slikar Nikola Mihajlović |
Tiha misao - I deo
A samo malo pre
Tiho i uznemirujuće
Bez nade i bez zabrane
Sve kroz mene. Zasigurno znam
Volim te. Svakog sledećeg dana.
Al' nije dovoljno
sa tvojim zaglavljenim koracima
Između juće i sutra prekosutra u tišini.
Pa ipak
Kao lanac
zvecka
čekanje
između užasno rasipnog užitka
I jednog sata duže. Volim te
kroz buku koju "Ti" kroz tišinu stvaraš
kroz usnuli jecaj kolone uzdaha
između užasno rasipnog užitka
I jednog sata duže. Volim te
kroz buku koju "Ti" kroz tišinu stvaraš
kroz usnuli jecaj kolone uzdaha
sopstvenog putovanja.
U izmaglici između sna i jave
U izmaglici između sna i jave
Na mestu spokoja koje zovemo
srce...
Volim bučan bez vatre bol koji " Ti " stvaraš
Pa se opet setih
Volim bučan bez vatre bol koji " Ti " stvaraš
Pa se opet setih
Magije svetlosti sa rečima
Sa zaludnim srcem sve dok dišem volim te.
Pa ipak, onoga dana
kad čuješ? Da sam to bila ja
Da li će doći...
Sa zaludnim srcem sve dok dišem volim te.
Pa ipak, onoga dana
kad čuješ? Da sam to bila ja
Da li će doći...
Starost ... zver, spore ruke vremena
Šta nam je ostalo ?
Нема коментара:
Постави коментар