"Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama ( kako piše kritičar Ježi Kvajatovski) - ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku."
Bila je poljska pesnikinja, esejista i prevodilac.
Dobitnica je Nobelove nagrade za književnosti. U svojoj poeziji, Šimborrska često koristi ironiju paradoks, kontradikciju i nedorečenost da bi oslikala filosofske teme i interesovanja.
Vaslavina biografija je dugo bila velika nepoznanica.
Ostala je upamćena kao izuzetna pesnikinja Sa nekoliko manje poznatih ekcentričnih osobina, koje je posedovala, dodatno aktiviraju njen brilijantni um, velikodušno srce i divan osećaj za humor.
Poezija:
Ništa Dvaput
Dvaput se ništa ne događa
niti će se dogoditi. Zbog toga
neuvežbani smo se rodili
i nerutinski pomrećemo.
Makar učenici
Najgluplji u školi sveta bili,
Nijednu zimu ni leto
nećemo ponavljati.
Nijedan dan se neće ponoviti,
dve slične noći ne postoje,
ni dva ista poljubca,
Ni dva jednaka pogleda u oči.
Juče, kada ime tvoje
Neko kraj mene glasno izgovori,
bi mi kao da ruža
kroz otvoren prozor pade.
Danas, kada smo zajedno
okrenula sam lice ka zidu,
Ruža? Kako izgleda ruža?
Da li je cvet? A možda je kamen?
Zbog čega se, trenu crni,
s nepotrebnom zebnjom mešaš?
Postojiš - prema tome moraš proći.
Proći - prema tome to je lepo.
Nasmejani, zagrljeni,
pokušavamo sklad da nađemo
iako se kao dve kapi čiste vode
razlikujemo.
Prevela Biserka Rajčić
Нема коментара:
Постави коментар