskustvo zgušnjava osećaj plivajući po mnoštvu sad već odredjenog. Neizmerna po osečaju ljubav se postepeno razlaže naviše ka beskraju. U koliko je više aktiviramo ona ljubav dobija svoje jedinstvo u čoveku i biva sve oćiglednija.
       U svom najvišem, ali i najplemenitijem, obliku koji se može zamisliti, i ma kolika veličina ljubavi bila i ma kako je izrazili pokazuje(čak se i na daljini može prepoznati osoba koja nosi  ljubav u sebi i sa sobom), savršenu istovetnost ponašanja. Njene dimenzije su jako  prepoznatljive Ona-ljubav daje površinski sjaj, koji daje draž našim životima, nastoječi da se ne gasi dubina iz koje izranja.
        Ljubav se može definisti prema uticaju koji vrši i na okolinu, svojim zračenjem, potpuno ispunjava kako osobu koja je poseduje,tako i samu okolinu..Ma koliko ograničavali ljubav "srce" obim njenog podrućja, čudno svojstvo koje se nalazi u ljudskom "molekulu"....Pošto je prihvatimo,
neočekivani vidici se pred nama otvaraju...ona ostaje unutar nas..."

Pogled

                                            iz Plave beležnice

      Sećanja su puna hirova, i uvek pobede, I požele da zaroni u tu reku koja teče uzvodno, sa smelim neobuzdanim pogledom van  kontrole.
       I tako, nauči slediti svoju sudbinu  kakva god  ona bila i s radosnim pogledom u novom prevazilaženju...Vrhunska radost je sustiže nakon njenog životnog putovanja..
       Znala je da sve prolazi,  stari,  umire i ponovo se rađa...I nije
pokušala da ubrza vreme..  Sve dok se jednog dana nije sve promenilo...S prošlošću koja polako umire i opet uskrsava... i bi u trenutku spremna, prepustiti se drugoj dimenziji  i drugom prostoru

...A..Njena mentalna joga i spontana meditacija bile su naglo prekinute tobom i tvojim osmehom.
...Približio si se sasvim blizu i počeo da vladaš njenim srcem i njenim postupcima...A ona je strpljivo čekala da shvatiš ljubav...Koja ju je te većeri izdala.. Pričom koja se ponavlja u želji da prepokrije greške i gluposti..
       Predvorje srca produžava  labirintsku zbrku, pitanja se račvaju kao hodnici..I reč koja joj bi nepoznata,  ali joj, ipak prikova pogled i steže ruku...Otrgni se zagrljaju te senke...i srce poslednjim dahom reće da postoje i drugi svetovi osim ovog...U kojima neće morati da čeka na društvo čoveka koji će ispuniti njene prazne dane i noći...

      Da li je bilo išta strašnije od verovanja u dubinu i opakost njegovog pogleda? Ona je danas prilično hladna, mrzovoljna. Ali je u njenom karakteru bilo isto tako i mnogo gordosti. Ipak od susreta sa njom on  nije ništa shvatio...  Umesto da , ona kao nekad, žudi za večernjim sedeljkama, pozorišnim predstavama i svakovrsnim razonodama, ona ih je zbog...., izbegavala. Učinilo mu se da je ona izgubila nešto od one savršene mere koja se ogledala u svim njenim postupcima. Kadikad bi njegovim prijateljima odgovarala šalama.  Činilo mu se da je naroćito uzimala na nišan jednog njegovog prisnog prijatelja koji ju je stalno provocirao. Počeo je da primečuje da ona sa svoje strane, postaje prema njemu dvostruko hladnija , i poće da ga ljuti to vredjanje muškog dostojanstva.. Čak joj se često obraćao i davao odgovore koji  baš nisu bili mnogo ućtivi.Ma koliko je bio rešen da se ne zavarava znacima njene naklonosti, oni su izvesnih dana bili tako očigledni- a on kome su se oči poćele otvarati nalazio je da  je ponekad dovoljno dovesti je u zabludu.
        Prijatna stvar i  Zgodna stvar!   Ima zgodnih i nezgodnih emocija...Nezgodne emocije okivamo u lance   Prijatne emocije su naše miljenice.  Ljubav je najomiljenija... i u sebi je rekla.
      "Veštinom i strpljivošču trijumfovaću na kraju  nad ono moje malo iskustva, pomisli ona, moram okonćati sve to ".
         I.  Nekoliko minuta pre ponoći...Jeli to obavezno? - upitala je  pogledom uprtim ka njemu
...Posmatrala ga je s prividnom mirnoćom dok se udaljavao od nje.. A ona...Ona je stajala i dalje hladana i spokojna,  nije odavala nikakav znak da želi da ga zaustavi.
         Mesec, koji se sad već javio, osvetlio je  "nju"...Izgledala je kao da se strovalila u samu sebe,  uspravne glave,  otvorenih očiju,  s licem okrenutim prema nebu..
         Ne, ne, ona se ne da obmanuti lažima...Govorkanja je pretvorila u tajne, bez ikakve tajne...I u trenutku pomisli, " pamćenje je reka koja uvek teče unatrag."i  poćinje s tišinom...

      "  Ako naš pogled nema osobinu sagledavanja, ljubavi ista če ostati: lutajući predmet u razbijenom svetu. Ako iz posmatranja ljubavi ne nastanu trostruke iluzije o malenosti, mnoštvenosti i nepomičnosti, tad ljubav lako zauzima središno mesto koje joj je dato-trenutni vrh kojim se kruniše. Život, misao ljubav, za budučnost označavaju jednu jedinu i istu putanju-krivulju fenomena čoveka. Ni jedna činjenica o ljubavi koja je pružena našem saznanju, ni jedna nije toliko izuzetna ni toliko jasna niti daje konačno objašnjenje stvari. Čovek nije statićko središte sveta, već je osa i vrh evolucije.. Od ćoveka zavisi, da hoće i da ume da prodre u bit stvari, oćuvanje hrabrosti, želje , volje, radosti i ljubavi koju nosi u sebi i radi na njenoj nadgradnji...."
        

Neke srodne ideje

    

U razgovoru sa njim kroz smeh dodaje:
      -Da se razumemo, On dodaje veoma oporo, neču vas više pustiti. Ona na njegovom licu zapazi izvesno nestrpljenje koje je odavalo njegovo duboko uznemirenje. "Još se ni na šta definitivno nije odlućio", reće on svojoj prijateljici kad su jednog trenutka ostali sami. Budi strpljiv, nočas ćeš ćuti sve pojedinosti dodade ona, osmehijući se.
      "Ženska pokvarenost ! pomisli on. kakvo zadovoljstvo, kakav ih nagon tera da nas varaju !"
     -Nalazim da vas je vaša ljubav jednovremeno prosvetlila i zaslepila, reće joj sa izvesnom hladnočom: današnje vaše  držanje je divno: ali, je l' pametno da vas noćas pozovem ? u vašoj kući da li će biti još neko s vama, pomislivši na nju i na osečanje koje gaji prema?.. i ako je znao odgovor....
       Mržnja prema okolini koja me okružuje lići na strasnu ravnodušnost koju ste počeli da pokazujete prema meni. Na tu njenu konstataciju, on na mah odgovori. Ćak i kad bi bio ravnodušan, treba da vas spasem opasnosti u koju sam vas uvalio. Hvala vam pošto ste uvidjavni i birate reči reče joj on. Znam da vi nikad meni nebi naudili osečam to draga prijateljice. Gospodine, pa zar vi ni hrabrosti nemate: dodade ona. Nikad se nebih dotle spustio da govorim o  svojoj hrabrosti, reče on  hladno, to je nisko. Ostavljam da vi sami prosudite po činjenicama. Ali, dodade on, uhvativši je za ruku, vi i ne slušate koliko sam vezan za vas i kolika bi bila moja radost da se, pre no što podjete, mogu oprostiti od vas.
       Vi dragi prijatelju dobro znate da sam svojevremeno dala reč ćoveku, predpostavljam da to znate, želela je da sakrije svoju misao i razgovor privede kraju. Znala je da če razmišljatiali isto tako je znala:
      "Ljudi mogu da prežive zemljotrese, epidemije, stravićne bolesti i najrazlićitije duhovne patnje, ali najbolnija tragedija uvek je bila , jeste i biće tragedija "spavače sobe". Ipak upozorila ga je, da ukoliko želi da dugo sa njom uživa u srečnoj ljubavi, morače dosadašnje ideje promeniti, i usvjiti normalan, izmenjen način življenja i drugačiji model ponašanja.
       Osečaj za broj koji otkriva i mirno ocenjuje mnoštvo materijalnih i životnih elemenata i koji učestvuje u najmanjoj primeni ljubavi. Osečaj za proporciju, koje opaža, koliko-toliko, razliku fizičke
 razmere koja, po dimenzijama i ritmovima osečanje od magline, najmanje od ogromnog. Osečaj je kvalitet, ili za novo, koji uspeva da se u čoveku razlikuje, ne prekidajući fizičko jedinstvo-osečanja.
       Osečaj za kretanje, sposobnost da  primeti i neodoljiva razvijanja skrivena u procesima sporosti-krajnju uskomešanost prikrivenu koprenom mirovanja koja se probija u srž jednolićnog ponavljanja istih stvari-ljubavi.....Po pitanju ljubavi-Ćovek je fenomen.....Ipak životno iskustvo nas ući da ljubav
nije uvek jednostavna i da ne moramo uvek ostati do kraja života sa srodnom dušom....

Pitanje bez odgovora

                             

                                                      iz Plave beležnice

        Bezimeno osećanje, neizgovorena reč...Pitanje na koje ni on a ni ona
nisu uspeli da odgovore..Ostaće za razmišljanje...još dugo  dugo dugi
niz dana  meseci i...?

       Do krajnjih granica On je zagolicao njenu radoznalost... Dobro, dakle i njegovoj radoznalosti nema kraja kao ni njenoj potrebi da mu na nametljiva pitanja uzvraća izvrdavajućim odgovorima, osećajući
potrebu da se brani,  što je mrzela. "manje-više."
     "A-ha", odgovorio je. "Ti zaista umeš da budeš spontana, zar ne?"
     "Da povremeno mogu da buden veoma spontana osoba." Odjednom je shvatila  svoj brbljivi jezik ali nedovoljno brzo...
      A šta je lakše otkriti? Laž ili istinu upita ona... Znala je da nije previše pametno pitanje ali ona nije mogla da se zaustavi.
      "Laži", odgovorio je tihim glasom i nagnuo se ka njoj...
      Da da  da...reće ona. Izbegavanje gledanja u oči, rekla je,  oklevanje pri odgovaranju, kao da se priča smišlja u hodu...O pravilima igranja te tvoje igre moglismo naučiti i ti i ja  samo uobičajenim putim kroz dugi niz godina pre nego danas... Dobro,reće  on.. onda nećemo više o tome...
      Slušaj,  obratila mu se ona, "ovo nije deo..." Stala je. Deo čega?  Prečutnog sporazuma? Hej! uzviknula je pokušavajući da pruži otpor...Ali trenutak kasnije on je odneo pobedu..
       "U redu" Ti ne razumeš...  Bilo je očigledno da joj ne bi prijala dodatna pitanja na temu. "Gde ideš?"Razumem nego šta...Ne oseća se zbog toga bolje, ali te razume...
        I, uz osećanje ushićenosti i otkrića nošen mišlju bezbroj puta je u sebi ponavljao: da li da donesem odluku i isprićam joj sve, ali pri tom prečutaću dve stvari: svoje interesovanje prema jednom imenu i veru u nju...Pomisli on, a zašto bi se stideo naklonosti prema ovoj ženi? Orginalna je. U ostalom nije izuzetak. Postupam sa njom kao sa  svim ženama pre nje a i za vreme nje : pa lepo šta tu ima nezgodno ? Ako ova fantazija potraje, neće me ništa stajati do malo vremena sa kojim ću razbijati dosadu, do besvesti ja to i onako vešto radim." Odavno se i Ona uverila da on ima ćvrstu volju da  prihvata igru kao šahovsku partiju do pobede ili nerešeno pa dokle izdrže. Igru prihvata na sebi svojstven način, znajući da svako od nih ima neku slabu tačku a njegovu je odavno naslutila..  Ipak za svo vreme druženja sa njim osetila je i njegove prednosti. Nadala se, da se neče ogrešiti iz razloga dubokog poštovanja prema njemu u koliko joj dozvoli da mu uputi nekoliko reči. Nije dodala i preostali deo rečenice... poput  Predomislila sam se .  Odmahnula je glavom.  Znala je da on ne može da je čuje. I u trenutku donela je odluku da  što neumoljivije poštuje misao koja leži u anonimnosti njenog  vlastitog osećanja..
       A ono danas, svakako je nešto znatno drugačije od onog što je umislila u liku "mudrog" i "savršenog" ideala...Danas je potpuno nestao...Jer on (ti), varanje savršeno stapaš kroz vrednosni duh individue ...A i za objektivno postojanje  "Njega i Nje", vreme još nije ni izdaleka došlo...

       "Ljubav znači stvarati nezaboravne misli, znači te misli pretvoriti u govore koji ostaju svedok trenutka u kojem su izgovorene."  Kaže Sokrat u svom govoru.

   "  Ako je zaista životno pitanje poznavati, i ako to stvarno donosi blaženstvo, zašto-recimo to još jednom-prvenstveno našu pažnju upravimo na čoveka ? Nije li čovek dovoljno opisan-i dosadan, i nije li,jedna od draži nauke skretanje pogleda sa nas samih na nešto što nismo mi? Postoje dva razloga koji čoveka ćine dvaput središtem sveta, zbog kojih našem naporu da vidimo on nameče kao kljuć vasione. Subjektivno, neizbežno smo "centar perspektive" u odnosu na nas same.Objekat i uzajamno delovanje se povezuju i preobražavaju i čine saznanje. Od tog časa, hteo on to ili ne, čovek samog sebe nalazi i posmatra u svemu onome što vidi."



       

Smisao

Slučajni susret .Razgovor koji sledi podseča na igru leptira.Leptira koji još nije pronašao svoj cvet.
    Ona odevena u odeću, pantalone i  tunika sedi i zamišljeno gleda. Ruke pokrivene, go vrat i kosa podignuta, čeka da zazvoni telefon, po sobi se prosipa mesečina u širokom mlazu.
     Ni sama nezna zašto pali svetlo, kad kroz prozor sija beli mesec, a u srcu silan plamen koji ne prestaje, ocekuje njegov poziv, več je ponoć, verovatno če se javiti ? Uplašena sama sebi postavlja po ko zna koji put pitanje, " da li me uopšte primečuje"'?
     da  li je u pitanju ljubav ?  počinje neslućenom brzinom da se ponaša kao dete koje kad spazi jabuku, otkine, pomiriše pojede-i uveka na njega misli! U sebi ponavlja:O naš čas još nije kucnuo, a, nismo kristalnu čašu ljubavi načeli, samo smo usne okvasili tek. Vrata su blago otškrinuta, i tek se malo zasvetlucalo pred željnim okom, a več ih polako nečujno zatvara. Tek izdaleka ugleda kristalnu čašu namenjenu njegovim i njenim usnama ne prineše, usnama željnim, več je nedirnutu prosuše!
      Iluzorna sreća, potrgala je imaginarno cveće s lanaca ne zato da bi oni nosili lanac bez fantazije, bz radosti, nego da bi lanac odbacili i brali živi cvet....
     A Ona-ljubav stalno nečujno ponavlja, Ja sam biser koji svetli, Ja sam zanos.
     Osečam da če radosti malo biti sa njima, radosti malo, al mnogo lepote-ja jesam ja sam ljubav.
     Ljubav čovek ne može ukinuti, ali na istu može,  u skladu sa svojim karakterom i kulturom, različito reagovati. Najfundamentalnija je ona ljubav izmedju života i smrti. Čovek je svestan te činjenice i upravo ta svesnost duboko utiče na njegov život. No smrt ostaje  istinska suprotnost ljubavi i života, ona je strana i nespojiva sa iskustvom življenja i ljubavi koja je smisao života i sreče pojedinca.Sveukupno znanje o ljubavi ne menja činjenicu da je ljubav smisleni deo života i da nam ne preostaje drugo nego da prihvatimo ćinjenicu ljubav, a to znači-koliko se našeg života tiče-pobeda "Sve što čvek ima , dače za svoj život i ljubav" i "mudar čovek" kaže, "misli uvek na život i ljubav"
    "Dok volimo naš život če imati smisao i mogučnost da posmatramo svetlost dana ".Zaista reće
ljubav ona oh opomenu i nagna na razmišljanje "pa već je godišnjica njihovog slučajnog susreta, podseti ću ih. " N taj zemaljski susret iz kog im više nema izlaza!" Medjutim, njegova bezosečajnost i ovog puta biče na probi".

    

Smisao nesigurnosti

                         iz Plave beležnic

  O čemu si  to uopšte hteo da pričaš sa, mnom,
  Pomenuo si da se radi o jednom...
  Može da sačeka - brzo je odgovorio. Pričaćemo
sutra. Uzdržao se i odahnuo s olakšanjem.  Ustao je a oči su mu plamtele...- Želim? Ovo je važnije
odvrati on... Želim da napišem pismo.
   Želim i tebe i to odmah... Zaustila je da mu uzvrati da brzo  preuredi spisak dosadašnjeg prioriteta i da Ona verovatno još nije na njemu?
    Okrenuo se i prostrelio je  očima...Ti. Nemaš  predstavu šta želim od tebe...Ti si na redu...Ako se dobro sećam...- otegao je i stisnuo oči..Osvajaću  te suptilno i uporno, nalik sporom umiranju...
Odjednom ju je udarila navala energije i počela  je da podrhtava. "Ja nisam spremna", odgovorilla je lako...Čak i u tami je uspela da vidi kako je prebledeo. Konačno je   čula njegove reči "zar nećeš da prihvatiš moju strasnu ljubavnu  ponudu". Krenula je, duboko udahnula i vrisnula iz sveg glasa...Drži se Ti, dosadašnjeg pravca... Da li  ja hoću? "O", uzviknula je.  A onda je svoju nespretnost pokušala da ublaži rečima...O kakav divan poklon poklanjaš meni...Za ovu ili za neku narednu priliku bezgranično uzbuđenje ili osećaj sigurnosti..i tu pred njenim očima ugleda pismo sa magičnom porukom za koje nije znala da postoji. Zadržala je dah, pogledala ga iskosa i susrela se sa pogledom podjednako uznemirenim i naelektrisanim kao što je i njen bio...
    Kad se vratio u svoj stan postavlja sebi pitanje,"U kakvu se ja to ludoriju upuštam!" upitao se sav začudjen . Ostao je tako, izvesno vreme do iduće noći. Pokloniću joj ljubazan osmeh, i smireno ću joj objasniti svoju nameru - ona će znati razlog, koji me navodi na taj gest.
   Ali, ako odbije, preziraču kasnije samog sebe ! Ovakav postupak bi celog života bio za njega veliki predmet sumnje, a  takva sumnja je najstrašnija od svih nevolja. Činilo mu se da bi lakše sebi oprostio da naviku zavođenja ustali kako, ne bi više o njoj razmišljao.
   "Gle ! Neverovatna sreča, sve su dosad prihvatale moje predloge bez pogovora. A, ona....? uspravi se..., uostalom ako i ne prihvati ja ču lepo....?  Možda dve ili tri godine, nastaviti intenzivno da pritiskam njeno srce i onemogućiti joj da voli... s malim dozama ljubavi s kojima ću je hraniti da preživi, ali ne i da procveta pomisli On.   Zatvoriću njeno srce za krike  majke prirode kako bi ostala nedodirljiva govorio je sam sebi uhvaćen u mrežu očite gluposti koju je dozvolio sebi  -  smejući se i rugaču se njoj, ja to umem i znam.Krenuo je ka vratima, ali je zastao s vrelinom u očima koje su odašiljale sasvim jasno značenje...
   "Dobrotu kojom me obasipa zanemariču, napašću njenu žensku sujetu i ljubav koju prema meni gaji. Ah, hiljadu puta je bolje da izigravam budalu nego da me ona potpuno odbije !"
    Te većeri je doneo konačnu odluku.
                                                                      *** 
    " Nesigurnost je snaga koja nedozvoljava čoveku svojim uticajem da razvija svoje  moć. Suoćili se s istinom bez panike , shvati če da život nema smisla osim onog koji mu čovek daje, razvijajući svoje snage, živeći ispunjen verom i ljubavlju : samo nas stalna budnost, aktivnost i napor mogu sačuvati od neuspeha u jednom zadatku koj je odista važan-u punom razvijanju naših snaga unutar ogranićenja koja su postavljena zakonom našeg mišljenja i poverenjem i verom u "njega-nju". U koliko su ih stekli i ukoliko su spremni na kompromis koji proizilazi "volim-voli me!"
...Hoću da kažem, nisam ranije...Velika pauza. Prikradajući se odlazi, bez reči, na prstima sa imenom koje budi strepnju...u samom dnu njenog srca

Proces-raščenja

                 iz Plave beležnice

Ne, prestajem odmah - rekla je Dora i povukla se korak unazad.  Posmatrao ju je zamišljena izraza lica.
  Pomalo ju je obeshrabrilo intimno razumevanje u njegovom izrazu lica.  Nije navikla da bude u drušvu nekog ko je tako dobro razume.  To je kao da neki neznanac zaposeda njen um.  To je užasno intimno i tako zlo.
  Proučavala mu je lice.  Zajedničke tajne,  pomislila je.  Moj um razume razliku, mada je ne može objasniti...To će biti dug proces.  Moraće zaboraviti njega ili taj dubok, kontrolisani, izuzetan glas...Glas koji je mogao nagovoriti ženu da s njim ode u krevet...
  Jednostavno je reče on.  Ja sam čovek koji ima odgovor na sva pitanja što si ih svih ovih godina postavljala.
  Pronalaženje nečijih slabih tačaka i predviđanje  tvojih poteza deo je moje darovitosti, reće On...Da pomisli ona.  Celi život čekala je čoveka koji bi tako delovao na nju..
  Do susreta s njim. Volela je mir i samoću..Dok On nije ušao u njen život... I bez obzira koliko je pokušavala biti oprezna, nije mogla njega izbeći.
  Iz nekog razloga što ga nikad nije mogla razumeti, jedini protuotrov za glasove  bilo je otkrivanje istine...I osećajući kako napetost u njoj raste, polako je koračala napred.
 -Hmm.
  Uzdigla je obrve.  Šta bi to trebalo da značiti?
 - Znam da će ovo za tebe biti šok - reče on.  Želiš li da znaš šta mi moja intuicija govori - pitala ga je bezizražajnim tonom...Oči su joj se neznatno suzila, ali video je da je čvrsto odlučila reči ono što ima reći.
   Ljutnja joj je davala snagu...U mislima je tražila reč kojom bi opisala nepoznati osećaj koji ju je obuzeo.  Njen ju je mozak odmah pronašao...Odjednom se okrenula i bez razmišljanja pitala ga je: "kako si?" I iznenada nešto tako prizemno okruži ih poput svetlosnog štita..i naizgled nehajno...
 Poljubci su im postajali nepristojno strastveni. Dozvoliću ti da nastaviš da mi to radiš  - prošaputao je  ne nemoj  nemoj prestati da me ljubiš...
  Zavukla mu je ruke pod nezakopčanu košulju i prelazila preko njegovih ledja, polako istražujući  ispod mekane flanelske košulje. Izvini - prošaputala je, postidjeno ga gledajući krajičkom oka. Obrazi su joj bili skarletno crveni. Nemoj mi se izvinjavati, meni ne smeta. Ugao usana mu se  izvio u provokativni osmeh od koga joj je srce bolno poskočilo u grudima.
  Jeste priznala je. - Ali, znaš kako se kaže.Svaka luka je dobra kao sklonište od oluje. Na tu Dorinu opasku on se samo nasmejao. Nisam baš siguran u to. I dalje se smešio, ali mu se izraz lica promenio. Postao je prisan, nežan, topio joj je srce...

" Relativna odsutnost instiktivne regulacije kod čoveka u procesu prilagodjavanja na okolinu i njega-čoveka, koji je deo stvarnosti.Svet koji če ih iznenada okružiti nosi ime "ljubav", za pojedice to je nadasve novo. Ona je kroz vreme i u vremenu uvek ista-isto ime, samo zavisi da li je  primalački  vid ljubavi ili se pak zdušno  daje. U koliko nemože uspešno da se prilagodi novonastaloj situaciji, ona "ljubav če u ćoveku umreti". Da bi ljubav uopšte zaživela-živela u njima, oni moraju promeniti sebe same,  ali ne u smislu nepostojanja dalje borbe za ljubav, već u smislu da je neizmerna nasledjena instiktivnost čini da promeni svoj vlastiti svet.. U tom smislu ili će mo se prilagoditi ljubavi koju pružamo ili će ista umreti u nama.. Tad čovek kreće u dalju potragu za ljubavlju...I to je dug  ili kraći proces...Ali sreća nije celo zadovoljstvo.  Ljubav je zajednički dolazak.  Ali ona ljubav ne bi mogla da se sjedini da predhodno nisu bili razdvojeni...A sjedinivši se u celovitom krugu jedinstva, ne mogu dalje da se kreću u ljubavi...Kretanje ljubavi, kao plima, ispunjena je u tom trenu;  do oseke mora doći."
      "Važnost ! Zar to, vama,ne znaći ništa ?
        Poštujem vas, divim vam se ,
        Ne prezirite one koji me prihvate, ja sam istina, ja sam ljubav".

      

Savršenstvo ili složenost

              iz plave beležnice
 

Ne! Znala je da će, ako ga pogleda, poželeti da se privije uz njega. Kao što se plašila da mu one prve noći pruži ruku bez nekog jasnog razloga, sada se plašila da ga pogleda...  Sve medju njima je bilo pogrešno i tu se ništa nije promenilo. On je imao svoj rad, svoju ambiciju, bukvalno je bio stanovnik sveta. Ona je imala svoj maleni prostor na planeti i ljubomorno ga je čuvala, u strahu da bi bilo ko mogao da poremeti ravnotežu koju je sa toliko pažnje stvarala.
        Ruke su mu bile na njenim ramenima i okretao ju je ka sabi. Sada već poznatim pokretom, podigao joj je bradu uprstom - Dopada mi se to što si obukla.Njene začuđujuće oči su se smešile dok govorio...
        Bila je  to poslednja stvar koju je očekivala da će čuti - Hvala ti - bio je jedini odgovor koji joj je pao  na pamet. -Sjajno izgledaš  Dora, ovako odevena -nastavio je...A ona...Bila je obasjana zvezdama koje su izgledale tako blizu da je mogla da ih dotakne,,,Pokušala je da govori, ali reči nije bilo...I reće u sebi "Što manje večeras govorim, više ću ćuti....", i oseti kako joj blag povetaac miluje lice...Lepa stvar u alternativnom životnom stilu je što, ako ne uspe, prelazim na alternativu...sada je to znala  Shvatila je da još uvek želi jednog životnog partnera...Nekog s kim će se povezati i kome će se posvetiti...s  mnogo ljubavi.. s' iskrenim smehom i  s'malo mira... a On ...Učinilo mu se da njena bezglasna poruka dolazi od zvezda iz njenih očiju... I, pokuša da ublaži njenu napetost...uz obećanja, zagrljaje i maštarije... videla je sebe kako se obrće unazad kroz vreme i prostor... i poće da pravi listu osobina svog srca...koje lepršaju kroz vazduhi  i svoju zbunjenost sakri iza zatvorenih očiju...I ...   ću..."Hej! Otvori oči.. Pogledaj me! Ovi trenuci...magične niti zajedništva...luckaste uzbudljive i nevine zabave...Tu, pred tvojim očima...šaputao je na svoj način..."To sam ja", zar me ne prepoznaješ u svemu."Izvini reće ona...Teško je primetiti stvari kada ti pilje u lice...
       Slatka istina, bezgranično uzbuđenje...Uzdahnula je...Dopada mi se...Sad joj je bilo stvarno zabavno...što može da se spase, pohlepe onih koji su je lagali...i ču sebe kako šapuče,"Dosta laži"...

                                                            ***
Osečanje-ljubav,poseduje bezbroj varijanti kroz koje se iskazuje i uvek ostaje nedorečena.
Možemo reči da je složena ona raste u nama i oko nas ovaj fenomen je prirodan, zbiva se i kod svih ostalih. Medjutim njen znacaj je odlučujući.
Duhovno savršenstvo ili složenost predstavljaju dve povezane strane fenomena ljubavi.
Osečanje se pojavljuje i prelazi iz jedne sfere u drugu,pojavljuje se, a onda  postiže postepenu nadmoč unutrašnjosti-okupira nas potpuno.Pošto se u dubini svesti pojavljuje i ogleda  samoj sebi.
U suštini, "čutanje" je jedan od najtežih osečanja.
Savršeno osečamo, da to za naš um predstavlja  tako razdražujuću poteškoću problem energije koja nas obuzima, ujedno to je naš stalni duboki osečaj istovremene zavisnosti i nezavisnosti naše aktivnosti.
Najviše umovanje, najstrasnija ljubav, to dobro zna, iziskuje kako fizičku tako i mentalnu energiju i  s' njima njoj se plaća.
Bez sumnje  ljubav...je toliko čudna da je ponavljamo kao bajku  koja nas spaja i ona se nadovezuje."Misao koja pada na um jeste da se duša zamišlja kao žiža, u kojoj bi se, svim stazma prirode telo  pretapalo u lepotu istine."
Fizička i psihička energija, Stalno su udružene  i donekle prelaze jedna u drugu.
Kad se otkrije aktivnost " volje i misli." Izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg osečanja, dolazimo do zaključka da je to energetska zavisnost kaja ima svoje simbole i tok veličine.
     Ona -Ljubav, je beskonačan okean,sva se može upodobiti sprem sjanosti volje i ognjenog okeana dok se nama vraća...i koja iz čista mira, potpuno neusiljeno, čini čuda za koja joj nije potreban nikakav napor...I bilo je suđeno da je i Ti...razumeš...
   

Jedna posledica

                    iz  Plave beležnice


     Je li ljubav nerazumna,  je li to stanje bolesti
ili potpune opijenosti,  nikako još nije uspela  da dokuči .
     Nije joj bilo jasno zašto je On, ono malo bajke koja se pojavila pretvorio u tragediju.
     Ona u trenutku spusti glavu i nasmeja se...
     Osetila je da je on večni putnik i da neće ostati
.. Nije joj trebalo mnogo mudrosri da provali
Želeo je da ostaviti utisak, a ona je želela privući
njegovu pažnju...
...Do nekog određenog trenutka ...Starost ga plaši
     Ali, tu priča nije stala.Pozvao  ju je na većeru..
    Vece. Raskošni sjaj sveća, mirisi: toliko lepih raznobojnih ruža i ruka koja taj buket pruža!
    Melodija muzike koja zanosi.
    On pravi srcelomac..Slobodni strelac i zakleo se da će to i da ostane...Što je njeno srce teže osvajao , to mu je igra bila draža...Jer on nije bio tip muškarca koji osvaja telo...on je tip muškarca koji osvaja srce da bi dobio telo...I tako za trenutak počinje njegovo vreme...
   Nisu dozvolili da zla volja ovlada. U tom času kao da  htede opravdati sebe i neprijatni dogadjaj koji je priredio predhodne večeri.
   Ona unapred bi rešena da se nikad više ne obazire na njega.
   Jedne zimske većeri započela je igru da bi izbegla konkretan razgovor sa ?
   Čudno, i On  kao da se okanio onog hladnog i ravnodušnog  krajnje provokativnog tona koji je predhodne večeri priredio "njoj"
   Njen pogled počiva na njegovoj uokvirenoj fotografiji, zaustavljen na njegovim prodornim očima, a one njegove oči izražavaju plameno uverenje i preziranje praznih ljudskik predrasuda, i taj prezir, daleko od toga da  če se pretvoriti u graciozan i uljudan izraz, još kao da se povečava. To joj daje povod da njena moč zapažanja  dozvoljava da sve zaboravi.
    Taj osečaj koji se tako naglo pojavio, to nije dokaz da se osečanje ne zasniva na slobodi. To je, od strane života, rezultat i pobeda domisljenosti.
     I da li je u pitanju ravnodušnost?
     Od trenutka i pogleda u njegove oči ljubav postaje karika. Ona više nije ona. Ona-ljubav počinje da se ostvaruje u njenom vremenu.
     Novonastali sukob se više ne može prepoznati.
     I ona upita: Hočeš li me posečivati svakog dana ? To jest kad ti od nekoliko osvajanja uspe jedno ili ni jedno
     Kunem se svakog dana sem ako mi to neko ne zabrani!
     Nezaboravi ja sam ljubav-ja trajem !
     A ono malo što je zabolelo, to je potpuno odvojeno od stvarnosti....?
   

Moć vlastite snage

   
                         iz Plave beležnice

 Dora se zgurila pred svim tim pogledima. Kao u transu prepustila se Aleksu kada ju je privukao u naručje i čedno poljubio u usta. Bila je svesna bliceva koji su oko njih sevali.A onaj drugi iz prikrajka još Dori nepoznat slikao ju je dok se ljubila sa drugim muškarcem.
  Aleks je ponovo govorio. - Želim da Dori poklonim ovaj prsten i time zapečatim našu veridbu. -Izvukao je somotsku kutijicu iz djepa i otvorio je. U njoj se nalazio prsten od platine a na njemu veliki brušeni dijamant. Dora je okrenula glavu i bez pozdrava izašla. Nešto kasnije, došla je do automobila i smestila se na zadnje sedište. Čime je vozač zatvorio vrata...Aleks je zaustio  nestrpljivo da sazna bar nešto.  Spustioje ruku na njenu ruku i stisnuo je. Pogledao ju je u oči i jedva primetno odmahnuo glavom. Nema.  Zatvorio je je usta i posmatrao je, u nadi da će dobiti još kakav znak....Vozač je ušao u auto i pogledao ih u retrovizoru. ? Vračćamo se kući, gospodjo...?
Da-  odgovorio je Aleks umesto  nje. Opet se okrenuo prema njoj ponašajući se kao da je sve u najboljem redu. -  jesi li se dobro zabavila večeras? Jesam. A ti?   Bilo je to tako davno. Veoma čudno da se danas priseča jednog od težih slučaja njene prošlosti...

Čovek nikad neće prestati da bude zbunjen, da se čudi i da postavlja nova pitanja. Samo ako shvati ljudsku situaciju, duh svojstven njemu, njegovo egzistiranje i svoju moć da razvija vlastite snage, bi če sposoban da upravlja sobom i da uspe u svom zadatku: da bude ono što jeste, da bude za sebe, da postigne sreću potpunom realizacijom onih osobina koje su specijalno njegove-razum ljubavi i daljeg rada na sebi i "Njoj"-ljubavi.
     Ona i on, već izdaleka su ugledali vrata, lagano su se približili. Noge su ih polako izdavale, srce ubrzano kucalo a duša...?
    "To je dakle ona, to je ljubav koja prodire i iz koje im više nema izlaza!". Naposletku, odlučili su da zazvone na njeno zvono-zvono ljubavi. Zvuk zvona če lagano odjeknuti i oni ( njih dvoje), krenuce prema vratima koja se polako otvaraju. Ta vrata po imenu ljubav imaju neobičnu fizionomiju.
      U trenutku srce snažno zakuca, bez da govori, vec im daje znak koji ce ona i on, slediti.
      Za sad koračaju po iskrivljenom stepenistu sa drvenom ogradom. Tišina je ovladala početkom.
      Ona ljubav nije tražila odgovor. Ipak "Jeste li u stanju da mi odgovorite?
      Ja odgovor znam a Vi ?
      Iskrenost povika ljubav, iskrena, ponovi i večna.!