reć nečujano iskazana onima koji ćekaju.
Izmedju noći i jutra, radjanja i umiranja
Obasjana svetlošću nenarušive lepote,
Okružena tišinom vrtnog blaga,
Snagom spokoja zraći pupoljak ruže.
Svojom lepotom: srce obavi,
duša udrhti, pogled podrhtava.
Ko izmaglica, dvojnik zatočenik,
Lik nadahnut osmehom, lutalica u noći.
Vrtlog, agonija istine i laži
S' pupoljkom ruže na dlanu.
A sad.Za tebe jedno pitanje
i tvoju novu priću:
Kako miriše pupoljak na dlanu ?
Eto najzad i to prošlo je,
"Zašto baš ti ? U onoj skoroj noći?"!
Нема коментара:
Постави коментар