Izgubljene osnove

                         iz Plave beležnice

Uvek su je privlačile suprotnosti, zapanjijuće
dubine svetla i senki...I bez obzira na to kakvu
suprotnost s ohrabrujućim osmehom čine...
jedno drugom,  veza između njih bila je čvrsta... 

Dobro odgovori ona, s ljupkom ućtivošču, ali shvati reće on, potrebna si mi sad i odmah. Vrlo mi je žao što češ morati da sačekaš na naš susret reće. "šta to može biti? zapita se: to je svakako opet njen hir , opet ćeka da se pojavi njena višemesečna imaginarna simpatija " Zna on i kad bi sad otišao kod nje da bi mu rekla: zatekao bi je kako stoji lepo i ne baš zadovoljna zamolila bi ga rećima, hoćeteli malo da se uklonite? Ipak je krenuo ka njenoj kući. Ona znajući da je on prilićno tvrdoglav znala je da neće odustati, to joj je jasno stavio do znanja. I dalje je razmišljala kako će otpoćeti susret...počeće pričom kao da je krenuo da sruši zvezde sa neba,  a zatim zbog straha stane i ubere mali cvet, što drveće skriva u šumi...
I tako njegova se oholost pretvorila u hrabrost. Trenutno menjajući temu..A, tu smo!  Veoma je kasno! Pa  ipak,  samo u mutnoj svetlosti praskozorja  naglašava pojedine reći i  svojom proždirućom energijom  prepoznaje stvarnost...Možda je svest nešto što opterećuje,  možda ne želimo da mislimo ...Možda je to tako,  a možda i nije tako..Ideali, svi ideali  i svaki ideal su vraški trik A, tu smo!  I  Ona se iz svega izvukla ka kakav diplomata, a njene simpatije su sad na strani pobedjenog, koga da li više da smatra za prijatelja ili njenog neprijatelja. Ipak u njenom osećanju ima nečeg malogradjanskog jer je njena sujeta povredjena..  Ona se počela smejati. Znala je i vrlo teško joj pada. On je imao ponašanje i srce vodjeno ljubavlju i pored svog njegovog licemerstva u kome se ćesto kao da vežba nalazio,  otkuda je došao i kuda se uputio   i pomisli" o Bože moj !
 Dužnost mi je  da budem razumno ljudsko biće...Uprkos tome nosim punu korpu ideja na vrh glave, a u nekom drugom delu tela nosim mračni kontinent sebe...U meni je čitav uzburkan haos"osećanja" I gle, evo me...   zašto ja to uopšte trpim ?.....
      I evo, nekoliko stvari koje je imala da kaže...Sve u svemu...
       " Kroz ljubav se doživljava izvestan stupanj dubine i rastvaranja i najobićnija svojstva našeg tela
(svetlost, boja, toplota osečaj), dobijaju na smislu.. U stvari,naše čulno iskustvo zgušnjava osećaj plivajući po mnoštvu sad već odredjenog. Neizmerna po osečaju ljubav se postepeno razlaže naviše ka beskraju. U koliko je više aktiviramo ona ljubav dobija svoje jedinstvo u čoveku i biva sve oćiglednija.
       U svom najvišem, ali i najplemenitijem, obliku koji se može zamisliti, i ma kolika veličina ljubavi bila i ma kako je izrazili pokazuje(čak se i na daljini može prepoznati osoba koja nosi  ljubav u sebi i sa sobom), savršenu istovetnost ponašanja. Njene dimenzije su jako  prepoznatljive Ona-ljubav daje površinski sjaj, koji daje draž našim životima, nastoječi da se ne gasi dubina iz koje izranja.
        Ljubav se može definisti prema uticaju koji vrši i na okolinu, svojim zračenjem, potpuno ispunjava kako osobu koja je poseduje,tako i samu okolinu..Ma koliko ograničavali ljubav "srce" obim njenog podrućja, čudno svojstvo koje se nalazi u ljudskom "molekulu"....Pošto je prihvatimo,
neočekivani vidici se pred nama otvaraju...ona ostaje unutar nas..."