Frida Kalo, bol i četkice: Stopala moja, šta ćete mi vi kada imam krila da poletim.
Slikarka koja je na svojim delima oslikala svoju stvarnost, a ne snove. Iz njenih slika naslućujemo kako je doživljavala sve što joj se u životu dešava. U Meksiku, koji je bio središte muralističkog pokreta, javljaju se znaci promene s pojavom Fride Kalo. Kretala se između veselih boja i potpunog crnila, sreće i najdublje tuge, između straha i pesme, kojima je volela da privlaći pažnju.
piše: Ljiljana Božić
U tišini i samoći njenog ateljea, iz najveće nesreće, nastajale su slike. Umetnost Fride Kalo imala je korene u Meksičkoj kulturi te gotovo na svakoj slici prepoznajemo elemente i simbole koji na to aludiraju. Svojim opusom i bićem ostavila je trag revolucije u svetu. Njeno progovaranje o sopstvenim patnjama povezanim sa ženskom seksualnošću svrstale su je u red prvih feminiskinja.
Odlučila je da živi svoj život kako ona hoće, bila je strastvena žena koja se nije zadovoljavala time da ostane u senci svoje velike ljubavi, Slikara Dijega Rivere. Njena dela su svedoćanstvo pokreta magičnog realizma u kojima prepoznajemo teme ženske seksualnosti, boli, patnje i samoće. Njene slike su odraz njenog unutrašnjeg stanja, onoga što joj je u određenom životnom trenutku zaokupljalo pažnju, te prikazi događaja koji su joj izazivali emocije i potresali život. Sama Frida kako je kazala: "Slikam sebe, zato što sebe najbolje poznajem. Nikada ne slikam snove niti noćne more. Slikam sopstvenu stvarnost."
"Za mene je slikanje onoga što mi se dešava bio način da prevaziđem svoje patnje, da nastavim da živim i slavim život."
Patnja i strast
Iako se rano susrela sa smrću, slavila je život kroz stvaralaštvo i fizičku ljubav.
Dijego Rivera, čovek koji je bio presudan za Fridino bavljenja umetnošću, koji je primetio njeno stvaralaštvo, postao je čovek njenog života i čovek njenog bola.
Sećanje Dijega
Nešto ju je izdvajalo iz mase. Imala je neobično dostojanstvo i samopouzdanje, vatru u očima, Bila je detinje lepa.
-Sedela je tri sata u tišini i posmatrala me, njene oči su prikovane za svaki moj potez četkicom. Tada je naišla Lupe( njegova tadašnja žena) i u naletu ljubomore vređala je devojku. Ali ona nije obraćala pažnju na nju. Frida ju je pogledala kruto i ledeno bez reči; Lupe mi je posle nekog vremena rekla: "Pogledaj tu devojku, tako mala i sitna, a ne boji se visoke jake žene kao što sam ja. Sviđa mi se." Nisam imao pojma da će jednog dana Frida postati moja žena."
Frida Kalo Dijegu Riveri
Ne umem da pišem ljubavna pisma, ali želim da ti kažem da je moje srce otvoreno za tebe. Otkad sa se zaljubila sve se promenilo i svuda vidim sreću i lepotu. Ljubav je kao miris, kao reka, kao kiša...(1946)
Ostaci i sećanje na njihovu ljubav mogu se videti u Fridinoj porodičnoj kući, koja je danas muzej Plava kuća u meksiku.
Zbog toga je Plava kuća simbol velike ljubavi između ovo dvoje umetnika, koja je izvana bila haotična, ali iznutra je, ipak bila istinska i neraskidiva ljubav.
Fridina urna nalazi se u Plavoj kući, a Djegova poslednja želja je bila da njegovo telo bude kremirano i da njegov pepeo bude izmešan s Fridinim, ali njegova porodica mu nije ispunila poslednju želju...
Нема коментара:
Постави коментар