Hilda Doolittle- Euridika

           
Hilda Doolittle: Euridika
       Euridika je pisana u formi dramskog monologa i tek je u skorije vreme pobudila znatno veću pažnju u odnosu na njene druge pesme koje su pisane u ovoj formi.  Euridika se može čitati kao vlastiti povik  očaja i bijesa.
       U pesmi se H.D. kao govornik postovječuje s Euridikom i iz donjeg sveta se obraća Orfeju. Sažaljenje koje govornik izaziva u čitaocu nije prema Orfeju, koji je dva puta izgubio svoju voljenu dragu, već prema Euridiki, koja je dva puta izgubila život na zemlji.

      Isečak pesme Euridika

                      I
I  tako si me vratio nazad,
Mene što sa živim dušama sam mogla
Da hodam iznad zemlje,
Mene što mogla sam da spavam
S cvećem živim:

I tako zbog tvoje drskosti
I tako se zbog tvoje nemilosrdnosti
Ja vratih nazad
Gde lišaj umrtvljeni iskopava
Trule ugarke po mahovini pepela;

I tako se zbog tvoje drskosti
Ja konačno slomih
Ja, što lutala sam po neznanom
Ja, koju svi gotovo da su zaboravili

Da si me pustio da čekam,
Ja bih stanje mrtvila prešla
U tišini
Da si me pustio da s mrtvima
Počivam,
Zaboravila bih na tebe
I na sve.

               IV
Rub po rub
Plavih šafrana,
Šafrani okačeni o vlastito plavilo,
Plavilo te gornje zemlje,
Plavilo u dubine u dubini cvijeća,
Sve izgubljeno

Prepevala sa engleskog Tanja Bokić