понедељак, 26. децембар 2016.

Granice


"San je besmislica" Vidim pred sobom njegovo lice, činimi se kao da dolazi izdaleka. Jasno se
ocrtava njegov lik, do kad? Moram se osloboditi stalnog razmišljanja,uostalom čemu to sve vodi ?
 Sve to joj je prošlo kroz glavu dok ga je zainteresovano i iznenadjeno posmatrala. Mora da su joj se misli ogledale na licu, jer se nasmejao pre nego što je nastavio.
        Znam, gospodine, da želite govoriti sa mnom. -Bože ko vam je to rekao ?
      -Ja to znam, šta vas se tiče? Ako ne gajite osečanja prema meni šta želite, ili bar šta pokušavate da ućinite: ali me ta opasnost koju ne smatram stvarnom, svakako neće sprečiti da budem iskrena.Trudila se da zauzda emocije koje su u njoj divljale.Iako je znala da na to nema pravo, bila je ljuta što se sa njim uopšte upušta u razgovor.
Ja dali osečam nešto ? Gospodine, prevarila me je moja luda uobrazilja... Za mene je to strahovit udarac, van sebe sam jer nas udaljenost svakodnevno deli, tako ste blizu a ipak daleko. Sve je besmisleno.Zar se uopšte vredi pravdati .Ipak neki slep nagon goni me k'vama. Nasmešio se Nemoj mi se izvinjavati. Sve je bilo savršeno.Radujem se večerima kada ćeš moći da me impresioniraš razgovorom o... ?
Vi ste u mnogome uticali na odluku o promeni moje sudbine. Ipak čini mi se da nije sve izgubljeno.
        Kod smelih i gordih karaktera samo je jedan korak od srdjbe protiv sebe same do jarosti prema drugima: nastupi bes u takvom slućaju pričinjavaju duboko zadovoljstvo. - Sta mari:da li će te se
usuditi da kažete, hoču jednom zauvek da izlečim vaše sićušno samoljublje do uobraženja, što stvarate na moj račun. Za moje srce ste značili nešto, a danas ? Ničega više tu nema.
 Smatrate sebe polu bogom, od vremena do vremena obićaj da se pojavite pa nestanete. "Sad bar znam gde sam".Po meni samo pojačavate osećaj razigniranosti. Svako moje razmišljanje, svaka misao je predhodila slici. Shvatite, Ja ne želim više da plaćam dug svojoj nesmotrenosti u jednoj zimskoj većeri, vi više za mene..I pokušavajući da se izvuče hvatajući dah... On zaroni glavu u njenu kosu i vatreno poće da je ljubi...Shvati reće on...Spojeni smo i izmešani slobodno i bez straha, sledeći najdublje želje  našeg tela i duha,  koje nam pristižu iz nepoznatog...
          Konačno,  postoji i ljubav  ona jedinstvena je i za tebe i mene savršena...
          I tako, ljubav.
                 
        U toku dužeg ili kraćeg perioda, ona-ljubav, koristi, reklo bi se svu svoju snagu da pipa po samoj
sebi. Zatim dolaze probe, jedna za drugom, ali ne konaćno usvajanje. Najzad, približava se savršenstvo. Od tog trenutka ritam promene je usporen i novi osečaj, dostigavši granice onog što može da pruži, ulazi novu fazu osvajanja. Množi se, istovremeno ulazi u maksimum svoga rasta i svoje postojanosti. Jedinstvenim širenjem ili jedinstvenim dobijanjem svog poćetnog rasta, ona dobija na moći. Ne dopušta varijante, jer ona predstavlja sopstvenu prednost. Tako se javljaju zraci koji su jasno obeleženi ona tad dobija svoju beskonaćnost..Ljubav-ona, više ne predstavlja simbol pipanja u mraku.
       "Svaka linija ljubavi se neizmenično ili sužava ili širi" Tokom čitavog trajanja, a takav posmatrać je ljubav. U stvari, razvitak ljubavi može da se ukaže samo uhvaćen počev od jednog vrlo kratkotrajnog  trenutka, tj. kroz proteklo vreme. Ono što je pristupaćno našem iskustvu, ono što predstavlja "fenomen ljubavi", ljubav nije, kretanje samo za sebe, već je ona ispravka onih promena koje su nastale kao jedna od posledica "udaljenosti ili blizine".......






Нема коментара:

Постави коментар