iz Plave beležnice
Bezimeno osećanje, neizgovorena reč...Pitanje na koje ni on a ni ona
nisu uspeli da odgovore..Ostaće za razmišljanje...još dugo dugo dugi
niz dana meseci i...?
potrebu da se brani, što je mrzela. "manje-više."
"A-ha", odgovorio je. "Ti zaista umeš da budeš spontana, zar ne?"
"Da povremeno mogu da buden veoma spontana osoba." Odjednom je shvatila svoj brbljivi jezik ali nedovoljno brzo...
A šta je lakše otkriti? Laž ili istinu upita ona... Znala je da nije previše pametno pitanje ali ona nije mogla da se zaustavi.
"Laži", odgovorio je tihim glasom i nagnuo se ka njoj...
Da da da...reće ona. Izbegavanje gledanja u oči, rekla je, oklevanje pri odgovaranju, kao da se priča smišlja u hodu...O pravilima igranja te tvoje igre moglismo naučiti i ti i ja samo uobičajenim putim kroz dugi niz godina pre nego danas... Dobro,reće on.. onda nećemo više o tome...
Slušaj, obratila mu se ona, "ovo nije deo..." Stala je. Deo čega? Prečutnog sporazuma? Hej! uzviknula je pokušavajući da pruži otpor...Ali trenutak kasnije on je odneo pobedu..
"U redu" Ti ne razumeš... Bilo je očigledno da joj ne bi prijala dodatna pitanja na temu. "Gde ideš?"Razumem nego šta...Ne oseća se zbog toga bolje, ali te razume...
I, uz osećanje ushićenosti i otkrića nošen mišlju bezbroj puta je u sebi ponavljao: da li da donesem odluku i isprićam joj sve, ali pri tom prečutaću dve stvari: svoje interesovanje prema jednom imenu i veru u nju...Pomisli on, a zašto bi se stideo naklonosti prema ovoj ženi? Orginalna je. U ostalom nije izuzetak. Postupam sa njom kao sa svim ženama pre nje a i za vreme nje : pa lepo šta tu ima nezgodno ? Ako ova fantazija potraje, neće me ništa stajati do malo vremena sa kojim ću razbijati dosadu, do besvesti ja to i onako vešto radim." Odavno se i Ona uverila da on ima ćvrstu volju da prihvata igru kao šahovsku partiju do pobede ili nerešeno pa dokle izdrže. Igru prihvata na sebi svojstven način, znajući da svako od nih ima neku slabu tačku a njegovu je odavno naslutila.. Ipak za svo vreme druženja sa njim osetila je i njegove prednosti. Nadala se, da se neče ogrešiti iz razloga dubokog poštovanja prema njemu u koliko joj dozvoli da mu uputi nekoliko reči. Nije dodala i preostali deo rečenice... poput Predomislila sam se . Odmahnula je glavom. Znala je da on ne može da je čuje. I u trenutku donela je odluku da što neumoljivije poštuje misao koja leži u anonimnosti njenog vlastitog osećanja..
A ono danas, svakako je nešto znatno drugačije od onog što je umislila u liku "mudrog" i "savršenog" ideala...Danas je potpuno nestao...Jer on (ti), varanje savršeno stapaš kroz vrednosni duh individue ...A i za objektivno postojanje "Njega i Nje", vreme još nije ni izdaleka došlo...
"Ljubav znači stvarati nezaboravne misli, znači te misli pretvoriti u govore koji ostaju svedok trenutka u kojem su izgovorene." Kaže Sokrat u svom govoru.
" Ako je zaista životno pitanje poznavati, i ako to stvarno donosi blaženstvo, zašto-recimo to još jednom-prvenstveno našu pažnju upravimo na čoveka ? Nije li čovek dovoljno opisan-i dosadan, i nije li,jedna od draži nauke skretanje pogleda sa nas samih na nešto što nismo mi? Postoje dva razloga koji čoveka ćine dvaput središtem sveta, zbog kojih našem naporu da vidimo on nameče kao kljuć vasione. Subjektivno, neizbežno smo "centar perspektive" u odnosu na nas same.Objekat i uzajamno delovanje se povezuju i preobražavaju i čine saznanje. Od tog časa, hteo on to ili ne, čovek samog sebe nalazi i posmatra u svemu onome što vidi."
Нема коментара:
Постави коментар