Smisao

Slučajni susret .Razgovor koji sledi podseča na igru leptira.Leptira koji još nije pronašao svoj cvet.
    Ona odevena u odeću, pantalone i  tunika sedi i zamišljeno gleda. Ruke pokrivene, go vrat i kosa podignuta, čeka da zazvoni telefon, po sobi se prosipa mesečina u širokom mlazu.
     Ni sama nezna zašto pali svetlo, kad kroz prozor sija beli mesec, a u srcu silan plamen koji ne prestaje, ocekuje njegov poziv, več je ponoć, verovatno če se javiti ? Uplašena sama sebi postavlja po ko zna koji put pitanje, " da li me uopšte primečuje"'?
     da  li je u pitanju ljubav ?  počinje neslućenom brzinom da se ponaša kao dete koje kad spazi jabuku, otkine, pomiriše pojede-i uveka na njega misli! U sebi ponavlja:O naš čas još nije kucnuo, a, nismo kristalnu čašu ljubavi načeli, samo smo usne okvasili tek. Vrata su blago otškrinuta, i tek se malo zasvetlucalo pred željnim okom, a več ih polako nečujno zatvara. Tek izdaleka ugleda kristalnu čašu namenjenu njegovim i njenim usnama ne prineše, usnama željnim, več je nedirnutu prosuše!
      Iluzorna sreća, potrgala je imaginarno cveće s lanaca ne zato da bi oni nosili lanac bez fantazije, bz radosti, nego da bi lanac odbacili i brali živi cvet....
     A Ona-ljubav stalno nečujno ponavlja, Ja sam biser koji svetli, Ja sam zanos.
     Osečam da če radosti malo biti sa njima, radosti malo, al mnogo lepote-ja jesam ja sam ljubav.
     Ljubav čovek ne može ukinuti, ali na istu može,  u skladu sa svojim karakterom i kulturom, različito reagovati. Najfundamentalnija je ona ljubav izmedju života i smrti. Čovek je svestan te činjenice i upravo ta svesnost duboko utiče na njegov život. No smrt ostaje  istinska suprotnost ljubavi i života, ona je strana i nespojiva sa iskustvom življenja i ljubavi koja je smisao života i sreče pojedinca.Sveukupno znanje o ljubavi ne menja činjenicu da je ljubav smisleni deo života i da nam ne preostaje drugo nego da prihvatimo ćinjenicu ljubav, a to znači-koliko se našeg života tiče-pobeda "Sve što čvek ima , dače za svoj život i ljubav" i "mudar čovek" kaže, "misli uvek na život i ljubav"
    "Dok volimo naš život če imati smisao i mogučnost da posmatramo svetlost dana ".Zaista reće
ljubav ona oh opomenu i nagna na razmišljanje "pa već je godišnjica njihovog slučajnog susreta, podseti ću ih. " N taj zemaljski susret iz kog im više nema izlaza!" Medjutim, njegova bezosečajnost i ovog puta biče na probi".