Dekart, Spinoza, Lajbnic
Dekart:
"Zdrav razum je nešto što je najbolje podeljeno, jer svako misli da ga ima sasvim dovoljno, tako da čak i oni koje je u svemu teško zadovoljiti nemaju običaj da žele više zdravog razuma nego što imaju"
Evidentna je njegova ogromna vera u razum. Ta pravila koja napominje od velike koristi su radnjama duha. Ovde se radi o intuiciji i dedukciji. Intuicija predstavlja dolazak do istine polazeći od nesumljivih istina Dok je dedukcija dolazak do istine upotrebom razuma.
Dekart:
"Zdrav razum je nešto što je najbolje podeljeno, jer svako misli da ga ima sasvim dovoljno, tako da čak i oni koje je u svemu teško zadovoljiti nemaju običaj da žele više zdravog razuma nego što imaju"
Evidentna je njegova ogromna vera u razum. Ta pravila koja napominje od velike koristi su radnjama duha. Ovde se radi o intuiciji i dedukciji. Intuicija predstavlja dolazak do istine polazeći od nesumljivih istina Dok je dedukcija dolazak do istine upotrebom razuma.
Spinoza
"Ono što sam sad izložio, samo iskustvo takođe svakog dana potvrđuje tolikim i tako jasnim svedočanstvima, da je skoro svima u ustima:"Covek je čoveku bog"
Spinoza, Etika, IV,XXXV.
Jedno jedino pitanje postavio je sebi Baruh De Spinoza: Kako treba živeti? i na to pitanje odgovorio je on ne samo svojim delom, nego i svojim vlastitim životom. On je u punom smislu proživeo svoju filozofiju, tako da je njegov život istinsko ostvarenje one mudrosti koju je propovedao.
"Ono što sam sad izložio, samo iskustvo takođe svakog dana potvrđuje tolikim i tako jasnim svedočanstvima, da je skoro svima u ustima:"Covek je čoveku bog"
Spinoza, Etika, IV,XXXV.
Jedno jedino pitanje postavio je sebi Baruh De Spinoza: Kako treba živeti? i na to pitanje odgovorio je on ne samo svojim delom, nego i svojim vlastitim životom. On je u punom smislu proživeo svoju filozofiju, tako da je njegov život istinsko ostvarenje one mudrosti koju je propovedao.
Lajbnic
U antičkoj filozofiji Lajbnic traži uporište i kad je reč o prirodi supstancije koju on vidi kao jednostavno i nedeljivo počelo:
Nedeljivo počelo delatnosti koje leži u osnovi prirodnih stvari Lajbnic naziva supstancijalnom formulom. Supstancija je biče sposobno da deluje. Jednostavna supstancija je takva koja nema delova. Složena supstancija je skup jednostavnih supstancija - monada:Stvarnost se sastoji od centra sila metafizičkih i nematerijalnih tačaka(atoma), odnosno monade koje su jednostavne i nedeljive, ali kao entelehije, unutrašnje savršene.
Lajbnic, pod uticajem Avgustina u spisu Teodiceja razlikuje tri tipa zla: Metafizičko, moralno i fizičko. Fizičko zlo je sredstvo pomoću kojeg se pokazuje dobro. Ovo shvatanje biće poznato kao "Lajbnicovski optimizam" koji će podvrći kritici Voltera a posebno Šopenhauera.(...)
U antičkoj filozofiji Lajbnic traži uporište i kad je reč o prirodi supstancije koju on vidi kao jednostavno i nedeljivo počelo:
Nedeljivo počelo delatnosti koje leži u osnovi prirodnih stvari Lajbnic naziva supstancijalnom formulom. Supstancija je biče sposobno da deluje. Jednostavna supstancija je takva koja nema delova. Složena supstancija je skup jednostavnih supstancija - monada:Stvarnost se sastoji od centra sila metafizičkih i nematerijalnih tačaka(atoma), odnosno monade koje su jednostavne i nedeljive, ali kao entelehije, unutrašnje savršene.
Lajbnic, pod uticajem Avgustina u spisu Teodiceja razlikuje tri tipa zla: Metafizičko, moralno i fizičko. Fizičko zlo je sredstvo pomoću kojeg se pokazuje dobro. Ovo shvatanje biće poznato kao "Lajbnicovski optimizam" koji će podvrći kritici Voltera a posebno Šopenhauera.(...)
Нема коментара:
Постави коментар