Srebrne niti XIX deo
... Smejući se, korača vreme i sećanje i sa lepim pogledom neočekuju velike snove.
Od prvog susreta među njima se stvorila hemija ali ljubav tek na drugom pogledu.
"Jer ljubav nije drugo nego neutaživa žudnja duše da je se celu
spozna i da joj se oprosti."
Vreme je
"Vreme je sporo, za one koji čekaju.
Vreme je brzo, za plašljive.
Vreme je dugo, za one koji tuguju.
Vreme je kratko, za one koji se raduju.
Za one koji vole, vreme ne postoji!" - Henry van Dyke
II
Jednog dana ćeš "Ti". shvatiti da postoje ljudi koji nikada ne izdaju. Al' "ona" tad neće biti tu. Napusitiće istinu skrivenu pod staklenim zvonom koju ćeš "Ti", uz sav odgovarajući oprez, sam prepoznati.
I tad, dal' ćeš saznati? i dal' ćeš shvatiti? Da su dobrota, nežnost, ljubav - odluka unutrašnje snage,
...tanke linije između njenih reći rasutih u nemirnim noćima...koje bi da vrate korake i dane na kazaljkama sata nazad.
Jednog dana. Unutrašnja lepota, - poput ljubavi koja po vazduhu piše reći ljubavi a život poput bezobzirnog rasipnika menja.. Pitaju dal' želi promenu žestokog vetra koji menja izgled neba i okiva ljubav..
Škrgutajući zubima, prisila se je na osmeh.
Znaš da zna.
Želela je da zna da "Ti" znaš.
Morala je da se prilagodi, za nadolazeće nešto potpuno novo...Znala je da svaka promena izaziva krizu samopouzdanja..
Ako ima volju imaće i način.
Istog trena čim je to pomislila...shvatila je da će morati da se dokaže sebi....Jer ova njena odluka je intuitivne prirod. I za nju je izazov da pređe iz stanja nadanja u stanje da veruje da si "Ti" pravi izbor... za nju?
Uradiće ono što je već jednom uradila.
Misli, želi korak napred. Ne očekujući previše. Počeće jednostavno ovako. Sadašni trenutak je čudo.
"Svaka promena zahteva vreme i sopstvenu snagu."
Dobro je znala da je njena kontrola došla do ivice, da plako nestaje.
Duboko je udahnula vazduh. Nije me briga. Sada je trenutak koji mi niko ne može oduzeti. Upravo sada je život. Želim da imam prijatelja kome mogu da verujem.
To si "Ti"
Dovraga! To si stvarno Ti! Uporan i istrajan u nameri da ona bez pitanja i bez prošlosti ostane samo tvoja...
Posesivan i racionalan,
Nisi ostao u prošlosti gde si u stvari pripadao...I kao elektricitet, opet si je privukao. I vrh svega,
Krenula je da kaže . Da je toliko toga u njoj već bilo uništeno. Al' s tobom još uvek nepoznatim. Trenutak po trenutak, nije bilo ničeg drugog do ljubavi koju je osećala prema tebi, je najbolji deo nje, s' poslednjom mrvicom iluzije, u njenoj duši si "Ti". S' kojim nije planirala budućnost preko prošlosti, već se trudila da sve zaboravi..
Zvižduk iz neposredne blizine vraća je u stvarnost.
Do đavola.
"Zna i žao joj je", pokunjeno kaže i odlučuje da kaže zašto.
Zaista joj je žao. Duboko uzdiše. Sve do sad nije joj uspelo da nađe onog pravog...Međutim to nije osujetilo njenu nepopravljivu romantičnu dušu.
Nedostaje joj ono što želi. A želela je, Tebe. Kako ona hoće..
Sa lica joj pada osmeh, ustupajući mesto sumornim oblacima koji joj nabiru čelo. U glavi iskopava svoj spisak i dodaje još jedno pitanje koje bez cenzure prolazi kontrolu.
Očekivala je... Čudo koje je zaista moguće.
"Ti" - Ona i ko još?. Memorija je ne služi najbolje.
"Divno".
Savršeno. Ponovo je podigla pogled. U mislima je zamišljala sebe u zanimljivoj i zabavnoj tvojoj igri u kojoj tebe sledi. I dok joj je kosa zavodnički padala oko lica, uzvrača ti pogledom i nikako ne uspeva pobeći, s nerešenim pitanjem vlastite istine.
Titrala je od znatiželje."Ti". Dali se kriješ s' druge strane istine. I zašto svaki dan upada naivno u jednu te istu tvoju zamku. Dok je ti grabiš za ruku.Sa dodirom toplim ponovo vraćaš onu plamenu vatru...
***
Priznaje - uživajući u odmeravanju snage, ispod krute spoljašnjosti sa istančanim smislom za humor. Shvatila je da je ovde zbog tebe. I kao da je želela još nešto da kaže, ali nije bila sigurna da li je pametno.
Verovatno ne bi trebalo da ti kaže...S' iskustvom iz prve ruke. Dali si "Ti", uopšte tamo?
I kao ni jedna druga - Moćna misao poljupca, konstatuje da "Strast je ubitačno oružje u rukama iskusnog muškarca". S usnama koje lebde iznad njenih, govoriš svoje ime. Dok tvoj topao dah pomešan s mirisom viskija miluje joj obraz, a tvoja kolonska voda ispunjava joj pluća...
To je onaj zanimljiv deo
Sećanje od juće...Uzimajući moje ruke, ponovo si se nasmejao, duboko i tiho, privlaćiš me prma sebi rukama omotanim oko mog struka... Privlaćiš me još bliže, "još bolje" Dodiruješ moje usne
sa Tvojim usnama. Tvojim toplim usnama. Ravno kroz mene s tvojim poljupcima prožimaš...
"O - oh!" Promucala je
Ponovo su tvoje usne zarobile njene. Ovog puta se tvoj jezik pridružio napadu. S ostacima tebe rasutim po njenoj duši.
On je moj. Neću ga oslovljavati imenom. To ću zadržati za sebe.
U deliču sekunde, mozak joj je utrnuo od šoka. U svom tom ludilu puls joj se ubrzava.
Dobro, dokle. Zbunjeno ju je pogledao. "Moguli dvoje tvrdoglavih ljudi da dokažu svoju ljubav a da ne povrede jedno drugo".
Vid joj se izoštrava. Zastala je zapanjena čežnjom koju mu je videla u očima pre nego što su strele - meci jurili ka njenim mislima i pogađale centar koji je goreo. Odmahnula je glavom boreći se da je razbistri. od sebe same.
Vreme polako prolazi dan po dan.
Još jedan dan zaglavljen između prošlosti i sadašnjosti, vreme koje tiho prolazi i zauvek nestaje ostavljajući samo trag nemoći da bilo šta učini?
"Uhhh"
Možda ovo nije pravi trenutak.
Pauza.
Težak put do ljubavi -
Može li se neko stvarno promeniti zbog ljubavi ili je to samo nešto što se dešava u ljubavnim romanima.
Vladala je tišina.
Otvorila je vrata i izašla u toplu noć, osluškujući tišinu.
***
Ispravno ili pogrešno?
Žudnja za zabranjenim
Izgubila je glavu za njim, volela ga je do ludila. Između njih se pojavila neočekivana suluda privlačnost i morala je da odluči kako je najbolje da se postavi.
Nije bilo teško predpostaviti: "Život ne čeka nikoga, on samo teče neprekidno, stalno i uvek, a ono što u međuvremenu prolazi jeste vreme.
Borba za ljubav je teška i prljava...Nije želela prljavo da igra kako bi ga zadržala. Tešila je sebe...Nije patila zato što život teće dalje, već zato što nije mogla da vrati vreme i ispravi staru grešku. A "On" - Da li je vredan njenih tamnoplavih od strasti - dubokih očiju širine, prepune tananih ženskih čari koje su dolazile iz duše jer je u njoj skrivala nešto za šta reči nisu postojale.
Na tren se ukipila i iznenađeno ga pogledala širom razrogačenih očiju. Zatim su se njene oči ispunile emocijama.
Nešto novo. Ali ne zna kako će se završiti.
Za početak divila se njegovom osmehu.
Osetila je vrtoglavicu, i tup šok blaženog mućenja kao nikada ranije.
Čula je sopstveni drhtaj.
"Moram li da žurim?", pitala ga je.
"Volim te", prošaputao je. Volim da gledam tvoje oči kad te dodirujem. Volim da te dodirujem reče "on". Uzdahnuo je, a u njemu su vrile ispreplitane ljubavne želje. Mislio je da će izgoreti od njih.
Spustio je usne na njene usne. Među njima se desila varnica. Želeo je da se spoje u snažnoj ljubavi koja ih je oboje izuzetno tiho u naručje nosila, a sa njom i osećaj u kom pravcu njihova veza ide.
U njegovim rukama
Divnim talasima osečaja očajnički je želela njega. Želela je da odagna tamu koja ju je obavijala, s konfuzijom i bolom...A on, polako je otkrivao ostatke nje.
Vrelina se podigla u njene obraze...znaš već osećam se...drugačije...i imam prilično bujnu maštu...
Upoznala je njega kroz nerazgovetni šapat...ljubavi...
Strast je izazvala napetost među njima, ali ljubav je bila ta koja ju je isidrila i ojačala.
Kako se ljubav pojavila nestala je i poslednja barijera koja ih je razdvajala. Bliskost snažnija, a spajanje kompletnije.
Na sreću život se dogodi. Ljubav se dogodi...Moraćemo malo da rizikujemo reće on.
Više nema povratka.
Glas joj je bio tek šapat. Omamljena njegovim dodirima i uzbuđena kao nikada do tad, topila se od vreline i nikako nije mogla da prestane...jer je iskustvo nije pripremilo za ono što će doći.
U trenutku koji je trajao kao većnost susreli su im se pogledi. Gledala je njegovo lice s kog je polako spadala maska.
"Život se igra sa nama na načine kojih nismo ni svesni. Ali sadašnjost je ono što je tu da nas rashladi. Jer ništa ne boli tako poučno kao činjenica da nemaš ono što je tvoje.
Zašto? Jer si "Ti " to prokockao u prošlosti reće ona...Ne ne bi ja to da rizukujem da je samo to u pitanju...nije tako jednostavno..reće on.
"Ne želim da ti ponavljam jedno te isto reće ona...Ali moraš da se suočiš sa činjenicom da si stavio na kocku..." prirodu mojih osečanja ...A laž i ljubav ne idu zajedno ruku pod ruku.
Trebaće vremena, podseti ga ona...A nemamo ga puno. Polako se odmakla. Bolje kreni...Nije želela da sjajan plamen ljubavi čak i onaj koji nosi u sebi ubije mrak...
Podigla je pogled k' nebu, na njemu su još uvek oblaci gusti sivi i vetar je vlažan.
Dugo je šetala, samo činilo joj se da se svo vreme vrtela u krug.
(i tako; žudeći u svakom trenu jednim jedinim plamenom prodro si "Ti" s' razornom košavom do nje recimo u vremenu od 2015 pa nedalje...poćela je da piše o tebi-tebi, a "Ti" i sam znaš da ona "nit je pisac a nit pesnik. Ipak hvala ti na prozirnim i jasnim danima)...
Нема коментара:
Постави коментар