Otmena i lepa.
Uzdignutog lica
davno probuđena
U ruci vremena.
Trebala je reči
Da i odveć dugo
U snovima luta
melodijom utkan
melodijom utkan
nemir kao munja,
Al' svetlost jutarnja
pred njenim vratima
Čudesnim jezikom
Prića još po nekad
u noći pre dana
S' godinama mudroj
uvlači se
ledi
trag bez putokaza
Нема коментара:
Постави коментар