Granjanje

 
                                        iz Plave beležnice

     Bila je u pravu.
     Ponešto je  naučila i o sebi
     Shvatila je da nije toliko rašrafljena da ne može da raspravlja o filozofiji i popularnoj kulturi   ukoliko razgovor  vodi s nekim čije mišljenje uvažava..
     Začulo se zvono na vratima. Nebesa, On.  Želela je da razgovara sa njim, da pusti reči da polete i da više ne mora da bude sama.  Otvorila je usta da progovori, ali ih je odmah zatvorila.  Trenutak kasnije..Pomozi mi da budem na slobodi..."Sloboda?"  Dobro to je zatvor koji si sama sebi stvorila...
Ustao je i krenuo ka vratia... je li to sve?
 Pronalaziš davno zakopane uspomene ? upitao ju je zadrikujući je. - Nego šta ! Zaboravila sam na većinu ovih stvari. Možda ću morati da ponesem neke od ovih kutija u seosku kuču. Hvala ti - promrljala je Dora. Još se nije navikla da o sebi razmišlja kao o ženi- kojoj se obraćaju sa 'gospodjo Dora.
   Ledeni glas je odjeknuo sobom kao topovska paljba. Dora se naglo okrenula i dalje zamagljenog vida i suznih očiju  videla njega kako stoji naslonjen na vratima prividno opušeno i nemarno. Ali, čvrsto stisnuta vilica i ledeni pogled su jasno govrili o tome koliko je nezadovoljan.

Sreća za nju. Bila je isuviše uzbudjena, suviše začudjena da bi primetila da je sve ipak glupost, čoveka koji je u jednom trenutku bio i postao za nju sve na svetu. Neodlučno je spustila ruke sa njegovog vrata i  pokušala da se uspravi . On je ponovo seo pored nje. - Hvala ti još jednom zbog onog što si učinio za mene. Ovog puta joj je zarobio usta sa neobuzdanom strašću ukusa i dodira koji su se dopunjavali. Razludeo ju je svojim smelim poljupcima Jasno je osečala svaki njegov pokret Prostenjao je i ponovo se nagnuo nad nju.
    Ipak kad je videla da sviće, molila je da prekinu.Nije bila pripremljena za takve situacije i podsvesno je oko sebe sagradila zaštitni zid. Koji se nikad nije urušio. Sve do tog dana. 
   -A, ona koja je sve vreme stajala ispred nje  upita, "Da li bi ste zažalili za životom ? Ah ! u ovom trenutku, mnogo ali ne bih zažalila što sam  vas upoznala-znači ti si ta, ti si ljubav". Pa ipak dostojanstvo joj je nalagalo da bude obazriva.
    Neprekidna pažnja s kojom je u ludoj želji proućavala i najmanje svoje postupke, imala je samo jednu prednost da do kraja ostane razborita. Nije mogla živeti  ni jednog trenutka a da ga ne pogleda-makar i da je pogled uputila ka fotografiji koja je uramljena stajala na zidu.
    I pitanje,"Zar se mi nečemo nikada videti?
    Oh ! on je za nju suviše...?
    Oko njih središte ljubavi se zrakasto pruža.
    Ljubav neželi da se razlaže i teži ka spajanju. Ipak, ništa još ne nagoveštava da sa susretom ona neče težiti ka spajanju i stvaranju neprobojne mreže ljubavi, to je posebna moč i poseban zakon njenog samostalnog razvitka. I to tako, pod uticajem uzroka privlačnosti i uzajamnog prilagodjavanja (selektivno dejsto sredine) Oni žele da se približe da se slepe, i da se krečući se sa ljubavlju potvrde.Oni ujedno postaju živi snop osečanja. Udaljenost če ućiniti da se osečanje lomi u mnoge zamršene nepravilnosti.
      " Ljubav je elastična-njen početni deo, poseduje posebnu moć i poseban zakon svog samostalnog
         razvoja sa jakim Ja".. koje se rasplinjuje u osobi koju ljubi."